459 replies to this topic

[CowBoy]

Indy, on 02 March 2010 - 12:23:54, said:

... verovatno stariš onda kada primetiš, a primećujem sve češće (i ne samo ja), da te mlađi napadno ignorišu i izopštavaju iz svog kruga, bez bilo kakvog konkretnog povoda.

Eh, ipak je do stava™.

Ja sam ... hm ... primetio da starim pre tri godine kada sam se posle deceniju i po frilensinga zaposlio u regularnoj agenciji gde je prosek godina zaposlenih oko 26. Ja sam sa svojih cetrdeset (41) godina medju najstarijima.

To me je malo "otreznilo" u smislu percipiranja sebe, odnosno, bolje reci - unazadilo   u percepciji. Hocu reci,vremenom sam neprimetno poceo da preuzimam ulogu "starijeg".

Ovo u boldu je kljucno za ovu temu: kakvu ulogu budemo prihvatili u drustvu, tako ce nas drustvo i tretirati.

Jebes ulogu. U to ime korisno je setiti se ovog mladog coveka:



... i onda se starost zaista cini kao tek jedna od uloga koje sami preuzimamo pred drugima.

Edited by CowBoy, 02 March 2010 - 17:37:46.

[MarlaSinger]

Ne volim tugu i sve sto uz nju ide. Zato cheer up, zivot je da se zivi. Smrt je samo trenutak. Mladi ste onoliko koliko se osecate mladima, a i to je samo vas izbor. Dakle , dosta kuknjave.

[Indy]

Marla, to je samo pozeraj. Cak i gazza se tako slikao, a svi znamo da je 1 deda.

Bilo je nekih dobrih postova, ali ce morati da saceka da se oslobodim buljuka posla koja mi je ova omladina natovarila (shef je prilicno mladji od mene ;-))

[MarlaSinger]

Indy, on 02 March 2010 - 21:54:55, said:

... ali ce morati da saceka da se oslobodim buljuka posla koja mi je ova omladina natovarila (shef je prilicno mladji od mene ;-))

A -ha znaci u tom grmu lezi zec (ili chinchila whatever)  

[Indy]

Pa, lezi, radim sa ljudima (djecom?) 20-25 god. mladjim od sebe. Mislim, u istom timu. Takodje neko meni blizak ko je 42 leta silom prilika studira (redovno), znaci sa 20 god. mladjima, i iskustvo je identicno. Bice da ipak ima nesto u tome... Mislim, mozemo mi sami sebe da "drzimo mladima" do mile volje, bitno je kako nas drugi vide. A oni nas bas i ne vide tako.

[Indy]

TBoneSteak, on 02 March 2010 - 14:19:17, said:

mozda si nadrkan. mene mladji jos uvek jure da ih oplodim™

Radim iskljucivo sa muskim svetom (a tako mi i treba kad volim tehniku)... tako da tesko da ce nesto biti od toga.

[расејан]

thermal bug, on 02 March 2010 - 16:49:24, said:

jeste, jednom je zamalo poshao, kao mlad, u kongo kinshasu u rudnike dijamanata da shiri znanje iz rudarenja i miniranja. pa mu neki situirani debeovski blavor, koji nam beshe dalji rodjak, rekao: ne ostavlja se zemlja zbog novca. i tako deda momak ostade. sto tehnichki gledano nije loshe, jer kud bih se, pored svih ovih zivotnih zala, joshte nosila sa crnim poreklom

Мислим да је он био стручан више за рударење, а дебеовац за минирање (планова му).

Quote

odnosno - vidimo se u parku

Прво треба вежбати ходање са једном руком иза леђа.

Luka, on 02 March 2010 - 16:53:42, said:

Ako upropastis svoj zivot na jednom mestu, upropastila si ga svuda na svetu. I obrnuto. Dakle, nije bitno mesto gde zivimo ili starimo, nego da li smo sami sa sobom u redu, ma gde bili.

то је болест, коју носим још од куће
што се за мном као псето вуче
(Драго Млинарец, "Домовина")

MarlaSinger, on 02 March 2010 - 17:51:09, said:

Јеботе, одакле ископа Бена? Знаш га однекуд? Бен је легенда... нема везе што је био тотални фото пацер и наоко леви тип, чак није знао зашто му сви слајдови изађу жути кад слика уз рефлекторе (каква температура боје, какви бакрачи - свраћао он често у клуб у почетку каријере), он је увек нашао начина да слика рибе и да му фотке изађу на насловној страни Чика.

[Indy]

Luka, on 02 March 2010 - 16:53:42, said:

... da li smo sami sa sobom u redu, ma gde bili.

To stoji, ali ipak ne bi trebalo da znaci "every man for himself"? Tako sam ja razumeo Borinu pricu. Radi se i o mrezi poznanstava, kao i o tome koliko ti to znaci u razlicitim zivotnim dobima. Mada su Fab4 bili jos mladi kad su ovo spevali, to mu je nekako ovako: "When I was younger, so much younger than today / I never needed anybody's help in any way / But now these days are gone, I'm not so self assured / Now I find I've changed my mind and opened up the doors." (Samo, ko zeli da udje u drustvo matoraca?)

