[Ted]

M16, on 01 September 2010 - 21:31:06, said:

Nije glupo pričati o tome kakav je ovo ustav i da li ga treba poštovati. Druga stvar je što ga treba poštovati zato što se mora, ali to je već nešto drugo. Taj Ustav je izglasavan dva cela dana, uz svakakve nepravilnosti, ne samo da na Kosovu niko skoro nije glasao za njega, nego nije dobio većinu ni u Vojvodini. Ima rupe u proceduri u odnosu na prethodni ustav. Ustav nam je loš, nategnut, ne odražava faktičko stanje, itd. Što se tiče ovog normativnog dela, pa, granice se menjaju i međunarodnim ugovorima, na konferencijama ili tome nešto slično. E sad, kod nas u Ustavu piše da međunarodni ugovori moraju biti u sklau sa Ustavom, ali ako se nađe politička volja za međunarodni ugovor kojim se Kosovo ostavlja izvan Srbije i formalno(jer ovi se moraju potvrditi u Skupštini), mislim da će se naći i volja za promenu Ustava. Kažem ti, jedna od mogućnosti je i istovremeni referendum, kad za to dođe vreme, za ulaz u EU, izmenu Ustava i još eventualno ponešto(a i ne mora). Sve se može kad se hoće. Ako je ovaj Ustav legitiman, mnogi će biti legitimni. Ali to znaju i oni koji su protiv ulaska Srbije u EU generalno, pa zato sad dižu toliku dževu oko Kosova, kako bi se proces pridruženja stopirao mnogo pre finalnih činova.

Prvo, da razjasnimo, legitimnost nije pravni pojam. Više je sociološki, u smislu opravdanosti nekog akta ili postupka sa stanovišta određene činjenične podloge odnosno društvenih okolnosti. Ili sa stanovišta svrsishodnosti preduzimanja nekih radnji u datom trenutku. Legalnost je pravni pojam, znači usklađenost postupaka sa propisanim procedurama, zakonskim uslovima i slično.

Ti onda imaš primedbe i na legitimnost, u smislu da Ustav koji je usvojen ne odgovara potrebama trenutka. A imaš primedbe i na legalnost, odnosno proceduralne propuste prilikom utvrđivanja broja glasača i samim izjašnjavanjem. Ovde treba imati u vidu da Srbije nije bila u mogućnosti da realizuje referendumsko izjašnjavanje na celoj teritoriji Kosova, jer je efektivnu vlast prepustila civilnim i vojnim snagama UN u skladu sa 1244. Ta rezolucija nije značila, niti danas znači, otcepljenje Kosova od Srbije, već je privremena faza do trenutka konačnog rešenja statusa pokrajine. Rezolucija je još na snazi, i to što je neko pokušao jednostrano da reši ovo pitanje ne stavlja 1244 van pravne snage. Albanci su još od početka devedesetih ignorisali vlast Srbije i nisu želeli da participiraju u bilo kakvim manifestacijama te vlasti. To ne sprečava ostatak građana Srbije da izlaze na izbore ili referendume niti ih čini nelegalnim. Ako neko ne želi da se upiše u birački spisak, da učestvuje u popisu stanovništa ili da učestvuje u vlasti, to je njegovo pravo ali ne sprečava ostatak građana da u skladu sa zakonom biraju, budu birani ili da se na referendumu izjašnjavaju o svim pitanjima. I da te odluke budu legalne. Tu postoji pretpostavka da se oni koji ne žele da učestvuju prećutno saglašavaju sa rezultatima, jer u suprotnom država ne bi ni mogla da funkcioniše. Na referendumu za usvajanje Ustava pozitivno se izjasnilo više od 50% od ukupnog broja upisanih glasača i sa tog stanovišta sve je u redu. Albanci bi i danas mogli da izvade srpski pasoš, da se leče u Srbiji kao domaći državljani itd. a mogli bi i da učestvuju na izborima i da njihova stranka osvoji više od milion glasova. Ali to bi značilo da priznaju Srbiju kao svoju državu.

Što se tiče promene Ustava i tu imamo dve varijante. Jedna je da se menja prema pravilima važečeg Ustava, tada zadržavamo kontinuitet sa postojećom državom. Druga je da se saziva ustavotvorna skupština i da se pravi nova država, a tada ustavotvorne vlasti nisu vezane starim Ustavom već imaju punu slobodu da državu ustroje na način na koji nađu da najviše odgovara potrebama trenutka. Prema tome sve je stvar društvenog dogovora. Postoje procedure i pravni načini da se u delo sprovede sve oko čega se usaglasimo. Ali hajde prvo da se usaglasimo, lako ćemo oko tehnikalija i pravnih procedura.

