Jump to content
IGNORED

Nova srpska latinica


zzzzz

Recommended Posts

http://www.politika.co.yu/rubrike/Kultura/...irilica.sr.htmlСрпска латиница као ћирилицаПознати лингвиста др Милан Шипка предлаже усавршавање српског латиничног писма по принципу ?један (јединствен) графем за један фонем стандардног језика?, како је уређена и српска ћирилицаУ низу предлога за преиспитивање стандарда српског језика, наш познати лингвиста др Милан Шипка одлучио се да покрене ? за многе његове колеге врло радикално ? питање могућности усавршавања садашњег српског латиничног писма. Полазећи од чињенице, како пише у студији ?Писмо и правопис?, унетој у управо објављену књигу ?Стандарднојезичка преиспитивања 1? (издање ?Прометеја? из Новог Сада), да је стицајем друштвених околности у току 20. столећа латиница постала друго српско писмо, те да озбиљни друштвени и културни разлози искључују враћање српске културе само једном (ћириличном) писму, др Шипка разматра и, што је још важније, даје конкретни предлог српског латиничног писма које би било у аутоматској конверзији са српском ћирилицом.predlog.jpgПредлог др Милана Шипке: латинична слова dž nj и lj (Н. Коцић)Наш истакнути стручњак за лингвистику који има пуно читалаца, нарочито међу младима, и кога зову ?белетристом када пише о језику?, усавршавање латиничног писма и његово прилагођавање потребама савременог српског стандардног језика види у замени двоструких знакова (диграфа) џ, љ и њ одговарајућим јединственим знаковима (монографима).Подсећајући у студији да је до 1918. године ћирилица била једино српско писмо, и да је употреба латинице међу Србима, чак и онима изван Србије, под аустроугарском влашћу, била веома ретка појава, др Шипка каже да се идеја замене ћирилице латиничким писмом у Србији појавила с прихватањем идеје југословенства (и, посебно, српско-хрватског) државног, културног, а у српско-хрватском случају и стандарднојезичког заједништва. То је било навело и Јована Скерлића да у свом предавању у Друштву за српски језик и књижевност 4. новембра 1913. године изнесе предлог о усвајању екавског изговора и латинице као битних елемената и основе заједничког стандардног језика Срба и Хрвата. На хрватској страни, Скерлићев предлог, пише др Шипка, имао је извесног одјека: неки писци, па чак и бард хрватске филологије Томо Маретић, почели су писати екавски.?Али, првобитни занос брзо је спласнуо тако да се хрватска култура враћа ијекавици коју, заправо, осим поменутих изузетака, није ни напуштала. Насупрот томе, Срби у јавном животу између два светска рата почињу све више употребљавати латиничко писмо.? Потискивање ћирилице нарочито после Другог светског рата настаје због, како је и Павле Ивић написао, тежњи ?комунистичких власти у Србији, које су у прихватању латинице гледале допринос приближавању западним деловима Југославије и учвршћивању државног јединства?.Menjacnica.jpgПравилна и неправилна употреба слова nj (Фото Т. Јањић)Данас је латиница у издавачкој делатности у Србији, на пример, много више заступљена него ћирилица, а мало је познато да су у свету, при каталогизацији, многе српске књиге штампане на латиници сврстане у корпус хрватског издаваштва.Велики број српских лингвиста данас сматра да је двоазбучност особеност савременог српског стандардног језика ?коју ће бити тешко уклонити без велике националне и културне штете, ма о ком се од два могућа избора радило: или само ћирилица, или само латиница?. Зато је на дневни ред стручних расправа стављено питање графијског усавршавања српског (латиничног) писма, будући да заиста нема потребе размишљати о промени ћирилице.