Jump to content


Photo

EX YU Fudbal


  • Please log in to reply
3188 replies to this topic

#1636 zlavuk

zlavuk
  • Members
  • 157 posts

Posted 07 April 2011 - 21:39:34

Mrdja,još jednom hvala na Monografiji Crvene zvezde.Stranica 34 je nečitljiva,tj ne vide se sezone od 1999-2000 do 2004-05.Ako ne možeš ponoviti tu stranicu da li ti možeš objaviti nastupe/golove fudbalera po sezonama?

Edited by zlavuk, 07 April 2011 - 22:20:40.


#1637 zlavuk

zlavuk
  • Members
  • 157 posts

Posted 08 April 2011 - 01:28:02

Nekadašnja Jugoslavija imala je dvojicu naših fudbalera na prvom mestu liste strelaca Evrope. Prvo je to uspelo Josipu Skoblaru, kao golgeteru francuskog Olimpika iz Marseja. On je u sezoni 1970-71 ostvario jedan od najboljih golgeterskih skorova svih vremena - na 36 mečeva postigao je 44 gola!Skoblarov uspeh je ponovio Darko Pančev u sezoni 1990-91. Sjajni Makedonac je tada u dresu Crvene zvezde postigao 34 gola.Imala je naša nekadašnja zajednička zemlja i dve "bronzane kopačke". Slobodan Santrač, najbolji jugoslovenski strelac svih vremena, podelio je treće mesto u Evropi u sezoni 1971-72 kad je u dresu OFK Beograda postigao 33 gola. Treći je bio i Vahid Halilhodžić i to u dresu francuskog Nanta u sezoni 1984-85 sa 28 postignutih golova. SLOBODAN SANTRAČNajbolji jugoslovenski klupski strelac svih vremena rođen je 1. jula 1946. godine. Rekorder je sa ukupno 218 prvoligaških golova, koje je postigao igrajući za OFK Beograd (186), Partizan (29) i Galeniku (sadašnji Zemun, 3). Četiri puta je bio prvi strelac lige, a sezone 1971/72. sa 33 gola bio je "bronzana kopačka" Evrope. Na njegovu žalost, ostaće zabeleženo da je za reprezentaciju Jugoslavije igrao na samo osam utakmica i postigao - jedan gol. DŽAJA STADION DIGAO NA NOGE Listajući knjige bogate istorije crveno-belih naišli smo na jednu utakmicu koja je svojevremeno Beograd danima držala u grozničavom stanju. Reč je o famoznom revanšu sa Ujpešt Dožom od 30. septembra 1970. godine u okviru 1. kola Kupa šampiona. Zvezda je prvi meč u Budimpešti izgubila sa 2:0 i uverila se da Bene, Fazekaš, Dunai, Sent Mihalji igraju dobar fudbal. Miljan Miljanić je, međutim, bio uveren da nova, briljantna generacija igrača poniklih u podmlatku s "Marakane" ima snage za totalni preokret.- Kako se ne bih sećao te utakmice, igrali smo kao u nekom transu - pričao je Zoran Filipović, koga su upravo golovi protiv Dože izbacili u igračku orbitu. - Već u 7. minutu mojim pogotkom prepolovili smo prednost Mađara.Onda je, na sredini poluvremena, DŽajić podigao stadion na noge. Antologijskim golom! Primio je loptu na ivici šesnaesterca, počeo da je prebacuje s noge na nogu i čudesno se, pimplujući probio kroz šumu igrača i ušetao u gol. Sutradan, u svim novinama Zvezdina treća "zvezda" za igru je ocenjen desetkom, a ponegde je dobio i ocenu - 11!U drugom poluvremenu Ujpešt Doža se jednostavno raspala. Filipović je postigao gol i u 58. minutu, a tačku na "i" stavio je Ostojić dva minuta pre kraja. Tako je Zvezda drugi put za dve godine slavila visoku pobedu protiv istog rivala (prethodno je eliminisala Ujpešt i u Srednjoevropskom kupu - 0:1, 4:1) i krenula u pohod na Evropu, koji će se završiti nesrećnim porazom od Panatinaikosa u polufinalu. Ali, to je sasvim druga priča.

#1638 zlavuk

zlavuk
  • Members
  • 157 posts

Posted 08 April 2011 - 20:03:49

Legende crveno-belih;Miodrag BelodedićJedan od najboljih libera u Evropi početkom devedesetih godina prošlog veka rođen je 20. maja 1964. godine. Ovaj Srbin iz Rumunije ušao je u istoriju kao prvi i jedini igrač koji je osvojio Kup šampiona sa dva istočnoevropska kluba, oba puta na penale - 1986. sa Steauom i 1991. sa Crvenom zvezdom. Sa crveno-belima je iste godine bio i klupski prvak sveta. Mitar MrkelaNaš nekadašnji fudbalski as, koji je ušao u istoriju jugoslovenskog fudbala kao najmlađi prvoligaški fudbaler (debitovao za OFK Beograd sa 16 godina i 16 dana) i najmlađi debitant u seniorskoj reprezentaciji (debitovao sa 17 godina i 130 dana) rođen je 10. jula 1965. godine. Karijeru je počeo među "romantičarima", a nastavio u Crvenoj zvezdi, sa kojom je tri puta bio prvak države i jednom pobednik Kupa. Po odlasku sa "Marakane" igrao je u Holandiji (Tvente i Kambur) i Turskoj (Bešiktaš). Za "A" reprezentaciju je odigrao pet utakmica i postigao jedan gol. Danas je direktor omladinske škole Crvene zvezde. PIKSIJEV TRANSFER U MINUT DO 12 Potpisaće, neće potpisati, hoće-neće. Armiju "zvezdaša", ali i navijača drugih klubova širom Jugoslavije, poslednjeg dana prelaznog roka sad već davne 1986. godine danima je mučilo samo jedno pitanje - da li će supertalentovani, tada 21-godišnji Dragan Stojković, dobiti dozvolu Radničkog da pređe na "Marakanu"?Telefoni u Crvenoj zvezdi zvonili su neprestano. Do usijanja! Da li je potpisao? "Još nije, čekamo", po hiljaditi put strpljivo je, mada umornim glasom, izgovarala isti tekst tadašnja, sad već blaženopočivša Zvezdina sekretarica, Dara Zec.Sati su leteli kao minuti. Neće ga pustiti Nišlije, ma hoće, neće, hoće. Igra živaca potrajala je čitavog dana a onda je "večiti" prvi čovek "Reala sa Nišave", Nemanja Stanković, kasno uveče prelomio - Piksi može u Zvezdu. Tek tad je nastala prava drama - trebalo je pre ponoći stići do Beograda, da mladi igrač potpiše ugovor. Legenda kaže: poznati Zvezdin "operativac", Bata Santiljana, ubacio je Piksija u "mercedes" i nakon gotovo pogibeljne vožnje autoputem stigli su do Deligradske 27 i prostorija Fudbalskog saveza Beograda, oko 23.55. U minut pre ponoći Stojković je dao tada najvažniji autogram - na ugovor sa crveno-belima.Godinama kasnije ovaj mit je ostao da živi, iako mnogi svedoci tvrde da je ugovor potpisan tek sat vremena kasnije. Bilo kako bilo, Stojković je na "Marakani" ostao naredne četiri godine, odigravši u prvenstvu, Kupu i na evropskoj sceni 159 utakmica u kojima je postigao 48 golova i bio promovisan u petu Zvezdinu "zvezduVladimir JugovićBivši as Crvene zvezde i najtrofejniji srpski fudbaler svih vremena rođen je 30. avgusta 1969. Sa crveno-belima je bio klupski prvak Evrope i sveta, a isti uspeh ponovio je i kao igrač Juventusa, kome je doneo evropsku krunu poslednjim golom u penal-seriji protiv Ajaksa 1996. godine. Tokom devedesetih bio je jedan od najboljih stranaca i veznih fudbalera u Italiji, a pored Juventusa branio je boje Sampdorije, Lacija i Intera. Jedno vreme igrao je i u Španiji (Atletiko Madrid), Francuskoj (Monako), Austriji (Admira) i Nemačkoj (Alen), gde je završio karijeru. Za reprezentaciju je odigrao 41 meč i postigao tri gola.

Edited by zlavuk, 08 April 2011 - 20:10:02.


#1639 zlavuk

zlavuk
  • Members
  • 157 posts

Posted 08 April 2011 - 20:05:38

Srebrenko RepčićBivši fudbaler Crvene zvezde rođen je 1. decembra 1954. Na "Marakanu" je stigao iz Sarajeva u leto 1979. Za četiri godine u crveno-belom dresu ukupno je odigrao 210 utakmica i postigao 96 golova, osvojio dve šampionske titule i jedan Kup Jugoslavije. Postigao je nekoliko nezaboravnih golova u evrokupovima - protiv Intera u Milanu, Bajerna i Bazela u Beogradu. Igračku karijeru nastavio je u Turskoj i Belgiji, a kao trener se oprobao u Francuskoj. Radio je u klubu Levalo, gde je otkrio mladog Didijea Drogbu. Danas živi i radi u Francuskoj.

Edited by zlavuk, 08 April 2011 - 20:08:32.


#1640 zlavuk

zlavuk
  • Members
  • 157 posts

Posted 08 April 2011 - 20:29:48

Miljan ZekovićDugogodišnji prvotimac Crvene zvezde iz pedesetih godina prošlog veka preminuo je 10. decembra 1993. Ovaj sjajni bek godinama je bio standardan u ekipi u kojoj su mu saigrači bili Mitić, Stanković, Beara. Zanimljivo, u 225 zvaničnih utakmica za crveno-bele nije postigao nijedan gol, ali je bio na glasu kao gotovo neprelazan fudbaler. NJegova slika krasi službene prostorije kluba, među velikanima i legendama kakvi su DŽajić, Mitić, Šekularac. Za reprezentaciju je odigrao 13 utakmica i učestvovao na SP u ŠvajcarskojUTAKMICE KOJE SE PAMTECRVENA ZVEZDA - KOLO KOLO 3:0 (8. DECEMBAR 1991.)SRBIJA DO TOKIJA Jugović bez "tojote"Tim Crvene zvezde koji je ušao u istoriju: Milojević, Radinović, Vasilijević, Jugović, Belodedić, Najdoski, Ratković, Stošić, Pančev, Savićević, Mihajlović.• Darko Pančev dugo posle Tokija nije davao izjave za medije, jer je u jednim novinama izašao komentar "da su u ime srpskog kluba pehare podigli Makedonci Pančev i Najdoski".• Vladimir Jugović nikad nije dobio automobil "tojotu" kao najbolji igrač utakmice, a godinama se pričalo da se posle utakmice nije smejao, jer mu je neko iz uprave Crvene zvezde rekao da će se nagrada pretočiti u ček koji će podeliti svi igrači.• Na svetski presto popeli su se još jednom Dejan Savićević sa Milanom i Vladimir Jugović sa Juventusom. Tokio gori. Gori i Srbija. Beograd je - na nogama. Vasceli crveno-beli živalj se posle noći bez sna, grozničavo provedene kraj magične TV kutije i slike iz Japana, slio na ulice. Zora sa Dalekog istoka ogrejala je reke oduševljenih Zvezdinih "vernika" koji su preplavili ulice da proslave još jednu titulu.Nije šala, tog hladnog jutra, 8. decembra 1991. godine, tek nešto više od šest meseci pošto je zasela na evropski presto u Bariju, Crvena zvezda je postala i - klupski prvak sveta!Uspeh se graničio s podvigom. Ne samo zbog toga što je najbolji tim koji je na ovim prostorima ikad igrao fudbal počeo da se krnji i rasipa. I ne samo zbog toga što je UEFA Zvezdi odredila sudbinu nomada. Prognana sa "Marakane", morala je da se seljaka po raznim Segedinima, Budimpeštama, Sofijama... da bukvalno preda trofej Superkupa Mančester Junajtedu, pošto je, suprotno tada važećim pravilima, bila uskraćena za revanš pred svojom publikom. Da sve bude teže, treba reći da je naš šampion veći deo utakmice u Tokiju igrao sa desetoricom, pošto je Švajcarac Retlisberger u 43. minutu isključio kapitena Dejana Savićevića. - U svemu tome našli smo dodatnu snagu - napominje Vladica Popović, koji je u finalu Interkontinentalnog "Tojota" kupa sedeo na klupi Crvene zvezde.Čileanski Kolo-Kolo, predvođen trenerom Mirkom Jozićem, bio je ozbiljna ekipa, koja je gajila lepršav brazilski napad, a u odbrani igrala gotovo urugvajski oštro.U sudaru sa šampionom Evrope - nije imao šanse.- Pobedili smo sa 3:0, što je bila najubedljivija pobeda jedne ekipe sa Starog kontinenta. Ta utakmica je jedna od najznačajnijih u mojoj karijeri, jer sam sa dva pogotka, u 20. i 60. minutu, iskočio iz drugog plana i rešio pitanje pobednika - pričao je Vladimir Jugović, koji je sa 21 godinom bio junak velike Zvezdine pobede. - Za sve je to predstavljalo veliko iznenađenje, ali ne i za mene. Uvek sam radio ono što se od mene tražilo, ništa mi nije bilo teško. Voleo sam i da zatresem mrežu, baš kao i tog dana na Olimpijskom stadionu u Tokiju.Napadi Čileanaca potpuno su utihnuli posle trećeg pogotka koji je, na centaršut Mihajlovića u 75. minutu postigao Darko Pančev. Jedino kolo koje se igralo bilo je - Zvezdino.

Edited by zlavuk, 08 April 2011 - 21:39:36.


#1641 zlavuk

zlavuk
  • Members
  • 157 posts

Posted 09 April 2011 - 13:40:49

PARTIZAN - CRVENA ZVEZDA 3:4 (5. JANUARA 1947)TAKO JE ROĐENVEČITI DERBI • Prvi meč u prvom državnom prvenstvu najavio je rivalstvo koje traje 64 godinePRVI AUTOGOL I ISKLJUČENJEPored prvog het-trika (Jovana Jezerkića) u istoriji obračuna večitih rivala, evo još nekih zanimljivosti po kojima je ova utakmica ostala upamćena za sva vremena:- postignut je prvi autogol u istoriji derbija: golmana Zvezde Lovrića savladao je njegov saigrač Predrag Đajić, a vrlo brzo posle prvog, postignut je i drugi autogol, opet je Lovrić vadio loptu iz mreže;- posle jedne brzoplete intervencije Mladena Kašanina, dogodilo se i prvo isključenje - sudija Lalić je zbog nesportskog ponašanja udaljio iz igre centarhalfa Crvene zvezde LJubišu Spajića. Glazer, Brozović, Popesku, Čajkovski, Đurđević, Simonovski, Mihajlović, Palfi, Bobek, Rupnik i Šereš.Lovrić, Stanković, Petrović, Đajić, Spajić, Kašanin, Tomašević, Mitić, Jezerkić, Aranđelović i Šećerov.Oni su ispisali prvu stranicu istorije fudbalskog fenomena zvanog večiti derbi. Na centru sudija dr Branko Lalić. Na jednoj strani terena - Partizan. Na drugoj - Crvena zvezda.Dva rivala koji su odmah po osnivanju podelili Beograd, Srbiju i Jugoslaviju, sastali su se prvi put 21. aprila 1946. godine, ali ta utakmica bila je prijateljska. Ovo je bilo nešto sasvim drugo. Prvo državno prvenstvo bilo je u punom zamahu. Tog 5. januara 1947. godine igralo se 13. kolo. Partizan je bio na vrhu tabele sa 20 bodova iz 10 utakmica, Dinamo i Hajduk imali su po 18 iz 12 susreta, a Zvezda je bila četvrta sa samo 14 bodova iz 10 utakmica."Svi su samo čekali prvu utakmicu Partizana i Zvezde. Iako je tog dana neprestano padao sneg nošen jakim vetrom, a živa u termometru se spustila na minus 19 stepeni, na drvenim tribinama stadiona CĐA skupilo se čak 4.000 navijača, koji ne bi propustili ovaj susret po cenu toga da padaju sekire" - našli smo zapis pokojnog Vladanka Stojakovića, čuvenog TV komentatora, koji je bio jedan od svedoka prvog derbija.Iz jednog starog broja "Zvezdine revije" prenosimo i pisano svedočenje Rajka Mitića."Računajući prvenstvo, Kup i prijateljske utakmice ja sam protiv Partizana čak 40 puta bio kapiten. Pamtim mnoge pobede, ali ta iz prvog derbija od 4:3 mi je jedna od najdražih uspomena. Uvek se prvo setim strašne mećave. Koža mi se ježila od košave. Bili smo toliko promrzli da smo jedva čekali da utakmica počne. Ali, igrali smo odlično. Naročito naš centarfor Jezerkić koji je postigao tri gola. A, kad smo već kod golova, ne mogu da zaboravim da je od sedam na toj utakmici Partizan postigao - samo jedan! Strelac je bio Bobek, a još dva gola za protivničku ekipu dali su naši igrači, Đajić i Kašanin. Taj prvi derbi bio je toliko dramatičan da je svima bilo jasno da se na zaleđenom terenu rodila jedna od najvećih evropskih fudbalskih svetkovina. Mi smo 13 minuta pre kraja poveli sa 4:1 pošto se Đajić pogotkom iskupio za autogol, Kašanin je u 82. smanjio na 4:2, a Bobek u 85. na 4:3. Za nas sleđene igrače i naše navijače vreme je stalo, sekundi su nam izgledali dugi kao sati. Svi smo u jednom trenutku bili u našem šesnaestercu. Lovrić je dva puta spasao našu mrežu i - kraj. Sve se dobro završilo" - pisao je prva zvezda Crvene zvezde.Tako je počelo veliko rivalstvo koje bez prekida traje već 64 godine.

Edited by zlavuk, 09 April 2011 - 13:41:30.


