668 replies to this topic

[bup]

jako mi ne odgovara rast dinara u odnosu na evro jer se bavim izvozom (programerskih usluga), cene ugovaram u evrima a trosim u dinarima. o ekonomiji nemam pojma pa me zanimaju razlozi rasta, kao i sta se moze dalje ocekivati. kratkorocno, da li da npr. sacekam mesec dana da kupim nesto (to podrazumeva da moram da menjam evre u dinare pa je na vece sume izmena kursa za dinar-dva vec znacajna), ili je svejedno, ako ce dinar priblizno ostati na ovom nivou, ili da pozurim, ako ce dinar nastaviti da raste.

secam se da se letos govorilo da je razlog pada evra to sto za vreme godisnjih odmora dolazi vise stranaca i gastarbajtera pa unose vise deviza. odmori su prosli a dinar je nastavio da raste.

[Teja]

I mene zanima kako je to moguce.

Mozda ce Daytrader da nam objasni, ako uopshte za to i postoji
objasnjenje.

Lep pozdrav

[MaryPoppins]

bup, on Oct 16 2007, 16:32, said:

jako mi ne odgovara rast dinara u odnosu na evro jer se bavim izvozom (programerskih usluga), cene ugovaram u evrima a trosim u dinarima. o ekonomiji nemam pojma pa me zanimaju razlozi rasta, kao i sta se moze dalje ocekivati. kratkorocno, da li da npr. sacekam mesec dana da kupim nesto (to podrazumeva da moram da menjam evre u dinare pa je na vece sume izmena kursa za dinar-dva vec znacajna), ili je svejedno, ako ce dinar priblizno ostati na ovom nivou, ili da pozurim, ako ce dinar nastaviti da raste.

secam se da se letos govorilo da je razlog pada evra to sto za vreme godisnjih odmora dolazi vise stranaca i gastarbajtera pa unose vise deviza. odmori su prosli a dinar je nastavio da raste.

govori se i da je veliki pritisak 'uvoznog lobija' - mada ne vidim kako to državi ide u prilog, zbog ogromnog spoljnotrgovinskog deficita. istina je da su zbog ojačanog dinara izvoznici na gubitku.

rast, odnosno apresijacija dinara, je jedna od mera za kontrolisanje inflacije - takozvano sigurnosno sidro. inflacija je u odnosu na projektovanih 6%, dostigla nivo od (čini mi se) 8.5% (presudni faktori su povećanje cene nafte na svetskom tržištu i povećanje cena prehrambenih i poljoprivrednih proizvoda, u avgustu i septembru, zbog suše).

Edited by MaryPoppins, 16 October 2007 - 16:55:41.

[MAGRIPA64]

privatizacija drzavnih firmi je jedan od razloga.Velika ponuda eura i restriktivna politika NB koja na taj nacin pokusava da zaustavi inflaciju. Neki ekonomisti imaju misljenje da je realna vrednost izmedju 120-130 dinara za euro.

[Musharaf]

MaryPoppins, on Oct 16 2007, 17:54, said:

govori se i da je veliki pritisak 'uvoznog lobija' - mada ne vidim kako to državi ide u prilog, zbog ogromnog spoljnotrgovinskog deficita. istina je da su zbog ojačanog dinara izvoznici na gubitku.

rast, odnosno apresijacija dinara, je jedna od mera za kontrolisanje inflacije - takozvano sigurnosno sidro. inflacija je u odnosu na projektovanih 6%, dostigla nivo od (čini mi se) 8.5% (presudni faktori su povećanje cene nafte na svetskom tržištu i povećanje cena prehrambenih i poljoprivrednih proizvoda, u avgustu i septembru, zbog suše).

sto znaci da nam drzava postaje jezivo skupa za ziveti. imamo inflaciju od 8,5 posto a valuta apresira, znaci da nam realno u evrima godisnje sve izilazi po 10 posto skuplje. ovako je krenulo i u madjarskoj, doduse tek u poznijoj fazi tranzicije, ako me secanje ne vara...