Quote

Definitivno sanjaš. Oni su, i mnogo pametnijom politikom, mogli, na neki način, ostati u Srbiji samo negiranjem volje jedno bar 80% albanskog stanovništva. Posle Slobe i svega za njegovog vakta, ljudi NEMAJU NIKAKVU NAMERU da žive u Srbiji. I tebi bi njihovo ostajanje u Srbiji bilo "trajno rešenje"? To bi bio taj "tinjajući konflikt" zauvek. Njihova samostalnost je možda lažna, ali njihova samostalnost u odnosu na Srbiju je veoma realna.

Isto tako bi mogao da kažeš da građani Srbije NEMAJU NIKAKVU NAMERU da se odreknu dela teritorije. Ili smatraš da volja Albanskog stanovništva ima primat nad voljom stanovništa ostatka Srbije i da mora biti zadovoljena po svaku cenu. A mogao bi i da kažeš da građani Srpske nemaju nikakvu nameru da žive u BiH i da po principu analogije tvrdiš da njihova volja mora biti zadovoljena bez obzira šta o tome misle centralne vlasti i ostalo stanovništvo ove države i bez obzira šta piše u Ustavu BiH. Po ovom principu rastočile bi se skoro sve države na svetu i imali bi 17.514 nezavisnih država na planeti. Kada postoje dve soprotstavljene volje jedino razumno rešenje je kompromis. Alternativa je sukob.

Ovde smo mnogo više na terenu politike nago prava. Apsurdno, onog dana kada se bude glasalo o rezoluciji Srbije, Amerika će biti protiv. A istog dana na dnevnom redu je i rezolucija o očuvanju teritorijalne celovitosti Azerbejdžana i Ameri su za. I sad mi treba da se pouzdamo u garancije nekoga ko će istog dana i negirati i podržavati princip očuvanja teritorijalne celovitosti.

Quote

Nema to veze, ti jednostavno ne možeš nekoga da ne računaš u svoje građane(možeš, ali onda mu ni ne daješ pasoš i lične karte, ako zatraži, a tada bismo, pre Bele liste, davali), a da ignorišeš te ljude pri izglasavanju Ustava. Onda si ih jednostavno i sam otpisao.

Jeste, ali ni građani nemaju pravo da proglašavaju nezavisnost, formiraju terorističke formacije i slično. Pa su ipak to uradili. Ni države nemaju pravo da vrše agresuju na treću državu pa su ipak to uradili. I kako misliš da je trebalo sprovesti popis ili formirati birački spisak. Da šaljemo vojsku dole da juri ljude po kućama i uzma im lične podatke i tera ih da popunjavaju anketne listiće. Jednostavno nije bilo volje da se nađe rešenje koje bi zadovoljilo obe strane. Napravljena je pojednostavljena crno bela medijska slika o Srbima zlikovcima i Albancima žrtvama i sa tog polaznog stanovišta su nuđena rešenja.

Quote

Btw mene interesuje (mozda Ted zna?) da li je taj ustav kao uslov postavio 50% svih mogucih biraca, dakle svakog sa pravom glasa, ili je uslov bio 50% upisanih biraca? Jer, ako je uslov ovo prvo, onda si ti u pravu sa tim sto kazes. Ako je uslov ovo drugo, onda ta primedba otpada, jer su Albanci mogli da se upisu u biracki spisak da su hteli, ali nisu, jer bojkotuju izbore od 1990. Samo kazem, ne znam sta je tacno pisalo u onom ustavu.

Nakon referenduma u Crnoj Gori, a u skladu sa članom 60. Ustavne povelje, Srbija je preuzela državno-pravni kontinuitet od SCG.

Skupština Srbije usvojila je predlog Ustava Srbije i donela Odluku o raspisivanju referenduma. Mislim da je referendumska procedura poverena RIK-u. Sam referendum je regulisan Zakonom o referendumu i narodnoj inicijativi. U članu 24. piše

Quote

Referendum je punovažan ako je na njemu glasala većina građana koji imaju biračko pravo i koji su upisani u birački spisak u skladu s ovim zakonom.