#1642 zlavuk

zlavuk
  • Members
  • 157 posts

Posted 10 April 2011 - 01:27:58

UTAKMICE KOJE SE PAMTE RADNIČKI - HAMBURGER 2:1 (11. APRILA 1982)Na "Čairu" padoše i Nemci! Posle Napolija, Grashopersa, Fejenorda i Dandi Junajteda, u Nišu je savladan i nemački tim predvođen Hrubešom i KalcomNišta ne treba dodavati ili oduzimati veličanstvenom podvigu Radničkog u Kupu UEFA - na niškom "Čairu" pao je i slavni Hamburger! U fizički, psihološki i taktički preteškoj bici trijumfovao je bar desetostruko jeftiniji tim...Ovako je štampa izvestila posle najslavnijeg poglavlja u istoriji "Reala sa Nišave", ispisanog u sezoni 1981/82. kad se fudbalska Evropa kotrljala, a bogme i spoticala "južnom prugom". - Očigledno, na Balkanu se igra odličan fudbal - priznao je posle utakmice slavni Ginter Necer, raniji slavni reprezentativac "pancera", a u tom trenutku menadžer nemačkog predstavnika. A, pomoćni trener Aleksandar Ristić, naš stručnjak, koji je godinama u ovom klubu bio i uz Branka Zebeca, oduševljeno je konstatovao:- Pričali su nam da Nišlije imaju nekoliko sjajnih pojedinaca, a ja mislim da trener Nenković ima - Radnički. Ovo je sjajan, odlično ukomponovan i vođen tim. Svi smo se uverili da rezultati ove ekipe u Evropi nisu slučajni. Na ogromnu radost "meraklija", vernih navijača koji su punili tribine "Čaira", Radnički je pobedonosno gazio fudbalskom mapom Evrope. Najpre je izbacio italijanski Napoli, onda je pred njim pao švajcarski Grashopers. Proleće je osigurano u uzbudljivom dvomeču sa holandskim Fejenordom, a onda su Beganović i drugovi eliminisali i škotski Dandi Junajted.Pravac polufinale! U Niš je došao Hamburger, sa strašnim Hortsom Hrubešom, Manfredom Kalcom, Basrupom, Hieronimusom, Von Hezenom...- Sanid Beganović se prošetao kroz odbranu Nemaca i postigao prvi gol. Onda je snalažljivost pred golom gostiju pokazao i kapiten Milovan Obradović, povisivši naše vođstvo na 2:0. Šteta, prava šteta što nam je Von Hezen dao gol... Da je ostalo 2:0, da je bilo 3:1, da smo iskoristili još neku od brojnih šansi, bio bih mnogo mirniji pred revanš. Ovako, znam šta nas čeka na "Folks parku". Siguran sam da ćemo u Hamburgu imati podršku bar 7.000-8.000 naših radnika u SR Nemačkoj. Ma, kažem, da smo iskoristili bar još jednu šansu - dugo je posle utakmice pričao trener Radničkog Dušan Nenković.Nišlije su zaista imale za čim da žale. Stojiljković je mogao da postigne bar dva pogotka, isto toliko puta mladi centarhalh Miloš Drizić nadskočio je slavnog Hrubeša i glavom tukao pored gola...Ipak, i pobedom od 2:1, a još više sjajnim igrama tokom čitave sezone Radnički je zadivio Evropu. Pusti san o finaluDve nedelje kasnije, Hartvig (dva), Von Hezen (dva) i Magat raspršili su san Nišlija o finalu.Bili su strelci za pobedu Hamburgera od 5:1 (jedini gol za naš tim postigao je Panajotović).