[headhunter]

fali makro lajk hayek  

ako se kurs formira na osnovu ponude-potražnje,nbs navodno ne interveniše,ja sam ovijeh dana pročitao,ali nemam izvor
tezu da je nbs intervenisao oko pokrića banaka za date kredite,možda su one pump some money povodom toga  

priliv od privatizacija i nije izgledan,biće da je nešto što mary govori...oko uvozničkog lobby-a,ali stvarno

[Tresko]

NBS ne interveniše. Ponuda Eura je velika, i raste. A kako se kurs formira isključivo na osnovu ponude-potražnje, iako inflacija postoji dinar apresira.

Uz to pošto su valjda sve banke u Srbiji strane, a kako banke u Evropi(u Italiji naročito) plivaju u parama i nemaju više gde da ih plasiraju, sipaju očigledno velike iznose eura u Srbiju.

Zato život poskupljuje svaki dan sa apresijacijom dinara. Nešto sitno će verovatno NBS da interveniše, puštanjem neke količine dinara u opticaj. Ali, ne smeju da preteraju.

[headhunter]

Tresko, on Oct 16 2007, 19:52, said:

NBS ne interveniše. Ponuda Eura je velika, i raste. A kako se kurs formira isključivo na osnovu ponude-potražnje, iako inflacija postoji dinar apresira.

ajde prokomentariši ono boldovano,ako ti nije teško...mislim,otkud ponuda i da li je ono moje tačno ? fala

[Daytrader]

Teja, on Oct 16 2007, 17:47, said:

I mene zanima kako je to moguce.

Mozda ce Daytrader da nam objasni, ako uopshte za to i postoji
objasnjenje.

Lep pozdrav

E, pa nisam ja mnogo strucan za to. Mislim da su ljudi naveli razloge vec. Ponuda evra je veca. Zasto? Navodno banke vrse
dokapitalizacije, zaduzujuci se u inostranstvu, tj sredstvima iz inostranstva, eto viska evra. Logika.  
Ja, ako nesto ne podnosim, to su Centralne Banke, ali ovog puta Narodna Banka nije intervenisala valjda.
Da, zivot u Srbiji poskupljuje dobrano, to stoji. Ali, mislim i da Srbija ima vecih problema, ovako samo dobijaju na vremenu,
i nista vise. Izvoz ce dodatno stagnirati, deficit povecati, a zbog inflacije ce stalno gledati da uticu na kurs,  i ako treba
intervenisati dev. rezervama. Stalno se btw hvale tim rezervama, od 8 Milijardi bese...Pitanje je koliko je porastao dug u isto vreme, i jos vaznije, a koliko ce da im traju tako? 1,5B $ bese god za energente ide? To bese po ceni od 50$
za naftu? Danas je 87$ vec, a poc sl god 100-ka verovatno. Dakle 3B $ ce biti, jel tako? 8/3 = manje od 3 god. I sta onda, kvisko?   Mislim, kakva makroekonomska stabilnost? Jedino da prodaju EPS, tu bese znacajna cifra.
A da, inflacija polako postaje globalni problem...Zito npr. dupliralo cenu za god dana, te...
Peace.

[Mr.Smith]

... doznake nasih ljudi iz inostranstva su 3 milijarde evra godisnje - oko 15% BNP-a - ne samo da povecana ponuda samo na osnovu ovog izvora deviza obara cenu evra, vec i podstice inflaciju jer se novac koristi za potrosnju a na kao investicija u proizvodnju

[headhunter]

Daytrader, on Oct 16 2007, 23:41, said:

Ponuda evra je veca. Zasto? Navodno banke vrse
dokapitalizacije, zaduzujuci se u inostranstvu, tj sredstvima iz inostranstva, eto viska evra. Logika.  
Ja,

ako je dokap.u pitanju,naravno da nije zaduživanje

[MAGRIPA64]

Daytrader, on Oct 16 2007, 15:41, said:

Pitanje je koliko je porastao dug u isto vreme, i jos vaznije, a koliko ce da im traju tako?