Odluka o pitanju koje je bilo predmet izjašnjavanja na referendumu smatra se donetom ukoliko je za nju glasala većina građana iz stava 1. ovog člana, ako Ustavom, zakonom ili statutom nije za to predviđen veći broj.

Akt koji je potvrđen na referendumu proglašava se u skladu s Ustavom, zakonom i statutom.

[beowl]

Drugari, ne znam za vas ali meni je od čitave te EU-kosovsko-srpske priče - koja ne predstavlja ništa drugo osim 1 neverovatnog gubljenja vremena - sada već uveliko muka. Ne mogu da čitam vesti na tu temu, ne mogu čak ni da razmišljam o tome, pozli mi momentalno.

[Anduril]

beowl, on 02 September 2010 - 00:59:01, said:

Drugari, ne znam za vas ali meni je od čitave te EU-kosovsko-srpske priče - koja ne predstavlja ništa drugo osim 1 neverovatnog gubljenja vremena - sada već uveliko muka. Ne mogu da čitam vesti na tu temu, ne mogu čak ni da razmišljam o tome, pozli mi momentalno.

To, zapravo, nije ni tema - posebno ne sledecih 10 godina at least. Teme su druge, mnogo vaznije ali moj utisak je da je tu zavladalo vec takvo beznadje da malo ko o tome uopste voli da razmislja.

This post has been edited by Anduril: 02 September 2010 - 00:07:59

[Eraserhead]

Kad se stvori politička volja da Srbija prizna Kosovo i nastavi dalje ovaj nakaradni ustav će predstavljati samo formalnost koja će biti prevaziđena za jedno popodne. Nema potrebe da o tome toliko kuckate.

[Tresko]

beowl, on 02 September 2010 - 00:59:01, said:

Drugari, ne znam za vas ali meni je od čitave te EU-kosovsko-srpske priče - koja ne predstavlja ništa drugo osim 1 neverovatnog gubljenja vremena - sada već uveliko muka. Ne mogu da čitam vesti na tu temu, ne mogu čak ni da razmišljam o tome, pozli mi momentalno.

+1

[M16]

Ted, on 02 September 2010 - 00:51:35, said:

Prvo, da razjasnimo, legitimnost nije pravni pojam. Više je sociološki,

A najviše politički. Ne bih da ovde ulazim u dublje političko-filozofske rasprave, ali političke situacije i političke akcije proizvode pravne akte i situacije. Svašta je bilo u istoriji legalno, po proceduri, zakonskim uslovima, itd. Ja ne znam šta je nama bilo da donosimo pravni akt koji u samom trenutku donošenja nije u skladu sa činjeničnim stanjem. I, da, kao što si rekao(a i ja), preambule se generalno donose da bi se objasnile šire društveno-političke okolnosti u kojima se donosi ustav ili da se objasni šta je dovelo do njega takvog. Ali mi u preambulu nismo stavili ono što je dovelo do tog opšteg pravnog akta, ne, mi smo stavili ono do čega taj pravni akt TEK TREBA DA DOVEDE. Jer AP KiM de facto nije u ustavno-pravnom sistemu Srbije. I onda u ustavu kažeš da ćeš u budućnosti regulisati status teritorije na kojoj u tom trenutku skoro ništa ne regulišeš. Dali shvataš koliki je to politički nonsens?

Quote

Ti onda imaš primedbe i na legitimnost, u smislu da Ustav koji je usvojen ne odgovara potrebama trenutka. A imaš primedbe i na legalnost, odnosno proceduralne propuste prilikom utvrđivanja broja glasača i samim izjašnjavanjem. Ovde treba imati u vidu da Srbije nije bila u mogućnosti da realizuje referendumsko izjašnjavanje na celoj teritoriji Kosova, jer je efektivnu vlast prepustila civilnim i vojnim snagama UN u skladu sa 1244. Ta rezolucija nije značila, niti danas znači, otcepljenje Kosova od Srbije, već je privremena faza do trenutka konačnog rešenja statusa pokrajine.

Tim pre, to znači da se ljudi koji tu žive moraju uzeti u obzir prilikom donošenja Ustava, čak i da niko od njih nema nameru da glasa za ili protiv tog ustava.