#1643 zlavuk

zlavuk
  • Members
  • 157 posts

Posted 12 April 2011 - 00:13:47

SRĐAN MRKUŠIĆ Nekadašnji golman splitskog Hajduka, BSK-a i Crvene zvezde rođen je 26. maja 1915. Jedan je od sedmorice fudbalera koji su igrali za reprezentaciju Jugoslavije pre i posle Drugog svetskog rata. Utakmica karijere bila mu je čuvena "majstorica" sa Francuzima u Firenci 1949. u kojoj je naš državni tim slavio pobedu od 3:2 i plasirao se na SP u Brazilu. Po završetku golmanske karijere kao inženjer hortikulture posvetio se održavanju fudbalskih terena. Do kraja života, 2007. godine, bio je posvećen Crvenoj zvezdi. Bio je član Upravnog odbora u kojem je zastupao veterane crveno-belih. Mirko StojanovićNekadašnji golman Crvene zvezde i jugoslovenski reprezentativac rođen je 11. juna 1939. Počeo je karijeru u cetinjskom Lovćenu, afirmisao se u zagrebačkom Dinamu, da bi na vrhuncu bio braneći mrežu crveno-belih, sa kojima je osvojio po jednu titulu i pehar Kupa. U plavom dresu branio je četiri puta i sva četiri puta - pobedio. Po odlasku s "Marakane" bio je u Olimpiji, odakle je otišao u SAD. Smatra se jednim od "pionira" američkog fudbala, a dva puta je izabran za najbolju "jedinicu" NASL lige. Todor ŽivanovićNekadašnji fudbaler Crvene zvezde i jugoslovenski reprezentativac preminuo je 20. juna 1978. Karijeru je počeo u Valjevu, igrao i u OFK Beogradu, odakle je došao među crveno-bele za koje je odigrao 201 utakmicu i postigao 147 golova, osvojivši tri titule državnog prvaka. Jednom je, u sezoni 1952/53. bio i prvi strelac lige. Odigrao je pet utakmica za državni tim i postigao tri pogotka. Husref MusemićNekadašnji centarfor Sarajeva i Crvene zvezde rođen je 4. jula 1961. Na "Marakani" je proveo četiri sezone, osvojio jednu titulu i na 86 prvenstvenih mečeva postigao 29 golova. Pre i posle toga branio je boje Sarajeva. Bio je prvi strelac tima sa Koševa 1985. kad je osvojena druga titula u istoriji kluba. Jednom je obukao dres A reprezentacije. Kratko je igrao u Škotskoj za Harts i u Holandiji u dresu Tventea. U Sarajevu je radio i kao trener. VLADIMIR PETROVIĆ Jedan od naših najboljih fudbalera svih vremena i četvrta Zvezdina zvezda rođen je 1. jula 1955. Na "Marakani" je igrao punih 11 sezona i bio kapiten generacije koja je 1979. igrala u prvom evropskom finalu u istoriji kluba. Sa reprezentacijom je učestvovao na dva Svetska prvenstva (1974. i 1982) i ukupno odigrao 34 utakmice i postigao pet golova. Inostranu karijeru proveo je u Engleskoj (Arsenal), Francuskoj (Brest, Nansi) i Belgiji (Antverpen, Standard Lijež). Petar KrivokućaU selu Rokci pored Ivanjice, 12. jula 1947. godine, rođen je nekadašnji fudbaler Crvene zvezde i reprezentacije Jugoslavije. Karijeru je počeo u Javoru iz Ivanjice, a ostao je upamćen kao jedan od najboljih desnih bekova u istoriji crveno-belih. Za osam godina ukupno je odigrao 344 utakmice (140 prvenstvenih), osvojio tri titule i dva kupa Jugoslavije. Na baksuznom 13. meču u dresu reprezentacije, protiv Engleza u Beogradu (2:2), teže se povredio i nije otputovao na SP u SR Nemačku 1974. JOVAN JEZERKIĆNekadašnji fudbalski reprezentativac, koji je branio boje oba večita rivala, preminuo je 25. jula 2000. godine. Član Crvene zvezde bio je od osnivanja kluba 1945. i za sedam godina odigrao 192 utakmice i postigao 115 golova. U tom periodu, kratko je 1947. nosio dres Partizana (21 utakmica, 20 golova), a karijeru je završio u beogradskom Radničkom. Za reprezentaciju tadašnje Jugoslavije odigrao je četiri meča i postigao pet golova, od toga čak četiri u duelu sa Poljskom oktobra 1947. Jezerkić je ušao u istoriju našeg fudbala tako što je postigao prvi gol u večitim derbijima - 5. januara 1947. godine. UTAKMICE KOJE SE PAMTEPARTIZAN - CRVENA ZVEZDA 1:1 (21. AVGUSTA 1985)MILKOV GOL ZA OPROŠTAJ Ništa Beograd ne ume da uspori i oteža kao avgustovska vrućina. Kad asfalt počne da se topi, a ljudi zbog sparine počnu da dišu na "škrge", nema tog događaja koji ih može izvući iz neke ugodne hladovine. A, onda počne novo prvenstvo i kuglica tog fudbalskog ruleta nekako odmah stane na crveno i crno-belo... I, reke ljudi se sliju na Topčidersko brdo ne hajeći što ona žuta kugla na nebu preti da će ih spržiti. Večiti derbi broj 77. Među 55.000 srećnika koji su se zatekli na tribinama Stadiona JNA ogromna većina ulaznice je kupila na blagajni, ali neki su morali i kod tapkaroša koji su tražili i dobijali i 50 nemačkih maraka, u ono vreme basnoslovnih pola miliona dinara.Ali, svako će reći da je vredelo. Partizan i Zvezda su odigrali jednu od najlepših utakmica tih osamdesetih prošlog veka. Oba tima su najavljivali juriš na šampionsku titulu i žudeli za pobedom u derbiju...- Partizan je odmah krenuo da juriša, ali mi smo ipak bili mnogo opasniji. Oni su u uvodnim trenucima imali šansu preko Mancea i to je bilo sve - pričao je posle utakmice golman crveno-belih Živan LJukovčan. Jovica Nikolić je bio izuzetno motivisan za igru. Onako visok, krakat, na sredini terena bio je prava enigma za igrače u crno-belim dresovima. Kreativnošću mu je parirao samo mladi Goran Stevanović, koji je driblinzima nekoliko puta izmamio uzdahe sa južne tribine. Ipak, na "severu" je bilo mnogo življe, pogotovo posle prilika za gol u kojima su se našli Boško, pa Milko Đurovski.Ređale su se šanse pred Omerovićem, tek po koji pokušaj pred LJukovčanom, a onda je sat na semaforu otkucao 64. minut. Milko Đurovski je kao strela ušao u kazneni prostor i Radanoviću nije ostalo ništa drugo nego da ga sruši. Sudija Ilijevski iz Skoplja pokazao je na belu tačku. - Penal je bio čist kao suza. Da me LJuba nije srušio, sigurno bih postigao gol - rekao je mlađi Đurovski posle poslednjeg derbija koji je odigrao u crveno-belom dresu. Sledeći neće igrati, a u 79. prvi put će voditi napad Partizana ka golu Zvezde.Milko je odmah uzeo loptu i krenuo da izvede penal. Šut i - 1:0 za goste, kojima taj gol kao da daje krila. Svaki čas se čeka da Omerović još jednom izvadi loptu iz mreže... I, onda šok u jednom, neopisiva radost u drugom taboru. Nebojša Vučićević je pobegao Radovanoviću, opalio po lopti i zatresao mrežu - 1:1 u 90. minutu. . LJubomir Lovrić Po svim merilima, Lovrić je uz Glazera pre i Šoštarića, Mrkušića, potom i Bearu posle Drugog svetskog rata, bio jedan od naših najboljih čuvara mreže i pravi začetnik kasnije čuvene jugoslovenske golmanske škole. Proslavio se već kao 18-godišnjak, kad je u čuvenoj utakmici na igralištu BSK-a branio za reprezentaciju u istorijskoj pobedi nad Engleskom - 2:1. Kao nezamenljivi golman SK Jugoslavije odmah po osnivanju Crvene zvezde oblači "jedinicu" ovog kluba i brani sve do 1952. godine. Zamenu, praktično nije ni imao, pa je Rajko Mitić išao da nagovara, i uspeo u tome, Srđana Mrkušića da se iz igračke penzije vrati na teren i "povremeno odmeni Lovru da ovaj malo dođe do daha jer je praktično branio svaka dva ili tri dana". Lovrić ima i olimpijsko srebro sa Igara u Londonu '48. kad je branio samo u finalu i porazu od Švedske.Kad je skinuo rukavice ostao je u fudbalu - kao član Izvršnog odbora FSJ, a onda se proslavio kao selektor koji je, kao član komisije ili samostalno, dao svoj pečat na najveće uspehe "plavih" - drugo mesto na prvom Kupu nacija u Parizu, olimpijsku titulu u Rimu 1960. i četvrto mesto na SP u Čileu 1962. godine. Do dana današnjeg nijedna generacija igrača i nijedan selektor to nisu nadmašili.A, kako se još pre rata zanimao za pisanje ("Pravda"), a sa brojnih turneja Crvene zvezde istakao čestim i slikovitim tekstovima koji su čitaoce ostavljali bez daha, posvetio se "sedmoj sili" postavši vrlo brzo jedno od prvih pera srpskog sportskog novinarstva (bio je i glavni urednik "Sporta"). Goran VasilijevićNekadašnji fudbaler i kapiten Crvene zvezde, , rođen je 27. avgusta 1966. Popularni Maza ponikao je u Zemunu, nekadašnjoj Galenici, igrao jedno vreme u niškom Radničkom, a na "Marakanu" je stigao 1988. i osvojio dva prvenstva (1991, 1992), jedan Kup (1993. kao kapiten) i titulu klupskog prvaka sveta u Tokiju (1991). Inostranu karijeru proveo je u Bugarskoj i JapanuDragoslav StepanovićNaš proslavljeni fudbaler i trener rođen je 30. avgusta 1948. Igrao je u OFK Beogradu i Crvenoj zvezdi, a 1971. proglašen je Fudbalerom godine. Inostranu karijeru proveo je u Nemačkoj (Ajntraht Frankfurt) i Engleskoj (Mančester Siti), gde je postao prvi stranac kome je poverena kapitenska traka. Za reprezentaciju Jugoslavije odigrao je 34 utakmice. Kao trener, najviše uspeha imao je sa Ajntrahtom iz Frankfurta i Bajerom iz Leverkuzena, a radio je i u Španiji, Grčkoj, Kini, Egiptu... VELIBOR VASOVIĆ Nekadašnji fudbalski as Partizana, Crvene zvezde i Ajaksa, dugogodišnji reprezentativac Jugoslavije, kasnije cenjeni trener oba večita rivala, rođen je 3. oktobra 1939. Kao fudbaler crno-belih igrao je u finalu Kupa šampiona 1966. i bio strelac u porazu od Real Madrida, sa Ajaksom je osvojio titulu prvaka Evrope i postao prvi stranac-kapiten u istoriji ovog slavnog kluba, dok je sa Crvenom zvezdom najveći uspeh imao kao trener, osvojio je titulu 1988. Umro je 2002. godine. Borislav CvetkovićNekadašnji fudbaler Crvene zvezde i reprezentativac,rođen je 30. septembra 1962. Karijeru je počeo 1980. u zagrebačkom Dinamu (titula 1982, Kup 1983), a na beogradsku "Marakanu" stigao je 1986. i proveo dve uspešne sezone (titula 1988). Bio je prvi strelac Kupa šampiona 1987. sa sedam golova. Igrao je i u Seriji "A" u dresu Askolija, a karijeru je završio u čačanskom Borcu u sezoni 1994/95. Za reprezentaciju je odigrao 11 utakmica i postigao jedan gol. Sa olimpijskom selekcijom osvojio je bronzu u Los Anđelesu '84. Milorad RatkovićNekadašnji fudbaler Crvene zvezde, koji je na beogradsku "Marakanu" došao iz zeničkog Čelika, rođen je 11. oktobra 1964. godine. Posle jedne sezone provedene na pozajmici u banjalučkom Borcu, vratio se na "Marakanu" i sa crveno-belima osvojio dve titule (1991, 1992), kao i trofej Interkonitnetalnog kupa u Tokiju decembra 1991. protiv Kolo-Kola (3:0). Karijeru je nastavio u Španiji gde je zapažen trag ostavio u ekipi Selte iz Viga (igrao od 1992. do 1998), a završio je dresu Sevilje 1999. godine. TRIFUN MIHAJLOVIĆ Nekadašnji fudbaler Crvene zvezde, koji je ušao u istoriju kao strelac prvog gola ikad postignutog na beogradskoj "Marakani", rođen je 23. oktobra 1947. Bilo je to 1963. u meču pionira Crvene zvezde i Jedinstva iz Zemuna. Popularni Trifke je za prvi tim debitovao tri godine kasnije i bio član generacije koja je tri godine zaredom bila prvak države (1968, 1969, 1970). Crveno-beli dres nosio je sve do sezone 1973/74. i uz tri titule, učestvovao u osvajanju isto toliko nacionalnih Kupova (1968, 1970, 1971). Zoran AntonijevićNekadašnji fudbaler Crvene zvezde i reprezentativac Jugoslavije (osam mečeva) rođen je 21. oktobra 1945. Pripadao je jednoj od najtrofejnijih generacija crveno-belih. Kao igrač proveo je na "Marakani" osam sezona (1967-75) i osvojio četiri titule (1968, 1969, 1970. i 1973) i tri Kupa (1968, 1970. i 1971). Po završetku igračke karijeru u Grčkoj u nekoliko navrata je bio član stručnog štaba Crvene zvezde, a u finišu sezone 1993-94. je i samostalno vodio prvi tim. Preminuo je u Beogradu 2008 godine.Vladimir Beara Legendarni golman, jedan od najboljih koje je naš i evropski fudbal ikad imao, rođen je 2. novembra 1928. Počeo je na golu splitskog Hajduka (1947-55), a nastavio u Crvenoj zvezdi (1955-60). Karijeru je završio braneći u Nemačkoj za Alemaniju iz Ahena (1960-62) i Viktoriji iz Kelna (1963-65). Dres reprezentacije oblačio je 55 puta, a branio je i za selekciju Evrope. Bio je član našeg čuvenog "srebrnog" olimpijskog tima iz 1952, u finalu je odbranio penal Ferencu Puškašu. Nezaboravna je bila i utakmica na "Vembliju", kad Englezi prvi put na domaćem terenu nisu uspeli da pobede jednu evropsku selekciju. Beara je branio fenomenalno i engleska štampa ga je prozvala "Veliki Vladimir".Vladislav BogićevićLegendarni Bleki, nekadašnji fudbaler Crvene zvezde i reprezentativac, jedan od najkontroverznijih igrača svog vremena, rođen je 7. novembra 1950. Za prvi tim crveno-belih igrao je od 1968. do 1977. i za to vreme osvojio dve titule (1973, 1977) i jedan Kup Jugoslavije (1971). Karijeru je 1978. nastavio u njujorškom Kosmosu i tamo ostao sve do 1984. Za to vreme osvojio je četiri titule i čak šest puta bio proglašen za najboljeg igrača Amerike. Za reprezentaciju Jugoslavije igrao je 23 puta i postigao dva gola. Šijaković prva ptica selica Preteča mnogih kasnijih fudbalskih ptica selica, koji mogu da se pohvale da su nosili dres tri najveća beogradska kluba - Crvene zvezde, Partizana i OFK Beograda, bio je Vasilije Šijaković. U utorak, 10. novembra, navršiće se šest godina od smrti ovog nekadašnjeg jugoslovenskog reprezentativca, igrača koji je uživao poverenje trenera. Nije ni čudo kad se znalo da će povereni zadatak ispuniti bez obzira na kojem će se mestu u timu pojaviti.Karijeru je počeo u nižerazrednom Beogradu, gde je stasavao uz iskusnog Nikolu - Grbu Marjanovića, potom odlazi na odsluženje vojnog roka i oblači dres Partizana (1950-52), za koji je na 33 utakmice 11 puta bio strelac. Naredne dve sezone igra za Zvezdu (71 meč, pet golova), da bi punu zrelost doživeo u BSK, odnosno OFK Beogradu, sa kojim je 1955. i 1962. godine osvojio dva trofeja Kupa Jugoslavije. Sjajne igre preporučile su ga francuskom Grenoblu, gde je 1964. godine završio karijeru.Zapažene igre u klubovima donele su mu status reprezentativca. Odigrao je 11 utakmica - u prvoj 1957. protiv Rumuna bio je desni bek, a u poslednjoj 1962. protiv Čehoslovačke - desno krilo! Od plavog dresa oprostio se baš na tom susretu na Svetskom prvenstvu u Čileu, na kojem je Jugoslavija zauzela četvrto mesto.Šijaković je punih 14 godina bavio i trenerskim pozivom, ali je zbog bolesti penzionisan 1979. godine. Do smrti je živeo u Beogradu.Dragoslav Šekularac Legendarni Šeki, druga Zvezdina zvezda i jedan od naših najvećih fudbalera svih vremena, rođen je 8. novembra 1937. u Štipu. Ponikao je u Crvenoj zvezdi, za koju je debitovao sa 17 godina. Pet puta je osvajao državno prvenstvo (1956, 1957, 1959, 1960, 1964) i jedan Kup (1959). Za reprezentaciju je odigrao 41 utakmicu i postigao šest golova. Na svom drugom Svetskom prvenstvu, 1962. u Čileu, izabran je u idealan tim. Posle Crvene zvezde, zabavljao je narod od Nemačke, preko Južne Amerike do Kanade i Amerike. Bio je i ostao vragolan s loptom. Kasnije je krenuo u trenerske vode, a i tu je najveći uspeh ostvario sa Zvezdom - osvojio je duplu krunu 1990.Stanislav Karasi Nekadašnji fudbaler Crvene zvezde i reprezentativac Jugoslavije rođen je 8. novembra 1946. Ostao je upamćen po istorijskom pogotku protiv Grka (4:2) u poslednjim trenucima meča u Atini 1973, koji nam je omogućio da sa Španijom igramo "majstoricu" za odlazak na SP 1974. Reprezentativni dres oblačio je ukupno deset puta i postigao četiri gola, uključujući i jedan na SP 1974. protiv Poljske. Za crveno-bele je igrao od 1968. do 1974. i osvojio tri titule (1969, 1970, 1973) i dva Kupa (1970, 1971). UTAKMICE KOJE SE PAMTE AUSTRIJA - JUGOSLAVIJA 0:2 (13. NOVEMBAR 1991)Lukićev dan sreće i tuge Labudov ples fudbalske Jugoslavije. Plavi su bili peti na Mondijalu u Italiji, a da su imali zrnce sreće prošli bi onu penal lutriju sa "gaučosima" i ušli u polufinale. Magični selektor Ivica Osim jedini nije kukao nad zlehudom sudbinom. Na svoj način, prkoseći svima, pripremio je ekipu za predstojeće kvalifikacije za "Euro 92" u Švedskoj. Jugoslavija kreće silovito, sa četiri uzastopne pobede. Padaju Severna Irska u Belfastu - 2:0 (Pančev, Prosinečki), Austrija u Beogradu - 4:1 (Pančev 3, Katanec), Danska u Kopenhagenu - 2:0 (Baždarević, Jarni), ponovo Irska na "Marakani" - 4:1 (Pančev 3, Binić).Nacija je u transu. Jugoslavija je prva, Pančev sa sedam pogodaka najubedljivija figura među evropskim strelcima. - Onda dolazi ona utakmica sa Dancima na "Marakani"... Da smo tada dobili, već bismo bili na Evropskom šampionatu. Ali, gubimo sa 2:1 (opet Pančev) i sami vraćamo Šmajhela i drugove u trku. Svi su bili utučeni - sećao se u jednom razgovoru tog reprezentativnog razdoblja Vladimir Jugović.Sa dve očekivane pobede nad Farskim Ostrvima - 7:0 i 2:0, Jugoslavija se održala na prvom mestu. Meč koji je trebalo da razreši sve dileme bio je zakazan za 13. novembar 1991. godine. Grad - Beč. Mesto okršaja čuveni "Prater". Hercog, Ogris, Vestehaler prete po štampi...- Bili smo mirni, uvereni da smo bolji, ali smo znali da nas čeka teška utakmica - podsetio je Budimir Vujačić, koji je sa saigračima Novakom i Milaničem činio bedem pred Omerovićevim golom.Selektor Osim od prvog minuta u vatru ubacuje mladog Vladana Lukića. Nekoliko meseci po odsluženju vojnog roka napadač Crvene zvezde je u životnoj formi. Pored Savićevića, Pančeva i Mihajlovića, u reprezentaciji se oseća kao u crveno-belom dresu. Nažalost, Lukić i ne sluti da će mu ta utakmica napraviti zastoj u karijeri...- Osim me je pozvao za prijateljsku utakmicu protiv Čehoslovačke, sećam se da sam u seriji penala bio precizan, a posle sam igrao i protiv Farana i Brazila. Austrija je bio do tada najveći izazov - u jednom intervjuu pričao je, tada kao internacionalac u Francuskoj, sadašnji predsednik Crvene zvezde.Prvo poluvreme za priču. Lukić je već u 19. minutu pogodio mrežu Knalera i otvorio vrata pobede. Dvadeset minuta kasnije Savićević je duplirao vođstvo naše reprezentacije. Sve je bilo - pesma. A, onda je došao taj kobni 46. minut. Prekid zbog faula na sredini terena, na loptu kreće Lukić, ali i Siniša Mihajlović. Oštro, beskompromisno, kao i uvek. Sudar klupskih drugova, Lukić ostaje na travi. Sekundi kao večnost, po očajnim izrazima lica naših igrača i gledaocima kraj TV ekrana jasno je da povreda nije nimalo bezazlena.- Kost je pukla kao da je od porcelana - par dana kasnije pričao je Vladan na "Marakani", gde je došao uz pomoć štaka. UTAKMICE KOJE SE PAMTE BUGARSKA - JUGOSLAVIJA 0:1 (17. NOVEMBRA 1982)Tužno fudbalsko leto 1982. nastavilo se u tužnu fudbalsku jesen. Posle bruke "plavih" na Svetskom prvenstvu u Španiji, havarija našeg državnog tima nastavljena je i u startu kvalifikacija za "EURO 84". Novi selektor Todor Veselinović debitovao je porazom (3:1) od Norveške u Oslu. Sledeći ispit bio je presudan. Reprezentaciju Jugoslavije očekivao je sudar sa Bugarskom. Nekoliko dana uoči utakmice na stadionu "Vasil Levski" selektor je objavio spisak koji je u štampi dočekan na nož.Koga Toza voza" - osvanuo je naslov, koji će nacija od 22 miliona selektora zdušno prihvatiti i koristiti u svakoj narodnoj prilici.Veselinović je, međutim, ostao nepokolebljiv. Na pripreme je pozvao čak šestoricu debitanata - Mitra Mrkelu (OFK Beograd), Slavoljuba Nikolića (Rasing), Nijaza Ferhatovića (Sarajevo), Zvonka Živkovića i Miodraga Ješića (Partizan) i Zvjezdana Cvetkovića (Dinamo)."Da ne prođe Veselinović kao Mitić u Sofiji? I Rajko je reprezentaciju skupljao zbrda-zdola, pa je Bugarima poslužio kao topovsko meso. Tada smo u Sofiji primili šest golova i pukla je bruka", pitala se štampa, ali je Veselinović terao po svome.- Tačno je, bilo je tu tek par nas iskusnijih igrača. Za utakmicu smo se pripremali u tišini. Kao da je svo to nepoverenje u nas uticalo da na terenu ako treba i izginemo - jednom prilikom nam je u redakciji "Vesti" pričao Nenad Stojković, tada nezamenljivi centarhalf Partizana i reprezentacije, danas ugledni fudbalski skaut u Francuskoj. Tmurno, oblačno veče u Sofiji. Oko 20.000 navijača na "Levskom" bučno bodri Zdavkova, eljaskova, Markova... Ali, odbrana "plavih" sa Stojkovićem i Jerolimovim je sigurna. Ipak, maler... - Posle jednog starta povredio se mladi i do tada zapaženi ivković. Tek je 17. minut. Sa klupe ulazi Mrkela, koji je prirodno levo krilo, još klinac - seća se Stojković.Crnokosi, levonogi "ofkovac" još tada privlači pažnju klubova "velike četvorke". Brz, vešt dribler, unosi živost u našu igru. Te večeri Mrkela ulazi u anale jugoslovenskog fudbala. Sa 17 godina i 130 dana postaje najmlađi debitant u istoriji koji je zaigrao u plavom dresu.- Pamtiću ovu utakmicu dok sam živ, ne samo zbog rekorda, nego i zbog činjenice da sam baš ja centrirao za pobedonosni gol - reći će Mrkela mnogo kasnije, kad je već postao prvotimac Crvene zvezde.Minut 36, minut odluke. Faul za "plave" tamo negde kod aut-linije, blizu centra. Koji metar u polovini terena koja pripada domaćinu.- Mrkela je prišao lopti da izvede faul, a Jerolimov, Hadžibegić, Ješić i ja, svi iz odbrane i dobri skakači otišli smo pred gol Bugara. Gužva, odličan centaršut. Duga lopta, osećam da ide prema meni. Borim se za prostor i dobar odraz, skačem i udaram je glavom. Tren oka kasnije vidim da je lopta odsela iza leđa Velinova. To mi je bio "prvenac" i jedini gol u dresu reprezentacije Jugoslavije - pričao je Nenad Stojković, junak pobede "plavih" u SofijiUTAKMICE KOJE SE PAMTE CRVENA ZVEZDA - ARSENAL 1:0 (22. NOVEMBAR 1978)Blagojevićev gol karijere Kad je posle berlinskog Dinama i Sportinga iz Hihona Crvena zvezda za rivala u 3. kolu Kupa UEFA dobila londonski Arsenal, mnogima je zastala knedla u grlu.- U Beograd dolazi jedna od najslavnijih i najpopularnijih engleskih ekipa svih vremena. Ekipa koja je, pri tom, u odličnoj formi. Ali, moji fudbaleri uopšte nisu uplašeni - izjavio je odmah po žrebu trener crveno-belih Branko Stanković.Od ove utakmice te čuvene sezone 1978/79 prošlo je već tri decenije, a kao da je juče bilo. Nema tog navijača Crvene zvezde, niti pripadnika te čuvene generacije igrača, kojima ne zasvetli oko ili se ne ubrza dah na sam spomen tog epskog dvomeča sa "tobdžijama" iz severnog Londona.- Duel sa Arsenalom, doduše revanš na "Hajberiju" i onaj antologijski izjednačujući gol kojim smo prošli u četvrtfinale i koji je na kraju sezone bio proglašen najlepšim u sva tri evropska kupa, bio je i ostao lična karta moje karijere - rekao nam je jednom prilikom Dule Savić, kad smo pričali o onom legendarnom poluvoleju u Londonu.U akciji kod tog pogotka u revanšu učestvovalo je čak deset naših igrača koji su se dugo dodavali i osvajali prostor, a da "arsenalovci" nisu uspeli da pipnu loptu, a završni pas, centaršut, "kiflu" desnom spoljnom, uputio je - Cvijetin Blagojević, ljubimac Zvezdinog "severa" koji je na "Marakanu" stigao tiho nekoliko meseci ranije iz tuzlanske Slobode. A, on je u prvom meču srušio veliki Arsenal!- Tokom karijere postigao sam dva gola koje ljudi pamte i dan-danas. Onaj lob sa centra protiv Karl Cajsa u Jeni, postignut takođe u Kupu UEFA godinu dana kasnije, a prvi upravo taj protiv Arsenala u Beogradu - pričao je mnogo godina kasnije Cvijetin Blagojević.Crveno-beli se od strašnih Engleza, baš kao što je rekao "Ambasador" Stanković, nisu uplašili, naprotiv. - Iskreno, mnogi od nas su priželjkivali Arsenal. Prvo, zato što je to bio slavan klub i naš eventualni uspeh bi odjeknuo u celom svetu. Drugo, od svih protivnika njih smo najbolje poznavali, pošto smo igrali sa njima tokom turneje u Australiji i Aziji i pobeđivali - otkrio je Slavoljub Muslin, tada stožer Zvezdine half linije.Strah su ulivali Malkolm Mekdonald, Alan Sanderlend, Dejvid Prajs, Dejvid O'Liri, Frenk Steplton... O duelu dva vrcava i nenadmašna kreatora igre, Vladimira Petrovića Pižona s jedne i Lajama Brejdija, s druge strane, naveliko je pisala i ostrvska štampa...- Nadvisili smo Arsenal u svemu. Kad je Blagojević već u 15. minutu dao gol, ja sam nekako već tada, u dubini duše, znao da ćemo proći dalje - seća se Savić.Evo i Zvezdinog sastava: A. Stojanović, N. Jovanović, Jovin, Muslin, Keri, Jurišić, V. Petrović, Blagojević (Simić), D. Savić, Šestić, Lukić (Milosavljević).Milivoje Đurđević Nekadašnji prvotimac Crvene zvezde rođen je 2. decembra 1920. Ponikao je u beogradskom Željezničaru, a potom prelazi u SK Jugoslavija, gde se brzo istakao kao pouzdan centarhalf. Posle rata prvo je bio u Partizanu, da bi 1947. prešao u Crvenu zvezdu i odmah postao standardan. Sjajan u skoku, britak u duelu, smiren svih 90 minuta, bio je gotovo neprelazan. Učestvovao je u osvajanju dve titule prvaka Jugoslavije i tri uzastopna trofeja Kupa. Mile Jovin Nekadašnji levi bek Crvene zvezde i reprezentacije Jugoslavije rođen je 12. decembra 1955. Na "Marakani" je proveo punih devet sezona i u crveno-belom dresu odigrao 305 utakmica. Bio je nezamenljiv član generacije koja je 1979. godine igrala u finalu Kupa UEFA protiv Borusije iz Menhengladbaha. Za nacionani tim odigrao je četiri meča, a bio je i učesnik Olimpijskih igara u Moskvi 1980. Zvezdan Čebinac Nekadašnji prvotimac Partizana i jugoslovenski reprezentativac rođen je 8. decembra 1939. Počeo je u pionirima crno-belih zajedno sa bratom blizancem Srđanom. U prvom timu Partizana proveo je šest godina, osvojio dve titule prvaka Jugoslavije, a zatim sezone 1964/65. prešao u redove večitog rivala Crvene zvezde. Za najbolju selekciju Jugoslavije odigrao je 20 utakmica i postigao četiri gola. Igrao je i u Bundesligi za Nirnberg i Hanover.Mitko Stojkovski Nekadašnji levi bek i libero Crvene zvezde i reprezentativac Makedonije rođen je 18. decembra 1972. Došao je iz Pelistera, a ušao u istoriju 6. maja 1995. kao najbolji akter 100. večitog derbija protiv Partizana (2:1), kad je nad njim skrivljen penal za izjednačenje, a potom bio strelac pobedonosnog gola. Sa crveno-belima je osvojio dve titule (1992, 1995) i dva Kupa (1993, 1995). Inostranu karijeru proveo je u Španiji (Ovijedo) i Nemačkoj (Štutgart), a za reprezentaciju Makedonije odigrao je 29 mečeva i postigao pet golovaSrboljub Krivokuća Počeo je bogatu karijeru u Javoru, u rodnoj Ivanjici, nastavio u titogradskoj Budućnosti, a onda se obreo među crveno-belima. Činjenica da su u tom trenutku u Crvenoj zvezdi bili neprikosnoveni Ljubomir Lovrić i Srđan Mrkušić nije ga nimalo uplašila. Zasukao je rukave i upornim radom počeo da se približava prvom timu. Kasnije, kad će se ustaliti među stativama, nije strepeo ni kad je klub odlučio da iz splitskog Hajduka preotme "Velikog" Vladimira. Naprotiv. To mu dalo još više podstreka da trenira i da se dokazuje. Takav životni stav doneo mu je ogromno poštovanje kod svih trenera, pa je u konkurenciji golmanskih veličina koje smo spomenuli "stigao" da brani na 246 utakmica crveno-belih, od čega tačno stotinu prvenstvenih. Dao je i veliki doprinos osvajanju tri šampionske titule. Za reprezentaciju Jugoslavije branio je na sedam utakmica i bio učesnik Svetskog prvenstva 1958. godine u Švedskoj, na kojem je branio u susretu protiv SR Nemačke (0:1).Srboljub Krivokuća je čuvao i mrežu Vojvodine, OFK Beograda i nemačke Formatije Forms, a rukavice je skinuo tek kao 40-godišnjak u dresu kragujevačkog Radničkog. Oprobao se i u trenerskom poslu - vodio je kragujevačke Šumadiju i Radnički, radio u Kuvajtu, a radeći sa golmanima olimpijske reprezentacije dao je doprinos osvajanju "bronze" na Igrama u Los Anđelesu 1984. godine. Preminuo je u 74. godini.Boško Đurovski Nekadašnji kapiten i trener Crvene zvezde, reprezentativac Jugoslavije i stariji Milkov brat rođen je 28. decembra 1961. Za crveno-bele je odigrao 507 utakmica i postigao 98 golova, a za "plave" četiri meča. Igrao je devet utakmica i za selekciju Makedonije, a 1989. u Udinama igrao je i za selekciju sveta na oproštaju legendarnog Brazilca Zika. Po povratku iz Švajcarke, gde je bio igrač i trener Serveta, vodio je nekoliko srpskih klubova, uglavnom drugoligaških. Bio je prvi pomoćnik Duška Bajevića na "Marakani", a onda preuzeo prvi tim i osvojio "duplu krunu". Sada je pomoćnik Draganu Stojkoviću u Nagoji.