Pa dug se sigurno nije smanjio ako je potrosnja u drzavnom sektoru porasla za nekih 25%.Neki cak spominju i cifru od 32%

[Tresko]

headhunter, on Oct 16 2007, 19:56, said:

ajde prokomentariši ono boldovano,ako ti nije teško...mislim,otkud ponuda i da li je ono moje tačno ? fala

Pa, banke(pošto su sve u stranom vlasništvu) dovlače kroz dokapitalizaciju, ogromne sume novca u Srbiju, koje im inače leže kao mrtav kapital u inostranstvu, bez plasmana. U Srbiji postoji još uvek glad za svežim parama, pa tako puno eura stiže.

Plus, kao što je rekao Daytrader, žito je silno poskupelo na berzama, i Srbija je tu napravila solidne pare kroz prodaju domaćeg žita, koje na berzi, kao kvalitetno ima veću cenu, i kupovine(radi popune rezervi) kanadskog i ukrajinskog žita(koje ima mnogo manju cenu).

Devizne rezerve su porasle na skoro 10 milijardi Eura(blizu 14 milijardi USD).

Prodaju se firme, i to se uglavnom plaća u eurima.

Zatim, tu je i veliki broj firmi koje izvoze usluge(kao pokretač topika), koje bivaju plaćane u eurima, a troše dinare.

Otud velika ponuda.
I zato za istu količinu eura sada može da se kupi mnogo manje nego pre.
Rast kursa eura je verovatan od momenta kad se završi privatizacija velikih firmi kao NIS, EPS i šta još ima od tako velikih.

[headhunter]

daj,mojne budi uvek ozbiljan  

Tresko, on Oct 17 2007, 00:25, said:

Pa, banke(pošto su sve u stranom vlasništvu) dovlače kroz dokapitalizaciju, ogromne sume novca u Srbiju, koje im inače leže kao mrtav kapital u inostranstvu, bez plasmana. U Srbiji postoji još uvek glad za svežim parama, pa tako puno eura stiže.

Plus, kao što je rekao Daytrader, žito je silno poskupelo na berzama, i Srbija je tu napravila solidne pare kroz prodaju domaćeg žita, koje na berzi, kao kvalitetno ima veću cenu, i kupovine(radi popune rezervi) kanadskog i ukrajinskog žita(koje ima mnogo manju cenu).

Devizne rezerve su porasle na skoro 10 milijardi Eura(blizu 14 milijardi USD).

Prodaju se firme, i to se uglavnom plaća u eurima.

Zatim, tu je i veliki broj firmi koje izvoze usluge(kao pokretač topika), koje bivaju plaćane u eurima, a troše dinare.

Otud velika ponuda.
I zato za istu količinu eura sada može da se kupi mnogo manje nego pre.
Rast kursa eura je verovatan od momenta kad se završi privatizacija velikih firmi kao NIS, EPS i šta još ima od tako velikih.

čitaj pažljivije,banke sam ja rekao
restriktivnija poljitika -ograničavanje kredita
žito se ne izvozi /tarana™sa počivšeg
firme se ne prodaju,barem nema značajnijeg priliva na osnovu prodaje as soon

[Tresko]

headhunter, on Oct 17 2007, 00:43, said:

daj,mojne budi uvek ozbiljan  

čitaj pažljivije,banke sam ja rekao
restriktivnija poljitika -ograničavanje kredita
žito se ne izvozi /tarana™sa počivšeg
firme se ne prodaju,barem nema značajnijeg priliva na osnovu prodaje as soon

Ma, restriktivna politika se odnosi najviše na davanje potrošačkih kredita gradjanima.
što se tiče kreditiranja firmi, tu je situacija malo drugačija.
E, sad kad dodje vreme da se vraćaju pare bankama, to će već biti drugačija priča.

što se žita tiče, pusti ti Taranu, on je mislim poljoprivredni proizvodjač. Za njega se biznis sa žitom završava kod silosa. Srbija već godinama mlati dobre pare u operacijama sa žitom.