Quote

Rezolucija je još na snazi, i to što je neko pokušao jednostrano da reši ovo pitanje ne stavlja 1244 van pravne snage. Albanci su još od početka devedesetih ignorisali vlast Srbije i nisu želeli da participiraju u bilo kakvim manifestacijama te vlasti. To ne sprečava ostatak građana Srbije da izlaze na izbore ili referendume niti ih čini nelegalnim. Ako neko ne želi da se upiše u birački spisak, da učestvuje u popisu stanovništa ili da učestvuje u vlasti, to je njegovo pravo ali ne sprečava ostatak građana da u skladu sa zakonom biraju, budu birani ili da se na referendumu izjašnjavaju o svim pitanjima. I da te odluke budu legalne.

Legalne možda, mada, kažem ti, ovaj referendum je mogao da bude sproveden samo u skladu sa miloševićevim ustavom iz 1990-te. Da li se po tom ustavu traži većina svih birača ili većina svih upisanih? Ako je svih, onda nikakav zakon naknadno donet ne može to da izmeni i ustav je faktički nelegalno donet. Jer Albanci na Kosovu, čak i da nisu u biračkom spisku, jesu birači, ako je Kosovo u Srbiji. Ako je "svih koji su upisani u birački spisak", onda je ustav legalan, no ima politički problem: naime, na delu teritorije koji je i po njemu(tom ustavu) autonomna jedinica, bar 80% građana ne žei ni da čuje da živi u Srbiji. Tu je onda sukob prava(i to veooooma nategnutog) sa faktičkom situacijom, koja, ako potraje veoma dugo, a sva je prilika da hoće, nema šanse da ne odnese pobedu. Ponavljam ti, kad je 80% građana neke provincije tako vatreno protiv ostanka u matičnoj državi, samo primena sile, i to velike, to može da promeni. To ti je recept za stalni sukob, koji bi, čak i da nije oružani, potpuno iznurio Srbiju i učinio je nesposobnom za bilo šta drugo.

Quote

Što se tiče promene Ustava i tu imamo dve varijante. Jedna je da se menja prema pravilima važečeg Ustava, tada zadržavamo kontinuitet sa postojećom državom. Druga je da se saziva ustavotvorna skupština i da se pravi nova država, a tada ustavotvorne vlasti nisu vezane starim Ustavom već imaju punu slobodu da državu ustroje na način na koji nađu da najviše odgovara potrebama trenutka. Prema tome sve je stvar društvenog dogovora. Postoje procedure i pravni načini da se u delo sprovede sve oko čega se usaglasimo. Ali hajde prvo da se usaglasimo, lako ćemo oko tehnikalija i pravnih procedura.

Ok, i mi smo odlučili šta? Ako je kontinuitet, da li je ustav promenjen po proceduri predviđenoj prethodnim ustavom? Ako je nova država, zašto nije bilo ustavotvorne skupštine?

Quote

Isto tako bi mogao da kažeš da građani Srbije NEMAJU NIKAKVU NAMERU da se odreknu dela teritorije. Ili smatraš da volja Albanskog stanovništva ima primat nad voljom stanovništa ostatka Srbije i da mora biti zadovoljena po svaku cenu.

Na ovo sam odgovorio gore.

Quote

A mogao bi i da kažeš da građani Srpske nemaju nikakvu nameru da žive u BiH i da po principu analogije tvrdiš da njihova volja mora biti zadovoljena bez obzira šta o tome misle centralne vlasti i ostalo stanovništvo ove države i bez obzira šta piše u Ustavu BiH.

Dugoročno jeste neodrživo. Međutim, ovde ima par uslova koji moraju biti zadovoljeni. Njihov, položaj u BiH, kao i samo ustavno uređenje BiH, nije rezultat samo ustavnog uređenja BiH, nego i jedne međunarodne konferencije i međunarodnih ugovora. Naravno, ništa nije zauvek, samo kažem koje su razlike, i one, s međunarodnog stanovišta, nisu male. Ustav Srbije je samo naš unutrašnji dokument, on ne obavezuje nikoga da skoči u njegovu zaštitu, to niko nije potpisao, a nisu ni Albanci učestvovali u njegovom donošenju(za razliku od Srba i ustavnog uređenja BiH).

Quote

Po ovom principu rastočile bi se skoro sve države na svetu i imali bi 17.514 nezavisnih država na planeti. Kada postoje dve soprotstavljene volje jedino razumno rešenje je kompromis. Alternativa je sukob.