#1644 zlavuk

zlavuk
  • Members
  • 157 posts

Posted 14 April 2011 - 01:25:15

Novak TomićNekadašnji fudbaler Crvene zvezde i reprezentativac Jugoslavije rođen je 7. januara 1936. Prve dve titule sa crveno-belima osvojio je u generaciji Rajka Mitića i Branka Stankovića, a poslednju kad je u timu uveliko bio Dragan Džajić 1964. godine. Za reprezentaciju je debitovao na Svetskom prvenstvu 1958. u pobedi nad Francuskom od 3:2. Ukupno je pet puta oblacio dres sa najdražim grbom. Mihalj KeriNekadašnji fudbaler Crvene zvezde rođen je 15. januara 1951. Na "Marakani" je proveo bezmalo jednu deceniju i po broju zvaničnih utakmica nalazi se među prvih 11 igrača svih vremena. Ukupno je 263 puta oblačio crveno-beli dres i osvojio tri titule i jedan Kup Jugoslavije. Krajem sedamdesetih odlazi u Ameriku, gde je završio karijeru igrajući u Los Anđelesu, Džeksonvilu, San Hozeu i Golden Beju. Zoran PrljinčevićNekadašnji centarfor Crvene zvezde rođen je 27. januara 1932. godine. Na beogradskoj "Marakani" proveo je tri sezone, od toga je dve bio prvi strelac ekipe. Sezone 1963/64, kad su crveno-beli osvojili drugu "duplu krunu" u istoriji kluba, Prljinčević je bio najefikasniji i u šampionatu i Kupu Jugoslavije. Vlada StošićNekadašnji fudbaler Crvene zvezde, član nezaboravne generacija, koja je je 1991. postala klupski prvak Evrope, rođen je 31. januara 1965. U finalnom meču u Bariju protiv Olimpika iz Marseja ušao je u igru umesto Dejana Savićevića. Karijeru je kasnije nastavio u Španiji, Portugalu i Meksiku. Jedan meč odigrao je i za reprezentaciju Jugoslavije. Nedeljko MilosavljevićNekadašnji fudbaler Crvene zvezde rođen je 12. februara 1960. Bio je najmlađi član nezaboravne generacije, koja je 1979. godine stigla do finala Kupa UEFA, ali je tada moćna Borusija iz Menhengladbaha bila bolja od Crvene zvezde u dva meča - 1:1 u Beogradu i 1:0 u revanšu. Na "Marakani" je proveo osam sezona i za to vreme osvojio tri titule i jedan nacionalni Kup. Vladan LukićBivši fudbaler Crvene zvezde rođen je 16. februara 1970. Bio je jedan od najtalentovanijih jugoslovenskih igrača krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina prošlog veka.. Za prvi tim crveno-belih debitovao je sa 17, a za reprezentaciju sa 21 godinom. Povreda ga je omela da ostvari zapaženiju reprezentativnu karijeru, a sa Zvezdom, pored tri titule i jednog Kupa Jugoslavije, ima i evropski pehar iz Barija, gde je bio na klupi za rezerve. Kasnije je igrao u Španiji, Francuskoj, Švajcarskoj i Grčkoj. Danas je predsednik Crvene zvezdeSiniša MihajlovićNaš proslavljeni fudbaler rođen je 20. februara 1969. Sa Crvenom zvezdom je osvojio titulu prvaka Evrope i sveta, a kasnije punu deceniju i po igrao u italijanskoj Seriji A, noseći dresove Rome, Sampdorije, Lacija i Intera, gde je završio igračku i započeo trenersku karijeru. Odlikovao se izuzetno snažnim i preciznim udarcem, a sa 27 pogodaka apsolutni je rekorder među izvođačima slobodnih udaraca u Italiji. Za reprezentaciju je odigrao 63 utakmice i bio učesnik SP 1998. i "EURO 2000UTAKMICE KOJE SE PAMTE INTER - CRVENA ZVEZDA 1:1 (4. MART 1981)Neprikosnovena u Jugoslaviji, stalno na korak od evropskog slavlja. Jedna od najčuvenijih generacija Crvene zvezde, ona koja je pod gvozdenim vođstvom trenerskog maga Branka Stankovića sa Borusijom iz Menhengladbaha igrala (i izgubila) finale Kupa UEFA 1979. godine, odigrala je tih godina još sijaset velikih utakmica i bila najbolji predstavnik DžU fudbala. Jedna od takvih predstava bilo je i četvrtfinale Kupa šampiona 1980/81. "Ambasador" je pažljivo podizao formu svojih izabranika i jesen i na domaćoj i međunarodnoj sceni završio uspešno, preskočivši i prepreke u vidu norveškog Vikinga i švajcarskog Bazela. Potom je u zimskoj pauzi odveo ekipu na pripreme u Englesku, gde je tukao evropskog prvaka Notingem Forest sa 3:1, ali doživeo i težak poraz od drugoligaša Svonsija od čak 7:1.- To ne treba nikoga da brine. Bićemo veliki u velikim utakmicama - poručivao je Stanković. Prva takva velika utakmica dogodila se na Zvezdin 36. rođendan. Voljom žreba, naš šampion je otišao na prepuni milanski "San Siro", na megdan slavnom Interu. Bez Duleta Savića, golmana Stojanovića i neumornog Milovanovića, koji su bili na odsluženju vojnog roka, ali sa razigranim Srebrenkom Repčićem, koji je driblinzima i atraktivnim golovima osvojio srca navijača, crveno-beli su počeli utakmicu hrabro...- Prvo poluvreme smo odigrali solidno, ali onda nas je presekao gol domaćina u najnezgodnije vreme, možda nekoliko sekundi pre odlaska na odmor. Akcija Intera je bila brza, dodavanja tačna, ali opet nije bilo prave opasnosti. Na nesreću, "sedmica" domaćina Domeniko Kazo postigao je verovatno najlepši gol u svojoj karijeri. Loptu je udario desnom nogom, sa ivice šesnaesterca, iskosa, i ona je nošena efeom otišla pod samu prečku. Zaista neodbranjivo - smireno je posle utakmice prokomentarisao mladi tehnički direktor crveno-belih Dragan Džajić.Mrežu crveno-belih čuvao je Dragan Simeunović, koji će ovu utakmicu zauvek pamtiti. Ne zbog vodećeg pogotka Intera, već zbog brutalnog starta centarfora Alesandra Altobelija.- Kao i uvek, na loptu nisam startovao nogama, nego bacivši se napred. Samo što sam je stegao u naručje osetio sam strahovit bol - Altobeli me đonom udario u lice... - pričao je par dana kasnije popularni Đavo Simeunović.Za taj nesportski potez Interov reprezentativac nije dobio ni žuti karton. Simeunović je iznet sa terena, a zamenio ga je malo poznati Goran Živanović. "Plavo-crni" su krenuli još žešće ka Zvezdinom golu, a svim našim navijačima koji su meč posmatrali u direktnom TV prenosu stegla su se srca. Ali, Živanović je branio i nemoguće, pa je uneo potrebnu sigurnost u celu ekipu. Petrović i Janković su počeli da sve češće traže rupe u odbrani domaćina i, najzad, u 75. minutu, posle jednog prodora Šestića i sjajnog dodavanja Repčić je pogodio nebranjeni ugao mreže sjajnog Bordona.UTAKMICE KOJE SE PAMTE CRVENA ZVEZDA - VEST BROMVIČ ALBION 1:0 (7. MARTA 1979)Mnogo inata, jedna želja - zvana finale. U ćutljivom raspoloženju fudbaleri Crvene zvezde čekali su prvu četvrtfinalnu utakmicu Kupa UEFA sa Vest Bromvič Albionom. U evropskoj arhivi već su ostali berlinski Dinamo, Sporting Hihon i Arsenal, a opet, kao da to nije bilo dovoljno da jugoslovenska javnost veruje crveno-belima. Da stvar bude još čudnija, Englezi su u Beograd uoči tog 7. marta 1979. stigli s priznanjem da su našeg predstavnika - već prežalili.- Čudno je da mnogi kod nas više veruju izjavama koje dolaze iz kluba koji tek treći put igra evropsko takmičenje - otelo se i poslovično ćutljivom treneru Zvezde Branku Stankoviću. - Tačno je da su oni u vrhu engleske lige, da ove godine slave 100. rođendan i da su u ovoj sezoni izbacili i špansku Valensiju, sa sve Bonofom i Kempesom, ali - za mene je moj tim jači i perspektivniji.U Zvezdu su, ipak, verovali njeni navijači koji su danima uoči utakmice opsedali klupske prostorije, tražeći kartu više za još jednu veliku predstavu. Samo oni i momci u crveno-belim dresovima bili su uvereni da će posle "tobdžija" pasti još jedan tim iz kolevke fudbala - popularni "drozdovi" iz Birmingema. Nismo ni mi kanarinci - našalio se Zoran Jelikić, a onda ozbiljnije dodao: - Znam da nam neće biti lako. Da Jovanovića, naše drugove iz odbrane i mene čeka težak posao, da zaustavimo Romsona, Kaningema i Redžisa. Ako na našoj "Marakani" sprečimo njihovu navalu da savlada Diku Stojanovića, tvrdim da idemo u polufinale!Na terenu borba, ma pravi rat, za svaku loptu, za svaki pedalj. Huk sa tribina povremeno se smenjuje sa potpunim mukom. Čini se u tim trenucima da se i van kapija stadiona jasno čuje kako udara kost o kost. - Ako su nas ovako tukli u Beogradu, šta li nas tek očekuje u revanšu - upitao se posle utakmice Cvijetin Blagojević i ne sluteći da će 14 dana kasnije i njemu i Slavoljubu Muslinu nemački sudija Šojler pokazati crveni karton...Na loptu se kidisalo kao da je život u pitanju, a ne rezultat jedne utakmice. Vreme je neumitno prolazilo, lepote igre nigde. Ali, i ta lepota je stara čekalica. Zajedno sa publikom dočekala je 86. minut.Slobodan udarac za Zvezdu. Ljubimac publike Dule Savić, koji je već za sva vremena ispisao ličnu kartu onim volejom na "Hajberiju", gleda preko živog zida u golmana Godena. Tačnije, u jedno nebranjeno ćoše. Zalet, šut, bomba! Preciznije od navođenih projektila lopta se zarila u mrežu.Dušan MaravićNekadašnji fudbaler Crvene zvezde i reprezentativac rođen je 7. marta 1939. U crveno-belom dresu proveo je šest godina i za to vreme odigrao 232 utakmice i postigao 82 gola. Osvojio je tri titule prvaka i tri Kupa. Sa reprezentacijom Jugoslavije ima zlatnu medalju sa Olimpijskih igara u Rimu 1960. Jedno vreme radio je kao trener u Crvenoj zvezdi, a dugi niz godina bio je sekretar Komisije za međunarodne poslove u Fudbalskom savezu i član Izvršnog odbora UEFA i FIFALjubiša Spajić Dugogodišnji centarhalf Crvene zvezde i reprezentativac Jugoslavije preminuo je 26. marta 2004. Jedno vreme igrao je za Budućnost i BSK, a sa crveno-belima je osvojio pet titula prvaka i dva kupa Maršala Tita. Bio je dugogodišnji kapiten crveno-belih i reprezentacije Jugoslavije, koja je osvojila srebrnu medalju na Olimpijskim igrama u Melburnu 1956. Plavi dres je oblačio 15 puta. Kao trener radio je u Grčkoj, Turskoj i Izaelu.Rade TošićNekadašnji levi bek Crvene zvezde, član generacije koja je 1991. osvojila Kup šampiona u Bariju, rođen je 31. marta 1965. Karijeru je počeo u tuzlanskoj Slobodi, igrao dve sezone u splitskom Hajduku, a onda uz veliku "prašinu" prešao sa "Poljuda" na "Marakanu". Sa crveno-belima je učestvovao i u osvajanju dve titule prvaka Jugoslavije. Karijeru je završio u Španiji. Milivoj BračunNekadašnji fudbaler Crvene zvezde, osamdesetih godina jedan od najboljih odbrambenih igrača nekadašnje Jugoslavije, rođen je 22. aprila 1957. Afirmisao se u zagrebačkom Dinamu odakle je 1986. godine prešao na "Marakanu". Ostao je dve sezone i osvojio jednu titulu prvaka. Kasnije je igrao u španskom Elčeu, a tokom trenerske karijere vodio je brojne hrvatske klubove.Predrag ĐajićNekadašnji fudbaler Crvene zvezde i reprezentativac Jugoslavije preminuo je 13. maja 1979. Bio je 1945. godine jedan od osnivača crveno-belih, potom dugogodišnji half i polutka kluba sa kojim je osvojio dve titule prvaka države i tri uzastopna kupa Jugoslavije. Za nacionalni tim je odigrao 17 utakmica, a bio je i učesnik Svetskog prvenstva u Brazilu 1950.