Наша ?вуковица? сасвим добро функционише, каже др Шипка, па зато указује само на ?потребе и могућности усавршавања српског латиничног писма по принципу ?један (јединствен) графем за један фонем стандардног језика?, како је решена и српска ћирилица.У низу разлога које износи у корист ове промене, др Шипка на првом месту наводи лингвистички и подсећа да је садашња латиница којом се служе Хрвати и Муслимани (Бошњаци), а у великом броју и Срби и Црногорци, настала у 19. столећу као резултат Гајевих реформи, по угледу на западнословенска латиничка писма, пре свих чешко. Од иновација Ђуре Даничића остало је само слово đ.За разлику од ћирилице, латинца, дакле, има три двострука знака за фонеме џ, љ и њ: dž, lj и nj. Ова неекономичност при писању, како сматра др Шипка, што је најмање, доводи и до забуне у читању, па тако често читамо Тањуг, Виљем или ињекција уместо Танјуг, Вилијам односно инјекција.Увођењем јединствених словних знакова (монографа) такве би се ситуације и грешке искључиле. Аутор предлога за нова три монографа српске латинице указује и на естетске разлоге који се нарочито виде у исписаним фирмама и другим називима, где ?диграфи ту ремете вертикалу, па се често и растављају, док би монографи деловали складно и ликовно уједначеније, управо као у ћирилици?.milan%20sipka.jpgДр Милан ШипкаСтрахови да би усавршавање наше латинице и њено усклађивање са вуковским принципима допринело још већем потискивању ћирилице, др Шипка одбацује и каже:? У овом тренутку проблем потискивања ћирилице неће се решити одрицањем од усавршавања латиничког писма, ?него друштвеним договором и законским прописима који ћирилици, као традиционалном српском писму, треба да обезбеде апсолутну предност у службеној употреби?.Др Милан Шипка каже да усавршавање српског латиничког писма не представља никакву радикалну реформу, већ само престилизацију диграфа. Ипак, признаје да су мишљења око његовог предлога подељена: разлога за и против има доста, а који ће разлози претегнути, нека покаже пракса.? Нисам никакав реформатор, никакав Гај или Вук ? каже др Милан Шипка за ?Политику? и додаје да је само реч о укидању двојних знакова dž, lj и nj и њихово, у целини, усклађивање са српском ћирилицом (вуковицом) по принципу један глас једно јединствено слово.У очекивању, како каже, и оштријих сучељавања, др Милан Шипка нам каже да одавно користи ова три монографа и да их редовно уноси док решава укрштене речи.-----------------------------------------------------------Прошло време за реформеУ својој студији др Милан Шипка износи и да др Иван Клајн сматра да је одавно прошло време за графијске реформе. Др Клајн је у писму др Шипки навео поводом овог предлога да ?и у енглеском, где је реформа ортографије преко потребна и где је било безброј предлога, никад ништа није учињено, јер је немогуће прештампати милионе књига и вратити у основну школу триста милиона писмених људи?. И у својој колумни, наводи Шипка, у НИН-у, др Клајн се осврће на тестамент Бернарда Шоа, који је ?целокупну зараду од својих ауторских права наменио стварању фонетског писма за енглески?, што није успело, јер тај ?пројекат је заправо био чиста утопија?.Анђелка Цвијић[објављено: 07/03/2008] Može biti da dokon pop jariće krsti, ali ovo bi bio sasvim koristan, legalan i legitiman predlog, da nije, po svemu, apsolutno neostvariv. A možda se ja i varam, možda je g-din šipka vizionar. U svakom slučaju, zanimljiva (i ne baš nova) ideja.
Link to comment