Ne, nije. Evo u Evropi, nema baš tako puno pokrajina nekih zemalja gde ogromna većina želi nezavisnost. Uvek se ovde pominje Katalonija, a najnoviji procenat onih koji su za nezavisnost u Kataloniji je negde 43% svih koji u njoj žive čini mi se. Drugo, a to je ono što mnogi zaboravljaju, nije samo volja naroda u pitanju(mada, što se mene tiče, to je presudno), ima tu i do toga što je njihova želja za otcepljenjem dobila na opravdanosti onim što se tokom decenijske Miloševićeve vladavine na Kosovu dešavalo. Pa onda potpuno gubljenje kredibiliteta Srbije tokom tog perioda. Mislim, politika nije pravo, bilo bi lako da jeste, ali nije. Napisaću po deseti put: pravo(pa i međunarodno) je (samo)veoma jak argument u politici. I zato treba da ono što je ostalo od toga argumenta da iskoristimo za što povoljnije rešenje statusa Srba na Kosovu. Inače, zato se svi trude da im pravo ide na ruku. Ne zato što je sveto pismo. Naravno da smo tu na terenu politike, a odatle dobijaš i ove suprotne američke pozicije za dva glasanja. Ja i govorim ovo što govorim zato što mislim da se to Srbiji politički isplati(i ekonomski) učlanjenje u EU, NATO i sve ostalo i da je to najbolji put ne samo ka što boljem životu, nego i ka što efikasnijem vođenju računa o interesima srspkih zajednica u susedstvu.

Quote

Jeste, ali ni građani nemaju pravo da proglašavaju nezavisnost, formiraju terorističke formacije i slično. Pa su ipak to uradili. Ni države nemaju pravo da vrše agresuju na treću državu pa su ipak to uradili. I kako misliš da je trebalo sprovesti popis ili formirati birački spisak. Da šaljemo vojsku dole da juri ljude po kućama i uzma im lične podatke i tera ih da popunjavaju anketne listiće. Jednostavno nije bilo volje da se nađe rešenje koje bi zadovoljilo obe strane.

Građani nemaju pravo da proglašavaju nezavisnost, no, ako ćemo u sitna crevca, građani su proglasili nezavisnost godinu i po dana posle Ustava. Naravno, izglasali bi je svejedno, hoću samo da kažem da to što su izglasali nezavsnost u februaru 2008. ne može da posluži kao argument u oktobru 2006. Naravno da je bilo nemoguće ugurati ih u biračke spiskove, no, to i dalje ne znači da oni nisu građani te zemlje u očima te iste zemlje. referendum o ustavu, nije tek neki referendum. Uostalom, tu ćemo se vratiti na ono-šta je talno pisalo u Miloševićevom ustavu.

This post has been edited by M16: 02 September 2010 - 14:11:07

[vasudeva418]

beowl, on 02 September 2010 - 00:59:01, said:

Drugari, ne znam za vas ali meni je od čitave te EU-kosovsko-srpske priče - koja ne predstavlja ništa drugo osim 1 neverovatnog gubljenja vremena - sada već uveliko muka. Ne mogu da čitam vesti na tu temu, ne mogu čak ni da razmišljam o tome, pozli mi momentalno.

+1

gledajuci postupke nase diplomatije, imam osecaj kao da posmatram psihickog bolesnika sa monotonim nevoljnim pokretima koji asociraju na nekakvo racionalno delovanje, ali su zapravo samo repetitivni obredni gestovi bez cilja i smisla. dosadno brate.

[odmor]

Ja bi reko da je bilo otprilike ovako.

Tadic kad je dosao na vlast, manje vise nije ni znao sta sa Kosovom, i eto, delovalo je logicno da se brani Kosovo.

Onda je doveo Jeremica na mesto ministra. Jeremic mlad, hiperaktivan i cvrst, prevazisao je ocekivanja.

I tako uz svu tu hiperaktivnost i rad, Jeremic ostvaruje neke uspehe u okviru te politike.

Medjutim, kako politika od pocetka nije promisljena, ti Jeremicevi uspesi su lokalni, a ne funkcionisu u okviru globalne svrsishodne strategije.

Moze se zakljuciti da Tadic nije uspeo svrishodno da iskoristi energiju Jeremica.

Sto ne znaci da ti lokalni uspesi ipak nece moci da budu na neki nacin iskorisceni.