#1645 zlavuk

zlavuk
  • Members
  • 157 posts

Posted 14 April 2011 - 23:34:49

Enes Bešić Nekadašnji fudbaler Crvene zvezde rođen je 5. juna 1963. Na "Marakanu" je stigao 1988. iz zeničkog Čelika, kao jedan od najboljih prvoligaških fudbalera. Svi treneri u Zvezdi s kojima je radio - Velibor Vasović, Dragoslav Šekularac i Ljupko Petrović, imali su visoko mišljenje o umeću i vrlinama ovog plavokosog "veziste", ali povrede su ga sprečile da ispuni velika očekivanja. Prelom noge, potres mozga, na kraju i odsluženje vojnog roka, učinili su da odigra premalo utakmica, tek dvadesetak. Učestvovao je u osvajanju dve šampionske titule i jednog trofeja UTAKMICE KOJE SE PAMTE - PARTIZAN - CRVENA ZVEZDA 1:0 (2. JUNA 1957)U starim spisima i novinskim naslovima o večitim derbijima teško je naići na neko nedolično ponašanje fudbalera na terenu. Čak i kad bi se došlo u situaciju da neki od igrača pomisli da reaguje na neprimeren način, kapiteni - a to su prvih godina bili Rajko Mitić i Stjepan Bobek - sekli bi takvu reakciju u korenu. Zato se za ono vreme i danas govori da se na terenu nisu nadmetali samo majstori nego i džentlmeni.Stoga je jedna utakmica večitih rivala, odigrana 2. juna 1957, iznenadila i publiku na stadionu i širu sportsku javnost.Zvezda je tri kola pre kraja već osvojila titulu, a Partizan je bio čvrsto "zakucan" na četvrto mesto. Igrači obe ekipe su godinana međusobno drugovali i očekivala se jedna lepa fudbalska predstava, prava revija puna driblinga, lepih poteza i golova.Umesto svega toga, 20. večiti derbi ostao je upamćen po nervozi, preoštrim i na momente pogibeljnim startovima. Gol nam je dao Partizanov čuvar mreže Slavko Stojanović. Tada je bilo neobično da golman izvede penal, ali dogodilo se i to. A, tačno je da je taj derbi bio malo žučniji nego obično - u svom stilu, škrto, pričao je nedavno Vladica Popović, proslavljeni igrač crveno-belih.Oštro pero Ljubiše Vukadinovića usmerilo se ka sudiji Damjaniju, koji nije sprečio da se borba na terenu pretvori u rat. I zaista, iz minuta u minut sve je manje ličilo na fudbal, a sve više je igračima padao mrak na oči. Sve je počelo s nekoliko „đonova" - Herceg je nepropisno zaustavio Mitića, Spajić je vratio Kaloperoviću, Miloša Milutinovića pokosio je čvrsti Zeković. Igrači su počeli da dobacuju sudiji i kolegama iz rivalskog tima i sve češće pogledavali ka njihovim nogama, a manje na loptu.Grubosti su se nastavile. Šekularcu je dugo ukazivana pomoć, kad ga je neko iz odbrane crno-belih pokosio s leđa, često se previjao i Bora Kostić, a Zeković i Spajić su nekoliko puta nesportski zaustavili Bobeka. Trenutak odluke dogodio se u 21. minutu, kad je Miloš Milutinović prevario Tasića i ušao u kazneni prostor. Očekivao se šut „plave čigre", ali Tasić ga je stigao i oborio. Penal. Golman Stojanović je prošao ceo teren da izvede najstrožu kaznu, Jak udarac i - Beara je savladan. 1:0 za Partizan.Zvezda je u poslednjem minutu mogla da se spasi poraza. Šekularac je oboren i sudija Damjani je ponovo pokazao na belu tačku. Ovog puta za Zvezdu. Tasić oči u oči sa Slavkom Stojanovićem, šut i - golman Partizana brani. On je i jedina svetla tačka ovog susreta.Oko 40.000 gledalaca u tišini je napustilo stadion JNA. Nisu očekivali derbi koji u pamćenje vraća samo osećaj razočaranja i mučnine. Dao gol Jašinu sa 40 metara Lav Jašin je, tvrde stariji poklonici fudbala, ali i svetski autoriteti, bio najbolji golman na svetu. Možda čak i u istoriji najvažnije sporedne stvari na svetu. Retko kad je, u karijeri tokom koje je branio na svim kontinentima, primio gol sa 40 metara. A, baš takav, zakucavši loptu pod samu prečku, dao mu je Bora Kostić, i to 1959. godine na utakmici sa Dinamom iz Moskve, u kojoj je Zvezda slavila pobedu od 4:1.Nema u Srbiji, baš kao što nije bilo ni u Jugoslaviji, nikoga ko za sebe smatra da nešto zna o fudbalu, da nije čuo bar neku legendu o ovom levonogom "tobdžiji" Crvene zvezde i reprezentacije. Bio je strelac bez mane, jedan od najboljih kojeg smo ikada imali. Da šutne sa tridesetak metara, iz bilo koje pozicije, popularnom "Jabučilu" nije predstavljalo problem.- Lako je ovim igračima danas. Gledam ove lake i savršene lopte kojima barataju, i moderne kopačke kojima šutiraju. Mi smo igrali onim teškim, kožnim loptama na šnir, koje po kišnom ili zimskom vremenu upiju vodu i otežaju. Prosto čoveku da otpadne noga kad je opali! Da su mi nešto bile ove današnje, dao bih duplo više golova - pričao je ne jednom Bora Kostić.Rođen je u Obrenovcu, tu će i obeležiti ovu "okruglu" brojku. Kad je stigao iz matičnog Radničkog u Zvezdu, još niko nije mogao ni da nasluti kakav talenat leži u njemu. A, Kostić će u godinama koje dolaze postići 539 pogodaka u 580 utakmica! Samo u prvenstvu, u kojem je u dve sezone bio prvi strelac lige, tresao je mreže 158 puta! Sa Zvezdom je osvojio četiri titule prvaka i tri trofeja Kupa Jugoslavije.Posle decenije u crveno-belom dresu, Kostić je karijeru nastavio u Italiji (Lanerosi Vićenca), ali se zbog loma noge vratio u Beograd i posle oporavka nastavio da igra još četiri godine, sve do 1962. kad je završio karijeru.Za državni tim odigrao je 33 utakmice i postigao 26 golova, a kao kapiten je 1960. godine vodio "plave" do drugog mesta na prvom Kupu nacija (Evropski šampionat) i do jedine zlatne olimpijske medalje u Rimu.Aleksandar Stojanović Nekadašnji golman Crvene zvezde i reprezentacije Jugoslavije rođen je 19. juna 1954. Posle Dujkovića golman je sa najviše odigranih utakmica među crveno-belima. Bio je ljubimac "severa" i jedan od najistaknutijih u nezaboravnom timu koji je stigao do finala Kupa UEFA 1979. godine. Za nacionalni tim je branio samo dva meča, poslednji put protiv Argentine u Beogradu, septembra 1979. kad se od aktivnog igranja oprostio Dragan Džajić. Miroslav Tanjga Nekadašnji fudbaler Crvene zvezde rođen je 22. jula 1964. Bio je član jedne od najuspešnijih generacija Vojvodine, koja je 1989. drugi put u istoriji kluba postala šampion stare Jugoslavije. Iz Novog Sada se preselio na beogradsku "Marakanu", gde je krenuo za kumom i velikim prijateljem Sinišom Mihajlovićem. Sa Zvezdom je osvojio svoju drugu titulu u karijeri, a igrao je i u finalu Superkupa Evrope protiv Mančester Junajteda (0:1). Inostranu karijeru započeo je u Turskoj (Fenerbahče), a nastavio u Nemačkoj, gde je sedam sezona igrao u "Cvajti" za Hertu iz Berlina i Majnc.KOSTA TOMAŠEVIĆ-Prvi golgeter nove Jugoslavije Kosta Tomašević, čovek koji je ušao u istoriju Crvene zvezde i fudbalske reprezentacije Jugoslavije. Kao već afirmisan fudbaler, koji je sjajnim prodorima i realizatorskim sposobnostima postao ljubimac publike BSK i pre Drugog svetskog rata, posle oslobođenja bio je jedan od osnivača Sportskog društva Crvena zvezda. Već 5. marta 1945, sutradan po osnivanju, postavljen je za rukovodioca fudbalske sekcije, praktično prvog čoveka budućeg giganta srpskog fudbala. Godinu dana kasnije upisao se u anale kao strelac prvog gola nove reprezentacije Jugoslavije. Evo kako se, jednom prilikom, prisetio utakmice sa Čehoslovačkom u Pragu, odigrane na Dan pobede, 9. maja 1946. godine.- Centarfora je igrao Jezerkić, ja sam bio na krilu. Međutim, Česi su imali nekog beka, pravog rmpaliju, koji je koristio svaku priliku da me potkači špicom kopačke po cevanicama, nabije lakat ili koleno... U jednom trenutku Jeza, koji je obožavao duel igru, za razliku od mene koji sam bio tehničar i tražio da mi daju loptu u prostor, priđe mi i kaže: "Kosta, pređi na centra, a ja ću na krilo". Poslušam ga, da bih spasio živu glavu, i već prvi prvom kontaktu on Čeha prosto pregazi. Do kraja utakmice domaći igrač je dobio toliko udaraca od Jovana da mu se više nije bilo do igre, a ja baš na Jezerkićev centaršut postignem vodeći gol - pričao je Tomašević o legendarnoj pobedi "plavih" od 2:0.Za reprezentaciju je odigrao 10 utakmica i postigao pet golova, osvojivši srebrnu medalju na OI u Londonu 1948, a bio je učesnik i SP u Brazilu 1950. Sa Crvenom zvezdom, za koju je za gotovo čitavu deceniju odigrao oko 340 utakmica i strelac bio 370 puta, prigrabio je dve titule prvaka i tri uzastopna trofeja Kupa. Dva puta je bio i prvi strelac lige. Navijači Zvezde su ga obožavali. Tvrdili su, u ono vreme, da je magija slavnog "četvorougla" (Mitić, Palfi, Đajić, Takač) dolazila do izražaja samo kad bi Tomašević tresao mreže.

Edited by zlavuk, 15 April 2011 - 00:57:07.


