Onog časa kada se popeo na ploču porodične kuće u Malom Mokrom Lugu da s nje očisti sneg, Marku Iliću sreća je potpuno okrenula leđa. Okliznuo se i pao s nepunih osam metara. Iščašio je deseti i polomio 11. i 12. kičmeni pršljen.
Hitna pomoć odmah je došla. Dečak je prebačen u Urgentni centar. Bio je 9. januar, i Marko opet nije imao sreće. Čekali su se fiksatori i 18-godišnji dečak je operisan tek dva dana kasnije!
Tužnu sudbinu ovaj stasiti mladi Beograđanin pokušava da osvetli vedrijim tonovima. Rehabilitacija u mladenovačkom "Seltersu" možda nudi početak bolje priče. U invalidskim kolicima, među starim, uglavnom šlogiranim cerebrovaskularnim bolesnicima, on kao da još ne veruje u dijagnozu: paraplegija, oduzetost obe noge!
Sneg se odavno istopio, ali dečaku još ledi srce. Porodica i terapeuti misle da Marko ne zna da možda nikada neće moći da hoda. Ali, teško je poverovati da se ispod nemirnih pramenova kose baš nikad ne uvuče nijedna "crna misao". Plaši li se? Marko rukama pokriva lice i plače.
- Čujem razne priče - jedva govori između jecaja. - Ništa više ne znam. Jako mi je teško. Sve mi toliko mnogo nedostaje.škola, drugovi, nedostaje mi da stalno "jurcam" po gradu.Najviše se plašim da možda neću moći da hodam.
Marko, inače, nije plačljiv. Izuzetno hrabro podnosi ovo što mu se desilo. I, uporno vežba. Nekada dva, ponekad i čitava tri časa na dan. Biljana Gogić i Sonja Urošević, glavni i pomoćni terapeut, sećaju se da je Marko u "Selters" stigao 6. februara potpuno paralizovan od pupka nadole. Za ovih mesec i po dana značajno je napredovao, što uliva nadu da će dečak koliko-toliko moći da stane na noge.
- Još je rano za prognoze - profesionalno je uzdržana dr Ljiljana šekularac. - Dečak ima lezije kičmene moždine. Pokušaćemo sve, ali pred njim je duga rehabilitacija.
Milomir Ilić nervozno lomi prste. Ovde u bolnici, među spravama na kojima Marko vežba, otac se bori za dvojicu sinova: jednog nezaposlenog, drugog u invalidskim kolicima. Muž je žene koja posle raspada kombinata "Sport" zarađuje hleb šijući kod privatnika. Uz to, vlasnik je nedovršene kuće, i sam nezaposlen. Ne izgleda samo da je potpuno izgubljen.
- Pokrenuću akciju da sakupim novac za Marka, da ga pošaljem u neki centar, ako negde mogu da mu pomognu - kao da samog sebe ubeđuje Milomir. - Evo, terapeutkinja Sonja je već pokrenula neku akciju, i ja ću. Sakupićemo valjda nešto.
Očigledno je da Milomir nema ni približnu predstavu koliko je to skupo, komplikovano i van institucija teško izvodljivo.Marko je u "Selters" stigao sa otpusnom listom, potrebni su mu dijagnostika, stručne procene i konzilijarno mišljenje kakvo lečenje bi dalo najbolje rezultate. Dečak ništa od toga nema!
- Biljana je 25 godina terapeut, ja 20, svakog dana smo uz Marka i naše dosadašnje iskustvo nam govori da ovo nije tipičan slučaj paraplegije - priča Sonja Urošević. - Vratili su mu se neki osećaji i posle uporne terapije u proteklih mesec i po dana ima i neke aktivne pokrete ispod nivoa povrede. Da je potpuno oduzet ne bi osećao ništa, a on oseća dodir. Ne reaguje na toplo-hladno, ali izgleda da nervni putevi ipak nisu potpuno oštećeni. Dok žmuri Marko ima orijentaciju koju nogu mu dodirujem. I to ukazuje da su putevi dubokog senzibiliteta, ipak, očuvani.
Dok priča "kao navijen" o devojci Kristini, drugovima iz razreda, o tome koliko mu je zaista zabavno u školi za autoelektiričara za kompjutersko upravljanje, iako već prilično umoran od vežbanja, Marko nekako, uz vrlo malu pomoć terapeuta, uspeva da se sam premesti iz kolica na strunjaču. Puzi napred-nazad, zauzima turski sed. Terapeutkinje kažu da ima dobru ravnotežu u sedećem položaju i da čak sam uspeva da zauzme položaj za spavanje u postelji. Ovolika upornost, ovolika nesreća, čak i sam pogled na dečaka koji je živahan i u invalidskim kolicima, čoveka skamene.Kad Marko zajeca, svi plaču sa njim, a onda se isto tako naglo priberu. Zbog Marka, zbog nade da će uspeti da ustane iz kolica i zbog obećanja da će se kada stane na svoje noge vratiti u "Selters". Da "izgazi" svoje terapeutkinje kao što one njega sada "gaze", "uvrću" i "istežu". Taj dan svi čekaju.
SVI HOĆE DA POMOGNU
DIREKTOR Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje Svetlana Vukajlović reagovala je čim smo joj ispričali priču o Marku Iliću i preneli uverenje terapeuta da ovaj dečak možda ne mora da ostane vezan za invalidska kolica. Od profesora Vojka Đukića, direktora Kliničkog centra Srbije, odmah je tražila medicinsku dokumentaciju o mladom pacijentu, koji je u Urgentnom centru operisan 11. januara. Prof. Đukić se složio da se dokumentacija iskopira. Vukajlovićeva očekuje da će ona u ponedeljak stići u RZZO. - Kontaktirala sam stručnjake i već sledeće nedelje prebacićemo Marka u Vojnomedicinsku akademiju -poručuje direktorka RZZO-a.
BAZEN I KADA
TERAPEUTI veruju da bi u Markovoj rehabilitaciji bazen bio od velike pomoći, ali dečak zajednički bazen u "Seltersu" ne može da koristi zbog katetera. Dr Ljiljana šekularac u petak je pratila Markovu fizikalnu terapiju i uverila se da je dečak dosta napredovao. Doktorka je pripisala da se fizikalna terapija proširi stimulacijom za mišiće i vežbama u specijalnoj kadi.
Edited by Joca_jox, 15 April 2008 - 12:50:14.
2