[No7]

Неко ултиматум а неко,

Quote

Šta god da Srbija uradi, Rusija će je podržati

Autor: Jelena Tasić

Beograd - Ruska Federacija ne pokušava da nameće Srbiji bilo kakvu taktiku delovanja. Naš stav dobro je poznat. Mi podržavamo napore srpske strane u vezi sa zaštitom suvereniteta i teritorijalnog integriteta zemlje. A, Srbi treba sami da odrede kako će to raditi.

Mi ćemo svakako biti uz njih - ističe u razgovoru za Danas Aleksandar Vasiljevič Konuzin, ambasador Ruske Federacije u Srbiji, odgovarajuću na pitanje kako zvanična Moskva gleda na eventualne izmene ili povlačenje srpskog predloga rezolucije o Kosovu i Metohiji, što pred sednicu Generalne skupštine UN od Beograda traže SAD i EU.

Ambasador Konuzin navodi i da su, povodom zasedanja GS UN, ruske diplomate spremne da pruže "dodatnu pomoć" Srbiji, ukoliko ju je ona bude zatražila. Konuzin, u isto vreme, upozorava da su "mogući neočekivani preokreti" u vezi srpske rezolucije, pa čak i tokom diskusije 9. septembra, s obzirom da "delegacije neće prekidati konsultacije... direktno u sali zasedanja".

Da li se Beograd prilikom pisanja predloga rezolucije konsultovao s Moskvom i koliko su tačne priče iz diplomatskih izvora da je Ruska Federacija bila za "tvrđi tekst"?

- Moskva i Beograd, u vezi sa kosovskim pitanjem, imaju stalne kontakte na različitim nivoima. Imamo potpuno međusobno razumevanje. Srpska strana je samostalno formulisala tekst nacrta rezolucije. Ne vidim neku posebnu krutost u tekstu, koji odražava vladin prilaz rešavanju problema.

Da li je Rusija uključena u tekuće konsultacije o srpskom predlogu rezolucije i da li se i pod kojim okolnostima može očekivati neka ruska inicijativa u GS UN?

- Ruska delegacija u Njujorku, kao i delegacije drugih država članica UN, učestvuje u konsultacijama u vezi s predstojećim razmatranjem srpskog nacrta rezolucije na zasedanju Generalne skupštine. Najaktivnije kontakte, razume se, ostvarujemo sa istomišljenicima. Ukoliko srpskoj strani bude neophodna dodatna pomoć, ruske diplomate biće spremne da je pruže.

Kao diplomata s višegodišnjim iskustvom u UN, šta očekujete od predstojeće rasprave u UN o Kosovu i Metohiji i savetodavnom mišljenju Međunarodnog suda pravde? U medijima se spekuliše o kontrarezolucijama, amandmanima EU i SAD, diplomatskim lobijima, pritiscima?

- Tokom dana koji će prethoditi razmatranju ovog pitanja na zasedanju Generalne skupštine, 9. septembra, očekujem zategnutiju političku borbu između pristalica i protivnika podele Srbije. Borba će se voditi kako u Njujorku, tako i u prestonicama. Na žalost, treba predvideti i korišćenje metoda uticaja koje ste spomenuli - pritisak i lobiranje. Želja je da ove "diplomatske tehnologije" ne budu poput one prakse koja je često primenjivana tokom 20. veka i koja je dovela do dramatičnih događaja. Mogući su neočekivani preokreti. Već tokom diskusije o ovoj tački dnevnog reda, delegacije neće prekidati konsultacije u vezi s rezultatima ove diskusije, direktno u sali zasedanja. Ne smeju se isključiti i varijante koje predviđaju poteze koji se ne svode samo na usvajanje rezolucije. Pravila procedure Generalne skupštine dopuštaju takve mogućnosti.

Koliko je savetodavno mišljenje MSP "opterećujuće" za pokušaj Srbije da kosovsko pitanje s pravnog vrati na politički teren?

- Smatram da te stvari ne treba suprotstavljati. Prava je samo ona politika koja se oslanja na pravo. A međunarodnopravna osnova za rešavanje postoji - to je Rezolucija Saveta bezbednosti UN 1244, čijim je donošenjem stavljena tačka na bombardovanje Srbije.