#1646 zlavuk

zlavuk
  • Members
  • 157 posts

Posted 15 April 2011 - 01:30:58

Neponovljivi Šeletovi driblinzi Osamdesetih godina prošlog veka Zvezdin "sever" je pevao, uzdisao, ludovao, prepričavao majstorije neuhvatljivog majstora driblinga. Čuli ste sigurno za ono kako je u utakmici protiv Željezničara uzeo loptu ispred svog šesnaesterca i pretrčao čitav teren besomučno driblajući sve igrače sa Grbavice, neke i dva puta, pre nego što je zatresao mrežu. Ili ono kad je u kaznenom prostiru Osječana bacao na travu golmana Branka Davidovića, bezdušno mučeći navijače koji su čekali da završi briljantnu solo-akciju. Ili, Svetsko prvenstvo u Španiji. "Plavi" se muče sa Hondurasom, nikako da postignu gol. U igru ulazi Šestić i odmah, munjevito, driblajući ulazi u šesnaesterac. Faul i - penal. Za pobedu od 1:0, nažalost Pirovu. Uzaludan je bio i njegov pogodak na "EURO 84" protiv Francuza (2:3), ali ta bomba levicom i dan-danas bi mogla da bude ukras neke TV špice. Nezaboravni su i golovi u derbijima, posebno u pobedi Zvezde 4:1 po kiši i blatu Stadiona JNA, kad je dva puta poslao projektile koje ne bi odbranila dva Stojića. A tek onaj pogodak Boroti, kad je golmanu crno-belih, koji tek što je uhvatio loptu posle duela sa Nikolom Jovanovićem, navodno rekao: "Pero, faul je, spusti loptu"... I onda se ušetao u mrežu.Neuhvatljivi, neponovljivi dribler, ol-raund igrač, ali najčešće krilo, došao je u Zvezdu kao klinac, a odigrao tokom decenije boravka na "Marakani" 277 zvaničnih utakmica, u kojima je 62 puta bio strelac. Osvojio je četiri titule i dva Kupa i bio jedan od junaka pohoda na prvo evropsko finale, u Kupu UEFA 1979. Karijeru je nastavio u Olimpijakosu, gde je takođe bio bog navijača iz Pireja. Vratio se i ponovo obukao crveno-beli dres, ali Vojvodine, koju je 1989. doveo do šampionske titule. Za reprezentaciju je odigrao 21 utakmicu i postigao dva pogotka.Zoran Jelikić Nekadašnji fudbaler Crvene zvezde i reprezentativac Jugoslavije rođen je 4. avgusta 1953. u Šapcu. Na "Marakani" je igrao od 1974. do 1981, ukupno 277 mečeva, osvojio dve titule (1977, 1981) i bio član generacije koja je stigla do finala Kupa UEFA u sezoni 1978/79. Kasnije je igrao za splitski Hajduk, a karijeru je završio 1986. u belgijskom Standardu. Dres reprezentacije tadašnje Jugoslavije oblačio je osam puta. UTAKMICA KOJA SE PAMTI CRVENA ZVEZDA - PARTIZAN 2:2 (25. AVGUSTA 1957)Na desetine natpisa u štampi, lep letnji dan, praznično raspoloženje u Beogradu, ogromno interesovanje navijača i - prepune tribine. Jednom rečju - derbi! Ne znamo da li će tako biti i 23. oktobra ove godine, kad Zvezda i Partizan podele megdan u 9. kolu Superlige, ali u prošlosti je tako bilo nebrojeno puta. Pa, i 25. avgusta 1957. kad su navijači tražili kartu više za 21. utakmicu dva omiljena tima. Zvanični izveštaji kažu da se na tribinama stislo 50.000 gledalaca, ali mora da ih je bilo i više, pošto su u jednom trenutku kapije na ulazima u tada najveću jugoslovensku fudbalsku arenu probijene, pa je narod utakmicu gledao sa atletske staze.A, imalo je šta da se vidi! Utakmica je bila nabijena prelepim potezima i uzbuđenjima, golmanima su brideli dlanovi od snažnih šuteva, a nekoliko puta tresle su se i stative. Što je najvažnije - postignuta su četiri gola, a po viđenim šansama moglo je još toliko.Partizan je bio blagi favorit, pošto je 3. kolo dočekao sa dve pobede, dok je Zvezda na svom kontu imala samo jedan bod. To, međutim, kad je italijanski sudija Liverani dao znak za početak - više ništa nije značilo.- Ova utakmica će se pamtiti po do sada neviđenom potezu jednog našeg igrača. Reč je o Ivanu Toplaku, koji je već u 5. minutu iskazao veliko majstorstvo. Bora Kostić je povukao naš napad, direktno ka golu Stojanovića. Toplak se dobro postavio ispred Kaloperovića i zatražio loptu. Kostić je uputio "mekan" centaršut, a naš napadač se vinuo u vazduh i kad se leđima našao paralelno sa zemljom, zahvatio loptu "makazicama". Svi smo stajali kao skamenjeni gledajući kako lopta kao đule uleće u mrežu. Dugih nekoliko sekundi tišine, a onda ovacije svih na stadionu, bez obzira na to da li su po navijačkoj pripadnosti zvezdaši ili partizanovci - opisao je u izjavi posle utakmice ovaj nezaboravan trenutak kapiten Crvene zvezde Rajko Mitić.Da je Toplak izveo nesvakidašnju majstoriju vidi se i po tome što su mu prišli Bobek i Milorad Milutinović i čestitali mu na ovom golu. Čik da tako nešto danas uradi bilo koji igrač Zvezde ili Partizana!Posle ovog pogotka bitka se rasplamsala. Partizan se razigrao i počeo da plete mrežu oko Krivokućinog gola. U 35. minutu Kaloperović je dugom loptom uposlio Mihajlovića, ovaj produžio do Valoka, a centarfor crno-belih iz punog trka šutirao snažno i precizno - 1:1. Ipak, radost crno-belih trajala je samo tri minuta. Branko Stanković je izveo slobodan udarac iskosa tako što je uputio odličan centaršut pred peterac Partizanovog gola, a tamo je u skoku bio najviši Bora Kostić, koji je glavom poslao loptu u mrežu.- Verovali smo da ćemo pobediti, ali nas je Bobek sredinom drugog poluvremena nadmudrio - džentlmenski je priznao Branko Stanković. - Kad smo mislili da će šutirati na naš gol, Spajić i ja smo krenuli u blok, ali je kapiten Partizana propustio loptu do slobodnog Valoka i ovome nije bilo teško da matira Krivokuću. Branko Davidović Nekadašnji golman Osijeka, koji je dubok trag ostavio i u Crvenoj zvezdi, rođen je 3. septembra 1959. Na "Marakani" je branio od 1986. do 1989. i, smenjujući se na golu sa tada mlađanim Stevanom Stojanovićem, sakupio 52 prvenstvena meča. Ima osvojenu titulu 1988, a po završetku karijere posvetio se trenerskom pozivu, uči mlade čuvare mreže tajnama golmanskog zanata"Đetić" prvi stranac na "Old TraforduNavijači Mančester Junajteda su, svojevremeno, u moru klupskih legendi, poput Bobija Čarltona i Džordža Besta, za najboljeg igrača "crvenih đavola" svih vremena izabrali Erika Kantonu. Priznanje sjajnom napadaču za sve što je učinio za novi sjaj "teatra snova" odjeknulo je fudbalskom planetom, tim pre što je rodom iz Francuske, koja nikad nije bila po volji Englezima.Mnogo godina ranije, tamo na prelazu sedamdesetih u osamdesete, fudbalskom planetom odjeknuo je i dolazak jednog igrača s naših prostora u ovaj slavni klub. Za Mančester Junajted potpisao je Nikola Jovanović i - ušao u istoriju kao prvi stranac na "Old Trafordu", ne računajući Irce, Škote ili Velšane. Kršni i visoki "đetić" tako je postao preteča dugoj koloni svetskih asova, koji su kasnije sa više ili manje uspeha nosili isti ovaj dres, koji sada nosi naš Nemanja Vidić.Jovanović je karijeru počeo u Budućnosti iz Titograda, ali je brzo prešao u Crvenu zvezdu gde je stasao u jednog od predvodnika one čuvene Stankovićeve generacije, koja je u sezoni 1978/79. stigla do finala Kupa UEFA. Usput je osvojio još dve titule i zaigrao za reprezentaciju.U najjačoj engleskoj ligi nije ostavio naročit utisak. Da li nije imao vremena da se navikne na novu sredinu ili je bio opterećen Miljanićevim uslovljavanjem da mora da igra u klubu ako želi na Svetsko prvenstvo, tek, Nikola je "Old Traford" zamenio stadionom pod Goricom. Tako je ispunio Čičin zahtev, zaigrao na Mondijalu u Španiji, a i dan-danas, dok živi u Sloveniji, sigurno se sa setom priseća tih dana kad je na "teatru snova" delimično ispunio snove.UTAKMICE KOJE SE PAMTE: CRVENA ZVEZDA - BENFIKA 3:2 (19. SEPTEMBRA 1984. GODINE)Zvezda ima svoga sina, svoga Rajka Janjanina!Ovaj stih je nebrojeno puta, otkad je prefinjeni tehničar iz Karlovca stigao sa "Maksimira" na "Marakanu", gromoglasno otpevan na Zvezdinom "severu", ali nikad toliko puta i iz srca, kao te noći 19. septembra 1984. godine kad je u Beogradu gostovala Benfika."Marakana" je, naravno, kao i uvek tih godina kad se igraju evropske utakmice bila puna. Zvezda je odmah krenula u napad. Šestić, Halilović, Jovica Nikolić probijali su odbranu Portugalaca, ali gola nije bilo pa nije...I onda - šok. Marko Elsner i golman Tomislav Ivković nisu se najbolje razumeli, Zvezdin libero je hteo da vrati loptu svom golmanu i - pogodio mremrežu. Nešto kasnije, Dijamantino je sa velike udaljenosti, kad više nije znao šta bi s loptom, opalio po njoj i - bilo je već 2:0 za Benfiku.A, onda je krenulo. Najpre se sa "severa" čulo to "Zvezda ima svoga sina, svoga Rajka Janjanina", pa je prihvatio ceo stadion. Pevalo se neprestano, i u pauzi između poluvremena. I, par minuta pošto je počelo drugih 45 minuta...- Hvala treneru Zecu što je udovoljio želji publike, što me je uveo u igru. Ispalo je da sam bio igrač preokreta, ali samo sam krunisao dobru igru čitavog tima. Ova moja tri pogotka i ova utakmica najdraži su mi u životu. Sa klupe sam ušao i protiv Barselone i postigao dva pogotka, ali tada je već bilo 0:3 i bilo je kasno za bilo šta sem časnog poraza - uzbuđen je posle utakmice bio Janjanin.Prva dva pogotka postigao je sa bele tačke.- Oba puta bio je srušen Halilović. Prvi put posle solo prodora, drugi put kao rukom uposlio ga je Boško Đurovski. Ni sekund nisam razmišljao. U oba slučaja krenuo sam po loptu, bilo mi je prirodno da izvedem najstrožu kaznu. I bio sam precizan - izjavio je Janjanin.Pobedonosni, treći pogodak pripremio mu je Miloš Šestić.- Šele je u svom stilu promešao odbranu Benfike po desnom krilu. Kad je došao do linije igrališta poslao je povratnu "rolnu" na peterac, ja sam bio na pravom mestu, u pravo vreme. Šutirao sam iz prve, nisko, uz samu stativu i - pogodio. Ovo veče pamtiću dok sam živ!Stadion je eksplodirao, Zvezda je od 0:2 stigla do 3:2. Dve nedelje kasnije na "La lušu" u Lisabonu, Karloš Manuel je sa dva pogotka srušio snove crveno-belih o pohodu na vrh Evrope, ali ta utakmica, to čudesno Janjaninovo veče, s godinama koje su dolazile prešli su u legendu. Tandem Đurovski-HalilovićZvezda je, tada pod trenerskom palicom Gojka Zeca, napravila strašan tim, željan da odbrani titulu, ali i da ostavi trag na evropskoj sceni. Tog leta, uz veliku pompu, direktor Dragan Džajić je iz vinkovačkog Dinama doveo sjajnog strelca Sulejmana Halilovića za koga je štampa tvrdila da će sa Milkom Đurovskim činiti najbolji tandem u našem fudbalu. I šire! Ivan ToplakDugu i prebogatu istoriju Crvene zvezde stvarali su brojni asovi, poznati i važni funkcioneri i - često kao spona između igrača i uprava - veliki treneri. Vreme, nažalost, čini svoje, pa se već čitava galerija stručnjaka preselila u večnost. Od osnivanja najvećeg srpskog kluba treneri koji su vodili crveno-bele, a nisu više među živima su: Svetozar Glišović, Aleksandar Tomašević, Ljubiša Broćić, Žarko Mihajlović, Bane Sekulić, Boško Ralić, Milovan Ćirić i Miša Pavić. Dva živa, najstarija Zvezdina trenera, trenutno su Ivan Toplak i njegov naslednik na klupi Miljan Miljanić.Ivan, ili Iva kako su ga zvali, bio je i veliki igrač Crvene zvezde. Sjajan, moderan centarfor, odličan strelac. Zablistao je još u ljubljanskoj Olimpiji, odakle se preselio u Beograd i za šest sezona (1954-60) sa 144 pogotka krčio put do četiri šampionske titule. Mnogi kažu da bi postigao i više da nije doživeo tešku povredu, prelom noge, koja mu je ubrzala kraj karijere. Ali, kad je jednom kročio sa terena, pokazalo se da je još talentovaniji kao trener. Dve godine sedeo je na Zvezdinoj klupi, između Pavića i Miljanića, a onda otišao u SAD, gde je uporedo vodio ekipu Kalifornija Klipersa i postao profesor fudbala na Stamfordu, gde je imao i katedru. Povratak u otadžbinu označio je početak njegovog rada sa nacionalnim selekcijama - bio je angažovan u FSJ kao selektor mlade, olimpijske, a skoro godinu dana i A reprezentacije.Toplak, sinonim uspeha i stručnog rada nekadašnjeg, eks jugoslovenskog fudbala... Tomislav Milićević Nekadašnji fudbaler Crvene zvezde i jedan od naših najboljih trenera u radu sa mlađim kategorijama rođen je 21. septembra 1940. Toma Milićević je za crveno-bele igrao šezdesetih godina (1960-68) i osvojio dve titule i dva trofeja Kupa. Dugo je bio na čelu Zvezdine fudbalske škole i pripisuje mu se da je otkrio brojne talentovane dečake, koji su kasnije napravili velike karijere u crveno-belom dresu i našoj reprezentaciji. Poslednja među njima je generacija Boška Jankovića, Baste, Milovanovića, Perovića, Mrđe... Od svog voljenog kluba dobio je nagradu za životno delo. UTAKMICE KOJE SE PAMTE CRVENA ZVEZDA - DINAMO (BERLIN) 4:1 (27. SEPTEMBAR 1978)Bio je to sudar crveno-belih sa berlinskim Dinamom, revanš 1. kola Kupa UEFA, na startu sezone u kojoj je Zvezda izborila svoje prvo evropsko finale.Savić otkriva neke, do sada nepoznate detalje uoči druge utakmice sa najboljim timom tadašnje DR Nemačke.- Tri dana pred revanš gostovali smo u Banjaluci i doživeli poraz. Sutradan, u ponedeljak, sa gospođom Milenom Pavlović, čuvenim kustosom Zvezdinog Muzeja, odem u bolnicu da posetim Slobodana Ćosića, našeg nekadašnjeg generalnog sekretara, koji se oporavljao od infarkta. Upitao me je kako smo igrali u Banjaluci i ja otvoreno kažem: "Očajno. U sredu nemamo nikakve šanse."Legendarni Ćosa, smeši se Savić, lukavo ga je pogledao.- "Burazeru", obratio mi se kao i svima... "Mi ćemo sigurno proći, Samo reci bata Stanetu da pored tebe u špic ubaci Borovnicu." Kako ja da kažem Stanetu, gde smem, mislim u sebi, a Ćosa nastavlja: "Samo mu reci i ne brini. Tako sam ja rekao i Miljanu da protiv Dože ubaci Bogićevića, Filipovića i Novkovića. Poslušao me i išli smo do polufinala."Fudbal, život, sudbina... - postarali su se da se Ćosićeve želje ostvare. Dogodilo se da se Jelikić u prvom poluvremenu povredio, da je umesto njega ušao Borovnica i eto... A. Stojanović, Jelikić, Jovin, Muslin, Keri, N. Jovanović, V. Petrović, Blagojević, D. Savić, Baralić i Šestić, uz Borovnicu i D. Lukića, koji su u igru ušli s klupe, ispisali su prvu stranicu Zvezdine istorijske čitanke iz sezone 1978/''79- Bili smo i sami prilično iznenađeni kad nas je na tribinama sačekalo oko 60.000 ljudi. Mi izgubili sa 5:2, pa onda u Banjaluci, a oni došli da navijaju. Šok je bio još veći kad je Ridiger, opet on, dao gol i Dinamo poveo sa 1:0. Kad se završilo poluvreme tim iz Berlina je vodio ukupnim rezultatom 6:2.Atmosfera u svlačionici bila je, priseća se, gotovo jeziva.- Svi smo ćutali. Bata Stane nam je nešto rekao, ne sećam se više šta, a onda se dogodilo nešto neobično. Krenuli smo nazad na teren, pet minuta ranije. Stajali smo u tunelu i ja sam rekao Pižonu: Hajde da se zbijemo, da makar pobedimo i časno se oprostimo. U prvim minutima nastavka ja sam napravio nekoliko oštrih, namernih faulova nad golmanom i njihovim igračima odbrane, da malo zakuvam...Onda je počelo, kao u nekom filmu, kao u nekom transu...- Ja sam izjednačio na 1:1 u 60. minutu. Borovnica je dao gol u 70, pa opet u 80. minutu, da bi autogolom u 90. minutu stigli do pobede od 4:1 i ukupnim rezultatom 6:6 prošli dalje - završava sećanje Savić..Todor ŽivanovićNekadašnji fudbaler Crvene zvezde i reprezentativac Jugoslavije rođen je 27. septembra 1927. godine. Bio je prvi strelac lige u sezoni 1952/''53, a za pet godina, koliko je proveo u redovima crveno-belih, osvojio je tri titule prvaka države. Nacionalni dres oblačio je četiri puta i postigao tri gola. Umro je 1978. godine. Dragomir VukićevićU Kraljevu je 5. oktobra 1932. rođen nekadašnji golman Crvene zvezde. Popularni Žiri gol crveno-belih čuvao je od 1959. do 1962. i ukupno branio na 43 prvenstvena meča. Osvojio je i jednu titulu - 1960. UTAKMICE KOJE SE PAMTE PARTIZAN - CRVENA ZVEZDA 1:1 - 3:5 (13. OKTOBRA 1990)Svaki derbi je posebno poglavlje, nova priča koja se nadovezuje na staru i stvara novu tradiciju večitog rivalstva. Svaki susret Zvezde i Partizana je za sebe osoben i po nečemu se pamti. Takav je bio i 89. megdan odigran 13. oktobra 1990. godine, koji na sam pomen budi nekoliko asocijacija: fantastičan gol Dejana Savićevića iz slobodnog udarca, žestoku "paljbu" crno-belih po sudiji Dušanu Čoliću i činjenicu da je prvenstveni okršaj najvećih rivala prvi put u istoriji - odlučen penalima.- Mi smo "skockali" tim s kojim smo nameravali da uradimo nešto više u Kupu šampiona i, koliko se sećam, uoči ove utakmice sa Partizanom bili smo apsolutni favoriti. Međutim, komšije su se prilično naoštrile za nas, dobro se spremile i uspele da nam dobrim delom meča pariraju - pričao nam je nedavno Ljupko Petrović, koji je sa klupe predvodio trofejnu generaciju crveno-belih.Trebalo bi reći da je Partizan, takođe, imao sjajan tim. "Čarobnjake" sa "Marakane" dočekali su umetnički raspoloženi Mijatović, tehnički savršeni Stevanović i Bogdanović, britki Ješić i Stanojković, racionalni Jokanović...Dogodilo se neočekivano - da takav, ratnički Partizan povede protiv favorizovanog rivala. Minut 16, Vujačić dugo vodi loptu, kao da razmišlja koga da uposli i - odlučuje se na šut. Lopta na putu ka golu udara Radinovića i menja pravac, taman toliko da prevari "malog Diku" Stojanovića.Partizan se, međutim, brzo povlači pred svoj gol i brani ovu prednost.- Napadali smo u talasima, pogotovo u drugom poluvremenu. Onda je Milanič faulirao Pančeva. Dejo je izveo "slobodnjak" kao iz bajke. Bila je to prava "bomba", ni dva Omerovića ne bi odbranila taj šut - seća se Ljupko.Tada su nervozni crno-beli, ogorčeni zbog izjednačenja, nasrnuli na sudiju Dušana Čolića. Opkolili su ga, tvrdeći da je Pančev odglumio prekršaj, da ga Milanič nije zaustavio nepropisno. Internacionalni arbitar iz Beograda tada je Bogdanoviću pokazao put u svlačionicu.Zvezda je do kraja pokušala da stigne do pobede, a kad nije uspela o tome ko će osvojiti onaj čuveni "penal bod" odlučivali su izvođači jedanaesteraca.- Na penale nismo, čini mi se, nikad izgubili. Zahvaljujući tom pravilu i dugoj praksi mi smo, kasnije, slavili i u Bariju - istakao je jednom golman Stojanović.Prosinečki, Savićević, Belodedić, Stošić i kao i protiv Olimpika Pančev bili su nepogrešivi. Višnjić, Vujačić, Mijatović takođe, a tragičar derbija bio je Slaviša Jokanović, koji je pogodio prečku.Milovan ĆirićJedan od najcenjenijih srpskih fudbalskih trenera svih vremena preminuo je 14. oktobra 1986. U istoriju Crvene zvezde ušao je najpre kao prvi kapiten, a potom i kao trener koji je crveno-bele vodio u dva navrata - od 1954. do 1957. i u sezoni 1975/76. Osvojio je dve titule prvaka Jugoslavije, a tokom karijere vodio je mnoge poznate klubove i državne selekcije - Hajduk, Lacio, Valensiju, Izrael, IndijuMiroslav Pavlović Dugogodišnji prvotimac Crvene zvezde i reprezentativac Jugoslavije rođen je 23. oktobra 1942. Za sedam godina u crveno-belom dresu osvojio je isto toliko trofeja, četiri titule i tri Kupa i odigrao tačno 400 utakmica. Boje nacionalnog tima branio je na 46 mečeva i postigao dva gola. Jedno vreme igrao je i u Americi za San Hoze. Bio je direktor omladinske škole Crvene zvezde. Umro je u 62. godini. Josip Takač Nekadašnji fudbaler Crvene zvezde rođen je 11. novembra 1919. Igrao je od 1948. do 1950, dva puta bio vicešampion države i osvojio jedan trofej Kupa (1949), kad je bio i strelac jednog gola u finalu protiv ekipe zemunskih Naših Krila (3.2). Bio je član čuvenog "četvorougla" (Rajko Mitić-Predrag Đajić-Bela Palfi-Joška Takač) koji su oformili Bane Sekulić, Ljubiša Broćić i Svetozar - Kika Popović. Sa reprezentacijom je osvojio srebrnu medalju na OI u Londonu 1948. godine. DRAGOSLAV ŠEKULARACŠta napisati o Dragoslavu Šekularcu, drugoj Zvezdinoj zvezdi, legendi jugoslovenskog fudbala, a da već nije napisano?Fakti su poznati - rođen je u Makedoniji, u Štipu, a ponikao u Zvezdi za koju je debitovao sa 17 godina. Pet puta je vodio crveno-bele do titule, jednom do Kupa, a za reprezentaciju je odigrao 41 utakmicu, postigao šest golova, osvojio srebro na OI u Melburnu '56, a na svom drugom Mondijalu - u Čileu '62. izabran je u idealni tim. Jedini je naš fudbaler kome je to uspelo. Posle Zvezde igrao je u Nemačkoj, Južnoj Americi, Kanadi, SAD... Bio je mađioničar s loptom, vragolan, dribler, kozer, čovek koji je prvi izvodio "oksforde" na našim terenima... Karijeru su, nažalost, pratili veliki i manji incidenti, afere, zabrane igranja... Na vrhuncu slave suspendovan je na godinu i po zbog udaranja sudije Tumbasa u Nišu. Zbog toga nije proglašen za najboljeg igrača Evrope!Mondenski duh Beograda rađao se sa Šekijem, Milošem Milutinovićem, Zoranom Miladinovićem, Đorđem Marjanovićem, Lolom Novaković... I to vreme je - kažu mnogi - bespovratno prošlo. Ali, ostaće legenda. O čoveku koga, kako se pričalo, Aleksandar Ranković nije pustio u Juventus ni za tadašnjih 63.000 dolara, iako je Zvezda za te pare ranije mogla da završi stadion. Taj isti Ranković pomogao mu je da kaznu odsluži za vreme trajanja vojnog roka, a on se Rankoviću odužio na svoj način, u "Maderi", kad ga je uslužio umesto konobara, jer posle Brionskog plenuma niko nije smeo da mu prinese ni čašu vode.Dragoje Leković U Podgorici je 21. novembra 1967. rođen bivši golman Crvene zvezde i reprezentacije Jugoslavije. Započeo je karijeru na golu Budućnosti, odakle je prešao na beogradsku "Marakanu". Popularni Jegulja bio je član omladinske reprezentacije Jugoslavije koja je 1987. u Čileu postala prvak sveta. Učestvovao je i na dva Mondijala, 1990. u Italiji i 1998. u Francuskoj, ali samo kao rezervni golman

#1647 borris_

borris_
  • Members
  • 8,663 posts

Posted 15 April 2011 - 10:09:16

Vlada StošićNekadašnji fudbaler Crvene zvezde, član nezaboravne generacija, koja je je 1991. postala klupski prvak Evrope, rođen je 31. januara 1965. U finalnom meču u Bariju protiv Olimpika iz Marseja ušao je u igru umesto Dejana Savićevića. Karijeru je kasnije nastavio u Španiji, Portugalu i Meksiku. Jedan meč odigrao je i za reprezentaciju Jugoslavije.

Ovaj je bio odlican igrac. Steta sto nije imao zapazeniju karijeru.