***EDIT MODERATORA***Franci, brišem kopipejstovani deo posta, jer je već bio postavljen. Ostavljam tvoj komentar***KRAJ EDITA***---------------------Meni izgleda i jadno (vizuelno) i nepotrebno. :unsure: A vama?

Edited by crveni autobus
Link to comment
Čemu to služi...
Gos'n šipki da ubije dosadu, valjda... cool.gif A i milioni onih koji kažu Тањуг se više ne mogu tolerisati. (BTW baš bi mogli da usaglase ime te novinske agencije sa stanjem na terenu... lakše je to nego da se menja pismo).
Link to comment
Zasto je ime teme od Nova srpska latinica promenjeno, meni nejasno, u 1 na 1? Ne zalim se, samo mi nije jasno.
Nije promenjeno, nego se desilo kad sam spojio dve teme postavljene na istu temu. Druga tema je imala naziv 1 na 1. Hteo sam da promenim, pa sam zaboravio. Evo, sad cu. :)
Link to comment

?Ђура ће ти опростити што си га плагирао?. Ту иницијативу је својевремено покренуо управо D.Ј. Даничић, па се задовољио када је изгурао за Đ (да се лакше потписује), а од преостала три диграфа (диграма?) дигао руке.Тањуг, Анџеј, Вагањан, ођекивање... резултати су компјутерске конверзије, и чини ми се да ту лека нема (сем, наравно, старог доброг ишчитавања текста пешке).

Link to comment

Ne znam zašto gospodin šipka misli da je bolje kreirati potpuno nova slova sa dijakriticima nego usvoji već postojeća. Lako je bilo izmišljati slova dok nije bilo fontova i kodnih rasporeda. Na stranu što mu rešenja nisu baš prijatna oku. :rolleyes:Inače ideja je zanimljiva, ali ne mislim da će zaživeti, pošto bi trebalo puno uložiti, a malo toga dobiti. Problemi koje stvaraju lj, nj i dž su zaista benigni (za razliku od dj/đ). Ko se seća, raspravljali smo o ovome davno na B92 forumu. :)

Link to comment

Pod jedan, rešenja su grafički stravična, sa velikim nj ili nešto ne valja, ili samo ja ne vidim kako bi se razlikovalo od n, dok bi lj u praksi retko ko razlikovao od l, pogotovo u rukopisnoj formi. dž je prekomplikovano i natrpano, ali to je još najmanji problem;Pod dva, ispod slike piše: "Ilustrovao Novica Kocić", pa sam u dilemi da li je u pitanju autentična šipkina umotvorina, ili je karikaturista Politike nešto izimprovizovao;Pod tri, nešto mi govori da bih ostatak života proveo sa nekim čudnim bolom u stomaku kad god bih ugledao neki od novovaspostavljenih znakova;Pod četiri, nije tačno da nije bilo promena u pisanju još od Vuka i Gaja. Pored očiglednog primera Đ, sve do druge polovine XX veka, veliko pisano ćirilično N bilo je identično latiničnom, a nešto mi se čini da je i crta ispod š ukinuta. Dakle, moguće je, ali da li je vredno tolikog petljanja?;Pod pet, automatsko prebacivanje iz latinice u ćirilicu će ostati vrlo nezgodna stvar, sve i da se nešto ovako uvede, pošto ključni problem u tom prebacivanju i nije Тањуг, nego Даркњоод Дуб, ako me se razume;Pod šest, verovatno je besmisleno i razgovarati o ovome, kad se i mnogo smislenije ideje ovde ne sprovode. Istinabog, to ne konkludira da su sam tim besmislene osuđene na propast. O, naprotiv;Pod sedam, hvala crvenomautobusu na pojašnjenju. Samo me interesovalo zašto, bejah urebušljen.

Link to comment
Pod pet, automatsko prebacivanje iz latinice u ćirilicu će ostati vrlo nezgodna stvar, sve i da se nešto ovako uvede, pošto ključni problem u tom prebacivanju i nije Тањуг, nego Даркњоод Дуб, ako me se razume;
Разуме Те се, само што ипак мислим да су оба проблема подједнако кључна. Штавише, код њњњ.њалдорф.џу очигледно је да је у питању брљивост и аутоматизам скидача вести са светских агенција, док код ињекције и коњугације ипак може да буде у питању и писменос.А проблем конверзије сигурно ће нас наџивети. И треба, кад ?оћемо мимо света...
Link to comment
  • 3 weeks later...

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

×
×
  • Create New...