Pojedini zapadni analitičari tvrde da bi razgovori Beograda i Prištine mogli da se vode samo ako srpska strana "prihvati realnost da je Kosovo nezavisno". Kakve su procene Moskve - da li je u sadašnjim okolnostima dijalog Beograda i Prištine moguć, o kojim "otvorenim pitanjima" i pod kojim uslovima?

- Takav dijalog, preciznije - pregovori, ne samo da su mogući, nego su i neophodni. Za to je potrebna politička volja. U Prištini je nema, jer su je od samog početka podsticali na jednostrane poteze. Dnevni red pregovora treba da sadrži sva pitanja za koje svaki od učesnika bude smatrao da ih je potrebno razmotriti, sve do konačnog regulisanja svih postojećih problema. Što se tiče modaliteta i formata pregovora, praksa u toj oblasti izradila ih je u dovoljnoj količini.

Kako komentarišete to što se od objavljivanja mišljenja MSP interesovanje Prištine i Zapada dodatno koncentrisalo na budućnost severa Kosova i Metohije? Kako Rusija gleda na to, kao i na eventualnu podelu KiM?

- Takvo pojačano "interesovanje" za severni deo Pokrajine ima za cilj da se na njega proširi režim koji je jednostrano uspostavljen u južnom delu. Što se tiče podele Kosova, ovo pitanje je za proteklih deset godina više puta pokretano u akademskim, ekspertskim i političkim krugovima. Međunarodna praksa susretala se s slučajevima teritorijalnih podela. Ne znam da li je do toga došlo ovde. Neki smatraju da bi to bila gora varijanta. Ali, može biti i jedina. Ponavljam: ne znam. U svakom slučaju, ovo pitanje mora biti rešeno samo mirnim putem.

Šta savetodavno mišljenje MSP o Kosovu znači za spor u vezi Abhazije i Južne Osetije?

- Iako se tome pripisuju mnoge analogije, sama priroda tih konflikata je različita. Dok je Srbija, od momenta donošenja Rezolucije 1244 u SB UN dosledno išla ka rešavanju mirnim, diplomatskim putem, Gruzija je delovala drugačije. Ona je sistematski izbegavala usvajanje sporazuma o nekorišćenju sile u rešavanju konflikata. Na kraju krajeva, Tbilisi je, kršeći Povelju UN i uprkos odlukama SB UN, kao i postojećim međunarodnim sporazumima, uputio vojsku na civilno stanovništvo. A, kada je Gruzija posle poraza izjavila da neće odustati od rešavanja problema uz upotrebu vojske, postalo je očigledno da je odvajanje od nje jedina mogućnost za Osetine i Abhasce da prežive.

Rusija u Prištini ima svoju kancelariju. Kakvi su njeni kontakti i saradnja sa institucijama samoproglašene kosovske države?

- U Prištini radi Kancelarija Ambasade Rusije u Srbiji. Ona nema zvanične kontakte s prištinskim vlastima.

Solidarnost na Gazimestanu

Vi ste prvi ambasador Ruske Federacije koji je od uvođenja protektorata UN na Kosovu i Metiji prisustvovao obeležavanju Vidovdana u Gračanici i na Gazimestanu. Zašto ste se ove godine odlučili na takav potez?

- Svojom posetom Gazimestanu tog dana želeo sam da iskažem solidarnost sa onim Srbima koji brane dostojanstvo svog naroda, protive se podeli zemlje, čuvaju istorijsko sećanje. To nije danak političkoj visokoparnosti kojoj se podsmevaju oni koji ne pamte svoj rod. Video sam suze živih ljudi koji žele da žive na zemlji svojih roditelja i predaka. Na svojoj zemlji. Bio sam veoma ganut onom toplinom koju su ispoljili prema jednom Rusu.

[pacey defender]

Očekujemo uključenje u Generalnu skupštinu UN. RTS2. Na prvom programu ide film sa Čak Norisom.

[Eraserhead]

Prioriteti.

[pacey defender]

Eraserhead, on 09 September 2010 - 21:21:25, said:

Prioriteti.

Quote

Delta odred je specijalna jedinica američke vlade za borbu protiv terorista. Vrhunski obučeni i naoružani specijalnim oružjem, predstavljaju nepremostivu prepreku za svakog ko im se suprotstavi...

Režija: Menahem Golan. Igraju: Čak Noris, Li Marvin, Martin Balzam...

This post has been edited by pacey defender: Yesterday, 20:23:00

[Eraserhead]

Nema prenosa?!