#1648 zlavuk

zlavuk
  • Members
  • 157 posts

Posted 15 April 2011 - 20:29:16

Zlatko KrdževićNekadašnji odbrambeni fudbaler Crvene zvezde rođen je 3. decembra 1959. Uglavnom je igrao beka, a povremeno i halfa. Na "Marakanu" je stigao iz užičke Slobode i u periodu od 1984. do 1989. godine odigrao 110 zvaničnih utakmica, postigao tri pogotka i učestvovao u osvajanju jedne titule šampiona i jednog pehara Kupa Jugoslavije. UTAKMICE KOJE SE PAMTE: CRVENA ZVEZDA - BAJERN 3:2 (12. DECEMBRA 1979)Kad se spomene fudbalski megdan Crvene zvezde i Bajerna, prva asocijacija je ona legendarna utakmica s proleća 1991, kad se "nebo otvorilo" a jugoslovenski prvak u poslednjim sekundima meča, zahvaljujući kiksu Augentalera i Lemana, prokrčio put u finale Kupa šampiona i, kasnije, evropskoj kruni.Crveno-beli su, međutim, sa bavarskim divom i dvanaest godina ranije odigrali susret za pamćenje i - nevericu. Reč je o revanš meču 3. kola Kupa UEFA u sezoni 1979/80, samo nešto više od šest meseci posle izgubljenog finala istog takmičenja, od Borusije iz Menhengladbaha. Oblak kažnjen - klupomRevanš u Beogradu zaokupio je i celokupnu nemačku javnost- Sećam se, kad su me novinari u Minhenu pitali za prognozu utakmice, rekao sam: "Voleo bih da Zvezda pobedi sa 4:3, a da ja dam sva tri gola za Bajern i da prođemo dalje" - pričao je nedavno proslavljeni eks-ju reprezentativac Brane Oblak.- Ova moja izjava nije se svidela treneru Bavaraca Černjaiju, koji me kaznio i preselio na klupu. Džajić: Stigao umor- Pun čas naši fudbaleri igrali su briljantno i borili se kao lavovi. Posle više nisu imali snage - ocenio je Dragan Džajić, koji će zajedno sa svima nama punih 12 godina čekati na slatku osvetu.Čekati i dočekati, te nezaboravne 1991... Ali, Zvezda je bila rešena da nastavi gde je stala. Prebrodila je dve prve prepreke - turski Galatasaraj (0:0, 3:1) i istočnonemački Karl Cajs (3:2, 3:2), da bi joj žreb za narednog rivala dodelio najtežeg mogućeg rivala - Bajern sa Brajtnerom, Rumenigeom, Hofmanom, Junghansom, našim internacionalcom Oblakom...Prvi susret, na Olimpijskom stadionu u Minhenu, nemački tim je lakše nego što se očekivalo rešio u svoju korist - 2:0. Stvar bi po crveno-bele bila još teža da golman Aleksandar - Dika Stojanović nije odbranio penal Brajtneru.- Brajtner je, inače, bio centralna figura utakmice. Kreator igre Bajerna imao je svoje veče, dok Pižonu Petroviću ništa nije polazilo za nogom. Ipak, nemački reprezentativac nas je častio promašenim penalom, pa verujem da u revanšu možemo da napravimo čudo - rekao je posle utakmice tada direktor crveno-belih Dragan Džajić.Uoči 12. decembra fudbalska groznica tresla je Beograd. Na hiljade Zvezdinih "vernika" okupiralo je "Marakanu" tražeći kartu više za utakmicu.Zvezda je u navijačkom grotlu prikazala nezaboravnu igru. Kao retko ko potpuno je razbila disciplinovanu igru Bajerna i povela sa 3:0.- Reč je o, verovatno, najboljoj igri moje generacije. Za tili čas, anulirali smo prednost Bajerna i stekli gol viška - seća se legendarni golgeter Dušan Savić.Dule Savić je posle centaršuta Jovina u 3. minutu postigao prvi gol, Vladimir Petrović je niz uspešnih driblinga krunisao sjajnim udarcem i u 40. minutu bilo je 2:0. Agoniju gostiju produbio je Srebrenko Repčić koji je sa oko 17 metara raspalio po lopti i treći put matirao Junhansa.Brzo, tačno, raspevano i moćno, Zvezda je igrala čitav čas. I onda stala. Kad se naš tim umorio, baš kao i u onoj famoznoj utakmici Jugoslavija - SR Nemačka, proradio je jedan - Diter. Samo, ovog puta nije bio Miler nego Henes, koji je postigao dva gola, ublažio poraz gostiju i odveo Bajern u četvrtfinale.Mile Novković Nekadašnji Zvezdin univerzalac rođen je 14. decembra 1950. Prošao je sve mlađe kategorije na Marakani, a u prvom timu je za devet sezona, od 1969. do 1978. godine, odigrao 148 zvaničnih utakmica, postigao pet golova i učestvovao u osvajanju tri titule (1970, 1973. i 1977) i jednog trofeja Kupa (1971).UTAKMICE KOJE SE PAMTE CRVENA ZVEZDA - DINAMO 3:0 (31. DECEMBRA 1950)Listajući stare novine naišli smo na jedan zapis iz pera legendarnog Rajka Mitića.Prva Zvezdina zvezda, u jednom novogodišnjem broju "Zvezdine revije", vratio nas je u poslednji dan daleke 1950. godine. Pre ravno šest decenije, naime, Stadion JNA bio je poprište velike borbe crveno-belih i zagrebačkih "modrih" u finalu Kupa Jugoslavije.- Igrom slučaja ispalo je da se naši građani pripremaju da u krugu svojih porodica proslave doček Nove 1951.godine, mi razmišljamo kako da i treći put za redom osvojimo pehar Maršala Tita - pisao je Mitić. - Šansu da završimo sav posao imali smo i sedam dana ranije, ali je finalna utakmica sa Dinamom završena bez pobednika. I tada je na stadionu bilo 50.000 ljudi, koji su otišli kućama da prepričavaju jednu veliku dramu. Zagrepčani su vodili sa 1:0, a mi smo punih 70 minuta prosto kidisali ka golu Stinčića. Čuvar mreže Dinama je činio čuda, leteći između stativa, spašavajući gol kad se svima činilo da je lopta već u mreži. A u nekim situacijama, kad se činilo da je Stinčić nemoćan, kao niotkuda iznikao bi Ivica Horvat i blokirao šut, odneo ili izbio loptu. Samo jednom smo uspeli da probijemo taj bedem, kad je Bata Ognjanov poput vihora uleteo u šesnaesterac i tačnim šutem izjednačio.Zvezdaši su odahnuli, ali drama je tek predstojala.- Bilo je to prvi put u istoriji Kupa da se u finalu igraju produžeci, a pošto je ostalo 1:1 po tadašnjim pravilima morala je da se igra nova utakmica. Određeno je da to bude baš na 31. decembar 1950... - sećao se Mitić.Cela fudbalska Jugoslavija brujala je o tome da će pobednik Kupa biti odlučen tek posle 210 minuta.- Vredan trofej je ponovo iznet iz naših prostorija u Kolarčevoj ulici i odnet na Stadion JNA. Koliko smo bili rešeni da se Kup tamo i vrati, pokazuje i to da nismo ni osećali hladnoću tog decembarskog dana. Na tribinama je ponovo bilo 50.000 navijača. Zaigrali smo još bolje nego pre sedam dana i Dinamo, koji je u to vreme imao sjajan tim, više nije imao snage da nam se suprostavi. Bane Vukosavljević, specijalista za golove u finalima Kupa, koji nam je već doneo prvi trofej sa dva pogotka Partizanu, opet je bio strelac. Kao i sedam dana ranije Stinčić je sjajno branio, ali opet je morao da vadi loptu iz mreže posle šuta Tihomira Ognjanova. Najzad, sjajnu pobedu od 3:0 doneo je naš centarfor Kosta Tomašević. Zvezda se dičila što je osvojila prva tri takmičenja u Kupu, a meni je pripala naročita čast da sva tri puta kao kapiten primim trofej - ostavio je trag na ovu nezaboravnu Zvezdinu eru veliki Rajko Mitić. Živorad Jevtić Nekadašnji levi bek Crvene zvezde i reprezentacije Jugoslavije rođen je 27. decembra 1943. Crveno-beli dres nosio je ukupno 12 godina, osvojio pet titula prvaka države, tri Kupa Jugoslavije i odigrao 201 zvaničnu utakmicu u kojima je postigao pet golova. U plavom dresu odigrao je 16 utakmica i učestvovao je na Olimpijskim igrama u Tokiju 1964. Bio je ljubimac navijača koji su mu zbog beskompromisne igre u kojoj je bio britak kao žilet dali nadimak -Silver.Risto Vidaković Nekadašnji odbrambeni igrač crveno-belih rođen je 5. januara 1969. Afirmisao se u Sarajevu, da bi početkom rata u Bosni prešao na "Marakanu", gde je odigrao 77 zvaničnih utakmica, postigao 20 golova i osvojio jedan trofej Kupa. Posle dve sezone karijeru je nastavio u Španiji (Betis, Osasuna). Osam puta je nosio dres reprezentacije Jugoslavije. Po završetku igračke karijere prešao je u trenere. Bio je pomoćnik Havijeru Klementu u reprezentaciji Srbije i Mursiji, a nedavno je bio trener Kadiza. VLADA STOŠIĆ, BIVŠI FUDBALER CRVENE ZVEZDEVlada Stošić (44), koji je u dresu Crvene zvezde 1991. osvojio Kup šampiona, a onda u Tokiju i tutulu nezvaničnog prvaka sveta, fudbalska je legenda kojom se ponose u Dinamu iz Vranja, u čijim mlađim selekcijama je ponikao i krenuo ka velikoj sceni. Živi i radi u Španiji, ali u Vranje dođe bar dva puta godišnje, da se vidi i druži sa familijom, prijateljima.- Trenutno u Betisu iz Sevilje obavljam funkciju sportskog direktora. Moj posao će biti da pronađem kvalitetne igrače koji nisu preterano skupi, uz konsultacije sa trenerom Melom i uzimajući u obzir budžet kojim raspolažemo. Sve u cilju da se spremni dočekamo povratak u Primeru - raportira Stošić.Kad god je u Vranju, on se priseti svojih fudbalskih početaka.- Po ceo dan sam šutirao gumenu loptu po dvorištu i igrao sa drugarima na male goliće u sokaku. Onako malen, vrteo sam ih ukrug, poigravao se i sa starijima. Ni kod kuće nisam bio miran. Uzeo bih stoličicu, stavio je u ćošak sobe i satima gađao loptom otvor između nogara. Bio sam precizan kao da sam igrao bilijar. Roditelji mi nisu branili jer sam bio odličan učenik u školi.Drugari su ga odveli u lokalni Dinamo, gde je vrlo brzo zablistao u mlađim kategorijama. - Došao sam jednog dana i saopštio ocu Branku i majci Zorki da me zove Zvezda i da idem u Beograd. Taman sam završio drugi razred srednje škole, pa se majka brinula kako ću i šta ću jer je htela da odem na fakultet. Bio sam odlučan, rekao roditeljima da se ne sekiraju jer ću sigurno uspeti. Otputovao sam noćnim vozom u Beograd, sa čvrstom namerom da postanem prvotimac Crvene zvezde. Tako je i bilo.- Moj fudbalski put nije bio nimalo lak - napominje Stošić. - Velikim radom sam sve postigao, a sreća je bila što sam za trenera imao fudbalsku legendu Dragoslava Šekularca, koji je prepoznao talenat i potencijal u meni. Slali su me na kaljenje u Majdanpek, Rad, Radnički iz Niša, bio sam u Australiji, a vratio se u Zvezdu na velika vrata. Nikad se nisam žalio ni na koga. Verovao sam u sebe, bio ubeđen da će igrati za prvi tim Zvezde i to sam ostvario. Kasnije me je upamtila cela Španija po igrama u Betisu.Vlada redovno održava kontakte sa bivšim saigračima.- Imam ispunjen život, roditelje, sestru, familiju, prave, iskrene prijatelje koje volim. Od bivših saigrača stalno sam u kontaktu sa Miodragom Belodedićem, koji je direktor svih rumunskih reprezentativnih selekcija, i sa Duškom Radinovićem, koji ima fudbalsku školu u Švedskoj.Vranje mu je ostalo u srcu, bez obzira na raj u Sevilji, emocije čine svoje.- Volim Vranje, uvek mi srce uzdrhti kad ugledam reku, most, kuću u kojoj sam se rodio i zato volim da dođem čim imam vremena. Dovoljno mi je pet dana da zadovoljim emocije, pa se vratim u Sevilju. Imam drage prijatelje u Vranju, igramo mali fudbal, pričamo o svemu, setimo se dečačkih dana. Čvrsto sam vezan za rodni grad, tako je bilo, tako će i ostati - ističe Stošić.Aleksandar Aranđelović Legendarni "Aca autobus", jedan od prvih srpskih fudbalskih globtrotera, rođen je 18. januara 1920. Tokom karijere koja je trajala pune tri decenije (1932-1962), odigrao je blizu 1.500 utakmica i igrao na tri kontinenta i u šest zemalja. Počeo je u beogradskom SK Jedinstvu, igrao i za Metalac, Student i Crvenu zvezdu (u sezoni 1946/47), pre nego što je karijeru nastavio u Italiji (Milan, Padova, Roma, Novara), Francuskoj (Rasing Pariz), Španiji (Atletiko Madrid), Kanadi i Australiji. Miroslav PavlovićKad se kaže - bio je nezamenljiva "četvorka" - onda je jasno da je reč o Miroslavu Pavloviću. Navijači Crvene zvezde i jugoslovenske reprezentacije su ga prosto obožavali. Imao je sve čime se nekadašnji fudbal nekadašnje države dičio. Bio je half kakav se poželeti može, neprelazan, britka sablja. Nedavno su nam neki njegovi savremenici, saigrači sa "Marakane", ali i partizanovci i hajdukovci pričali - svaki igrač je imao neku slabiju tačku, ali ne i Pavika. Koga on dobije da čuvabolje mu je da tog dana i ne igra, jer loptu sigurno neće dotaći!Opet, nije bio grubijan, od onih igrača koji gledaju noge rivala, a ne loptu. Naprotiv, voleo je da se nadigrava, što mu je omogućavala savršena tehnika. Uostalom, pre nego što je stigao u Zvezdu u Slogi, čačanskom Borcu i užičkoj Slobodi igrao je za svoju dušu i davao golove. Šokirao se kad mu je legendarni Miljan Miljanić rekao da će igrati pozadi. - Kume, ja ne mogu više. Vraćam se kući - požalio se očajni mladić svom eri Đoriću.- Šta bre ne možeš?! Neću više da te čujem. Bolji si od svih ovde - izdrao se "prvi srpski bek" i - legenda o čuvenom halfu je počela.Za sedam godina u Zvezdi odigrao je bez greške tačno 400 utakmica i, zajedno sa slavnom generacijom u kojoj su igrali Džaja, Kule, Žota osvojio četiri titule i tri trofeja Kupa. U reprezentaciji Jugoslavije debitovao je u Firenci 1968. u nezaboravnom polufinalu Evropskog šampionata, kad smo Džajićevim golom savladali svetske prvake sa 1:0, a Pavika potpuno uštopovao slavnog Bobija Čarltona. Nanizaće 46 mečeva u plavom dresu, postići dva gola, igrati i na Svetskom prvenstvu u SR Nemačkoj. Na Peleovom oproštaju na "Marakani" u Riju čuvao je kralja fudbala. Rastao se od Zvezde, privremeno, i igrao u Belgiji i SAD, potom diplomirao na Višoj trenerskoj školi, bio direktor Čukaričkog, onda i direktor Omladinske škole crveno-belih.Zaljubljenik u fudbal i Zvezdu, ali i veliki boem, ujedinio je svoje ljubavi u kultnom kafiću Četvorka, u koji su svraćali svi koji bi udarili od Slavije gore ka "Marakani", da iz prve ruke čuju neki Pavikin komentar ili mišljenje.Umro je iznenada 2001.Milovan Rajevac Nekadašnji fudbaler i trener Crvene zvezde rođen je 1. februara 1954. Karijeru je počeo u čačanskom Borcu, odakle je 1978. došao na "Marakanu". Kod Branka Stankovića je odigrao samo 14 zvaničnih utakmica. Vratio se na "Marakanu" po završetku igračke karijere, kao trener, kad je u sezoni 2004/05. bio pomoćnik Ljupku Petrović, a po njegovom odlasku nekoliko utakmica vodio je prvi tim. Posle vođenja Borca i Vojvodine proslavio se kao selektor Gane, koju je doveo do četvrtfinala SP u Južnoj Africi. Milić Jovanović Nekadašnji čuvar mreže Crvene zvezde rođen je 10. februara 1966. Na "Marakanu" je stigao iz kruševačkog Napretka i učestvovao u najvećim uspesima početkom devedesetih godina prošlog veka. Osvojio je dve titule prvaka države, trofej Kupa, a bio je rezerva Stevanu Stojanoviću u Bariju kad je naš tim osvojio "srebrnu amforu" Kupa šampiona. Za Zvezdu je branio u osam zvaničnih mečeva. Bela Palfi Član prve posleratne generacije subotičkog Spartaka, potom igrač Partizana i prvotimac Crvene zvezde rođen je 16. februara 1923. Bio je član čuvenog Zvezdinog "četvorougla", koji su činili još Mitić, Takač i Đajić. Sa crveno-belima je osvojio dve titule (1951, 1953) i tri uzastopna trofeja u Kupu (1948, 1949, 1950), odigrao 99 utakmica i devet puta bio strelac. Dres reprezentacije oblačio je tri puta. Preminuo je 1995 DRAGAN STOJKOVIĆ PIKSI Rođen je 3. marta 1965. godine. Nekadašnji kapiten crveno-belih i peta zvezda Crvene zvezde. Neprevaziđeni umetnik s loptom, kreator igre i vođa, poslednja autentična "desetka" našeg fudbala.U Crvenoj zvezdi je odigrao 159 zvaničnih utakmica, postigao 65 golova i osvojio dve titule prvaka i jedan Kup. Potom je igrao za francuski Olimpik, italijansku Veronu i japanski Grampus Ejt. U reprezentaciji Jugoslavije odigrao je 84 utakmice i postigao 15 pogodaka, učestovovao na po dva Svetska prvenstva i Evropska šampionata. Po završetku igračke karijere bio je četiri godine predsednik Fudbalskog saveza Srbije i Crne Gore, potom dve godine predsednik Crvene zvezde, a već tri sezone je trener Grampus Ejta s kojim je osvojio prvu, istorijsku titulu.Evo nekih od najznačajnijih trenutaka njegove veličanstvene karijere.Čair, početkom osamdesetih godina prošlog veka. "Real sa Nišave" je najveći evropski fudbalski hit. U toj ekipi, jedan golobradi klinac s nadimkom miša iz crtaća igra "na kašičicu". Njegov učinak na putu ka polufinalu Kupa UEFA je mali, ali zapažen...Zagrebački Maksimir, novembra '83. Selektor Veselinović na početku drugog poluvremena prijateljskog meča sa Francuzima ubacuje malog iz niške Pasi poljane, kojim su opčinjeni i stariji reprezentativci.Leto 1984. Zemlja Gala. Dok "plavi brod" na Evropskom šampionatu tone, on budućem evropskom prvaku zabija gol iz penala koji niko nije hteo, ili smeo da izvede.Beograd, jula 1986. Vreli asfalt se topi od napetosti u vazduhu. Hoće potpisati, neće potpisati... Piksija žele i Hajduk, i Partizan. Zvezda je najbrža. A, ni on ne krije - krv mu je od malena crveno-bele boje. Leto 1990. Verona. Iza Stojkovića su nebrojeni uspesi, fantastične minijature, role istinskog vođe. Godinu dana ranije, 3. maja '89. promovisan je u petu Zvezdinu zvezdu. Mondijal je prava prilika za dokazivanje. Dve njegove majstorije protiv Španije - nestvarno dobro izveden "slobodnjak" i "lažnjak" kojim je Zubizaretu ostavio bez odbrane, ušli su u istoriju našeg fudbala kao jedni od najlepših golova Jugoslavije na svetskim prvenstvima.Japanci su mu dali novac i podarili srca, ali - Piksi je naš. Čekamo ga da se ponovo vrati jednog dana A, dotle srećno u Japanu.UTAKMICE KOJE SE PAMTE; DINAMO - CRVENA ZVEZDA 1:1 (18. MARTA 1978)U našoj fudbalskoj javnosti, kao i u celom regionu, povremeno se povede priča o fudbalskoj ligi. Zagovornici takvog takmičenja kažu da je to svetlo na kraju tunela, a protivnici da nijedna fudbalska organizacija bivše Jugoslavije nije sposobna da organizuje ovu ligu, niti spremna da preuzme rizik i eventualne posledice usled mogućih divljanja huligana.Rekli bismo da su u pravu i jedni i drugi, ali čini se da će fudbal kad-tad morati da krene putem koji je košarka davno utabala. Rukometaši, uskoro možda i vaterpolisti biće sledeći lakmus, a onda i - fudbal. Ali, samo ako UEFA natera saveze!Dotle, mlađim poklonicima fudbala ostaje da i dalje slušaju starije kako je to bilo nekad kad je Partizan gostovao u Splitu ili Zvezda u Zagrebu...Sadašnji selektor "orlova" Vladimir Petrović odigrao je mnoge derbije sa članovima tadašnje "velike četvorke", a listajući štampu iz sad već daleke 1978. godine naišli smo na brojne hvalospeve na njegov račun, i to u dva okršaja odigranih u samo četiri dana - najpre sa splitskim Hajdukom na "Marakani", a potom 18. marta sa Dinamom u Maksimiru.Oba susreta završena su istovetnim rezultatom - 1:1. Ipak, mnogo više uzbuđenja bilo je u Zagrebu.Podmlađeni sastav Zvezde, jezgro tima koji će naredne sezone krenuti u pohod na Evropu i stići do finala Kupa UEFA, pojačao se povratnikom iz Bastije Draganom Džajićem. Skoro 50.000 gledalaca okupilo se u maksimirskoj šumi da vidi starog majstora, ali uz očekivane driblinge na levom stigla je poslastica u vidu vihora na - desnom krilu. Pižon je protiv Hajduka nekoliko dana ranije mešao odbranu "bilih" , ali je uzdrmao samo stativu. Dinamu je sve naplatio.- Kad je Keri zaustavio Cerina, a Muslin mi prosledio loptu, osetio sam da je trenutak da krenem ka Stinčićevom golu. Na sreću, dribling mi je uspeo, prošao sam Bogdana i plasirao loptu u donji ugao - ispričao je posle susreta Petrović, posebno zadovoljan što su derbi posmatrali dva člana selektorske komisije - Marko Valok i Ivan Toplak.Derbi u Zagrebu predstavljao je ohrabrenje u svakom smislu, ne samo zbog sjajne igre koja je u prvi plan izbacila Petrovića, Jelikića, Muslina i golmana Stojanovića s jedne, odnosno Cerina, Bonića i Zajeca sa druge strane, nego i zbog veličanstvene atmosfere na stadionu.Može li tako nešto da se ponovi? Vladica Popović Nekadašnji fudbaler i trener Crvene zvezde i dugogodišnji jugoslovenski reprezentativac rođen je 17. marta 1935. Kao igrač crveno-belih osvojio je četiri titule i tri trofeja nacionalnog Kupa. Sa reprezentacijom je učestovao na dva Svetska prvenstva - 1958. u Švedskoj i 1962. u Čileu, gde je prikazao blistave igre u half liniji kad su plavi bili četvrti na svetu. Ima i "srebro" sa OI u Melburnu '58. Kao trener Crvene zvezde osvojio je titulu klupskog prvaka sveta 1991. u Tokiju, a prethodno je zapažen uspeh imao i kao trener u Venecueli i KolumbijiSava Karapandžić Nekadašnji prvotimac crveno-belih rođen je 25. marta 1941. Bio je član jedne od najsjajnijih Zvezdinih generacija, koja je početkom sedamdesetih godina prošlog veka vladala jugoslovenskim fudbalom. Ponikao na "Marakani", prošao je kompletnu omladinsku školu ovog kluba, a potom je za devet sezona tokom kao "ol raund" fudbaler igrao na gotovo svim pozicijama u timu. Sakupio je 73 zvanične utakmice i dao doprinos osvajanju tri uzastopne titule prvaka (1968, 1969, 1970) i isto toliko trofeja Kupa Jugoslavije (1964, 1970, 1971).UTAKMICE KOJE SE PAMTE ;PARTIZAN - CRVENA ZVEZDA 1:4 (28. MART 1976)Reč je o 58. večitom derbiju u kojem je Zvezda, u nastojanju da omete Partizanov juriš na šampionsku titulu, pomalo neočekivano do nogu potukla komšije. I to na Stadionu JNA koji je bio ispunjen do poslednjeg mesta.- Bio sam rezerva Radmilu Ivančeviću i živo pamtim mnoge detalje ove utakmice. Sećam se da naša odbrana nije mogla ništa da uradi Stamenkoviću i Sušiću - seća se golman Rade Zalad.Napad crveno-belih sačinjavao je trio "S" - Dušan Savić, Sead Sušić i Srboljub Stamenković. Savić je bio prototip robusnog golgetera, pravog razbijača protivničkih odbrana.A, za Srbu Stamenkovića i starijeg brata Safeta Sušića, Seada govorilo se da sa loptom mogu sve sem da je pojedu.Stamenković je za direktnog čuvara imao Arsenovića. Na nesreću Partizanovog beka, u jednom trenutku se našao između njega i još jednog velikog majstora - Vladislava Bogićevića. Zaigrali su "ševu" na malom prostoru, a onda je Bleki centrirao u srce šesnaesterca. Tamo je Sušić prihvatio loptu, varkom tela poslao Kozića u prazno, a onda rutinski savladao Ivančevića. Bio je to uvod u uraganske napade Zvezde.- Bilo je milina igrati u ovom derbiju. Svaki napad crno-belih lomili smo na polovini i odmah pravili šansu za gol. Samo 10 minuta posle vodećeg gola Sušića, Stamenković je bio na pravom mestu da "odbitak" posle Savićevog šuta sprovede u mrežu. Nešto kasnije, Kule Aćimović je promešao odbranu komšija i uposlio Savića, koji je skočio i glavom zakucao loptu u mrežu - seća se Dušan Nikolić, Zvezdin "Nobi Stajls".Pošto je već posle 45 minuta bilo 3:0, Zvezda je u nastavku "povukla ručnu". To je iskoristio Bjeković da u 50. minutu smanji rezultat. Stamenković , međutim, nije želeo da se pomiri s ovim razvojem situacije, pa je inspirisao saigrače da se trgnu i krenu u nove napade. Jedan je urodio plodom već u 61. minutu kad je virtuozni dribler posle Sušićevog topovskog šuta postavio konačan rezultat - 4:1. VOJKAN MELIĆVojkan Melić, jedan od najuniverzalnijih fudbalera koje su u svojoj istoriji imali Crvena zvezda i jugoslovenska reprezentacija. Legenda kaže - ako se kuburilo sa manjkom igrača na desnom krilu, levoj polutki, u špicu napada, bekovskoj pozvelikih i malih glumaca", odnosno igrača. A, on je bio - stvarno veliki. Rodom Šapčanin, još kao mali je s loptom mogao gotovo sve. Čudo od deteta nije moglo da promakne iskusnom trenerskom vuku Stevanu Vilotiću. - Čika Ćele me je otkrio, a Čiča Miljan lansirao - umeo je da kaže Melić. Dolaskom u Zvezdu, u koju ga je Miljanić doveo sa jednog od svojih čuvenih obilaska Srbije u potrazi za talentima, Melić je igrački eksplodirao. Pripadao je dvema generacijama - ispratio je onu koju su predvodili Šekularac i Bora Kostić, a dočekao Džajićevu. Bile su to, setiće se stariji zvezdaši, sušne godine za najtrofejniji klub, ali upravo zahvaljujući njegovom majstorstvu crveno-beli su u sezoni 1963/64. osvojili duplu krunu. Melić je briljirao u dve odlučujuće utakmice, za titulu i u finalu Kupa, u kojem je Zvezda dva puta savladala zagrebački Dinamo sa po 3:0. U starim novinama mogu da se pronađu i hvalospevi na njegov račun iz duel a sa Glazgov Rendžersom i, posebno, Peleovim Santosom u Parizu, kad je "Frans fudbal" pisao da je Pele bio na utakmici, a da su igrali Šekularac i Melić!Sa više od 300 utakmica u Crvenoj zvezdi, 27 u reprezentaciji i učešću na SP u Čileu '62. gde su "plavi" bili četvrti, otišao je u Francusku, gde je igrajući godinama za Sošo bio najbolji igrač lige. Povratkom u otadžbinu bio je trener u Mačvi, Crvenki, pomoćnik Vasoviću u Zvezdi, ali najviše je radio ono što je obožavao - sa mlađim kategorijama i, poput svog nekadašnjeg učitelja Ćeleta Vilotića, predano traži dragulje našeg fudbala.Lazar Tasić Nekadašnji prvotimac Crvene zvezde i jugoslovenski reprezentativac rođen je 5. aprila 1931. Odigrao je čak 17 prvoligaških sezona što je svojevrsni rekord. Nosio je i dres OFK Beograda, ali je najdublji trag ostavio u ekipi crveno-belih sa kojom je osvojio četiri titule prvaka države i jedan trofej Kupa. Igrao je u Francuskoj, a karijeru završio u zeničkom Čeliku. Plavi dres nacionalne selekcije nosio je 13 puta. UTAKMICE KOJE SE PAMTE; CRVENA ZVEZDA - HERTA 1:0 (11. APRIL 1979)Aleksandar Stojanović, Zoran Jelikić, Mile Jovin, Nikola Jovanović, Dragan Miletović, Ivan Jurišić, Dušan Lukić (Milko Đurovski), Đorđe Milovanović, Dušan Savić, Zdravko Borovnica i Nedeljko Milosavljević.To je sastav Crvene zvezde koji je učinio nešto što nije nijedna ranija generacija u bogatoj istoriji ovog kluba - plasirala se u finale jednog evropskog klupskog takmičenja. Svi neuspesi iz prošlosti, sve mrlje su izbrisane, a rane od Fiorentine, Panatinaikosa, Ferencvaroša zacelile.Odlučujući korak ka plasmanu u finale učinjen je 11. aprila 1979. godine. Posle berlinskog Dinama, Sportinga, Vest Bromvič Albiona i Arsenala, na "Marakanu" je došao još jedan istočnonemački predstavnik - berlinska Herta.- Više puta sam naglasio i ponoviću da je ta sezona u Kupu UEFA bila nešto najsenzacionalnije i najlepše što se tih godina dešavalo Crvenoj zvezdi i jugoslovenskom fudbalu - kaže Dušan Savić, legendarni centarfor crveno-belih, koji je golovima bukvalno "eksplodirao" na evropskoj sceni. - Bili smo apsolutni hit. Kup UEFA je te godine bio jači od Kupa šampiona, što se vidi i po tome da su svi naši rivali u trenutku kad smo s njima igrali vodili u nacionalnim prvenstvima. Dalje, naše takmičenje je bilo najgledanije, naš stadion uvek pun. Sve utakmice su bile dramatične, a mi smo razbili večiti jugo-kompleks, davajući, a ne primajući golove u poslednjim minutima utakmica. Zvezdin stadion se napunio i za meč sa zeleno-žutima iz Istočnog Berlina. Moćni talasi valjali su se na svim tribinama našeg najvećeg stadiona.- Pred ovu utakmicu zadesio nas je peh. Miloš Šestić, koji je bio važna karika u našoj igri, povredio se nekoliko dana ranije u kup utakmici s Rijekom. Bata Stane, naš veliki strateg i sjajni trener, međutim, nije želeo da odstupi od naše igre, niti da prilagođava taktiku Nemcima, uprkos činjenici da je za Hertu igrao Erih Ber, reprezentativac DR Nemačke i u to vreme jedan od najcenjenijih veznih igrača Evrope. Od početka je, pored mene, u napadu zaigrao i Dušan Lukić, pa smo Nemce napali sa dva centarfora.Još jedan podatak za pamćenje - kad je Lukić u drugom poluvremenu izašao iz igre, Ambasador Stanković je u vatru, direktno iz omladinskog pogona, ubacio Milka Đurovskog. Tek što je napunio 16 godina, talentovani centarfor je jurišao na gol u evropskom polufinalu! Ali, vratimo se odlučujućem trenutku koji je rešio pobednika i Zvezdi obezbedio prednost pred revanš u Berlinu.- Bromviču sam dao gol iz slobodnog udarca, Arsenalu onim volejom na Hajberiju, a Herti mojim specijalitetom, udarcem glavom. U srcu šesnaesterca promešali smo odbranu Nemaca, ja sam krenuo unazad, pa naglo napred, a Lukić je odvukao čuvara na drugu stativu. Ja sam se zaleteo na prvu i baš tu dobio idealnu loptu. Trznuo sam glavom, promenio lopti pravac i poslao je u mrežu. Gol za vođstvo i, ispostaviće se, onu našu čuvenu pobedu od 1:0, kojom smo se te sezone prošetali do finala - kaže Dušan Savić.Ostalo je da se odigra i berlinskih 90 minuta, ali to je neka druga priča.

Edited by zlavuk, 16 April 2011 - 00:40:15.


#1649 MocaVukotic

MocaVukotic

    grobar loš zao

  • Members
  • 15,454 posts

Posted 15 April 2011 - 21:58:50

malo da presečem ovog zvezdaša što radi u tri smene...

UTORAK, 12 APRIL 2011Nekadašnji proslavljeni strelac i jugoslovenski reprezentativac Aleksandar Petaković preminuo je u 81. godini života u Kraljevu.Ostao je upamćen po utakmici iz 1958. godine kada je Englezima, iako ga je čuvao čuveni Bobi Čarlton, dao 3 gola.Rođen 6. februara 1930. u Beogradu, jedan od najboljih igrača beogradskog Radničkog u njegovoj istoriji. Srednjeg rasta, ali vrlo čvrst, prodoran i sa snažnim udarcem, igrao je svih sedam sezona kad je Radnički bio prvoligaš (1954-1961) i na 145 prvoligaških utakmica postigao 69 golova. Sa Radničkim je 1956/57. stigao do finala Kupa, ali je posle vođstva protiv Partizana od 3:0 u prvom poluvremenu, izgubio utakmicu sa 3:5!Pošto je dres Radničkog nosio skoro 15 godina (1947-1961), igrao je i u inostranstvu: za francusku ekipu OSC Lille (1961-1963), zatim u Belgiji za RFC Liegois (1963-1964), a karijeru je završio u Holandiji u dresu Fortune iz Sitarda (1964-1965).Uz 10 utakmica i tri gola za selekciju Beograda, odigrao je pet utakmica (postigao dva gola) za "B" tim (1956-1959), dok je za najbolju selekciju Jugoslavije odigrao 19 utakmica i postigao osam pogodaka. Debitovao je 22. septembra 1954. u susretu protiv Velsa (3:1) u Kardifu, a prvi gol za nacionalni tim postigao je 16. septembra 1956. protiv Mađarske (1:3) u Beogradu. Na utakmici protiv Engleske (5:0) u Beogradu 11. maja 1958. postigao je tri gola.Učestvovao je na Svetskom prvenstvu 1958. u Švedskoj, a od dresa s državnim grbom oprostio se 31. maja 1959. na utakmici protiv Bugarske (2:0) u Beogradu.Kad je prestao s igranjem, posvetio se trenerskom pozivu i osam godina vodio ekipu Sloge iz Kraljeva. Radio je i u Kumanovu, Pirotu i Prilepu, a tri godine je bio trener turske ekipe VEFA iz Istanbula, a radio je i u Tunisu.

Posted Imagemogao bi čiča Dimitrije koju reč o ovom starom majstoru.

#1650 zlavuk

zlavuk
  • Members
  • 157 posts

Posted 16 April 2011 - 00:37:29

markovic-predrag.jpg PREDRAG MARKOVIĆ Najbolji strelac prvenstvene sezone 54-55 sa 20 golova,koje je postigao za BSK. To je 1. mesto podelio sa Kostom Tomaševićem iz Spartaka i Bernardom Vukasom iz Hajduka. "Centarfor-lagani bombarder. Od 90 minuta obično igra 10, a od ovih deset ustvari igra samo 2 minuta i tada daje 2 gola. Ostalo vreme uglavnom troši na razmišljanje kako da postigne gol. Neobično je pokretljiv i brz. U tom smislu predstavlja oštru konkurenciju putničkom vozu kada se ovaj penje uz raljsku uzbrdicu" - ovako je nepotpisani autor video Predraga Markovića u knjizi "BSK 1945-1955". Prvi strelac lige u sezoni 1954-1955 počeo je u juniorima Metalca i veoma se brzo probio do prvog tima, u sezoni 1952. Igrao je centarfora i levu polutku. Učestvovao je u osvajanju dva kupa. Nakon što je zablistao u sezoni u kojoj je bio najbolji strelac Prve lige, a klub uz titulu u Kupu bio drugi u prvenstvu, posle povrede ispao je iz forme. Pokušao je i u Crvenoj zvezdi, ali nikada nije igrao u onoj formi iz sredine 50-ih. Razočaran, vratio se u rodni kraj na Voždovac, gdje je godinama bio nosilac igre Voždovačkog i rasni strelac. Odigrao je samo jednu i to prijateljsku utakmicu za nacionalni tim protiv Turske u Sarajevu 1954. i postigao jedan gol samo minut nakon što je zamenio legendarnog Mitića.

Edited by zlavuk, 16 April 2011 - 00:39:02.