Ima mnogo momenata u ovom Borinom socinjeniju koje sam prepoznao kao "spot on". Moze biti posto i ja matorim medj' nekim "Englezima".

Ali, kako rekoh, ne verujem da je Zivoradu ni neka vajda da se vraca. Sem toga, Srbija vec nije ono sto je bila Juga iz vremena Borinog pisanja.

Starost je i Bogu teska... i tu nema Boga.  

[Leia]

Indy, on 02 March 2010 - 22:21:03, said:

Mislim, mozemo mi sami sebe da "drzimo mladima" do mile volje, bitno je kako nas drugi vide. A oni nas bas i ne vide tako.

Pa drzis li TI sebe (duhom) mladim uopste, samo bre gundjas a vidi sad i kakve topike otvaras  

Uostalom ne znam zasto bi ikom i bilo bitno da se druzi uglavnom sa drasticno mladjima od sebe, zar i ti sam tako ne potcenjujes svoju starosnu grupu?
Meni barem ne bi ni bilo interesantno da se druzim samo s nekim 20togodisnjacima, a jos manje razumem zene koje su u vezama s nekim duplo mladjim.

[Indy]

Pa, ne, ne drzim sebe uopste mladim, naprotiv, uzasno mi ide na zivce histerija modernog vremena da se ima biti mlad do smrti, i po svaku cenu. O tome, uostalom, pise Pekic, ali mi se cini da sam ja u njegovom teksu nasao mnogo vise slojeva nego (neki) komentatori.

U tome i jeste poenta, Leio, kako ostariti dostojanstveno u drustvu u kome su samo mladi na ceni. Mislim, ne verujem da moze jednostavnije...

A mlade sam pomenuo zato sto po njima znam da vise nisam mlad... I vec sam napomenuo da ne mislim da je bitno (ili najbitnije) sta ja mislim o sebi, vec sta drugi misle. Ako hoces, drugi ljudi su trziste na kome se ti (proizvod) procenjujes. Proizvod vredi onoliko koliko trziste proceni da vredi.

EDIT. Da dodam na ovo zadnje, a ti mozes da mislis da vredis mnogo vise, ali onda u to moras i da ih uveris dovoljno da se razidju sa svojim novcem. Recimo, ja prvi nailazim na veliki zid u ovom pogledu kada krenem na trziste rada*. Objasni mi kako nije bitno sta ono misli o mojoj vrednosti?

EDIT2 * - Sto je takodje pomenuo Pekic.

PS. Izvinjavam se ako se ovaj topik nikog drugog ne tice, ako sam ja jedini kome idu godine, onda sam zaista otvarao temu bez veze.

Edited by Indy, 03 March 2010 - 08:56:59.

[aram]

tice se, matori, veoma. bar mene  
ali ja nekako ne zelim da se vratim da starim na svome - uostalom i otisao sam nedavno, najvise zbog toga sto onaj beograd, u kome sam ja bio mlad 80-tih, vise ne postoji i nikad i nece. a i prijatelja iz tih godina vise ima u kanadi nego u beogradu. tako da sam nekako lako popustio pred zeninim zeljama da se u penziju povucemo u italiju.

a ja sam evo trenutno u situaciji kad me trziste rada bas zajebava zbog godina. u mojoj firmi je nekakav nepisani propis da se niko ko je presao 40 ne zaposljava za stalno, osim ako je bas-bas veliki maher. tako da sam ja sad u situaciji da, iako svi misle da bi trebalo ja da dobijem mesto koje se otvara za godinu dana, kad jedna sefica ode u penziju, moram da se dokazujem nekom HR departmentu ili da pustim da mi novi sef postane neko ko je 20 godina mladji od mene. sto i nije toliko vazno ni strasno, osim sto jos i nema pojma pa cu morati i da ga ucim poslu  

edit: jos se veoma dobro secam kad sam se prvi put oseti matorim - pre 15-tak godina, sastavio sam dva dana na poslu i vracao se kuci u 6 ujutru, nedelja. ledena kisa, sve zaledjeno, a do moje zgrade nizbrdica od 30-tak metara. da sam bio mlad, zatrcao bih se i otklizao do dole. ali ne, ja sam hodao pridrzavajuci se za parkirane automobile i video jasnu sliku sebe sa slomljenim kukom kako se smrzavam dok me oko 10 ne pronadju klinci koji su krenuli na sankanje  

Edited by aram, 03 March 2010 - 09:31:03.

[CowBoy]

Indy, on 03 March 2010 - 08:51:05, said:

Pa, ne, ne drzim sebe uopste mladim, naprotiv, uzasno mi ide na zivce histerija modernog vremena da se ima biti mlad do smrti, i po svaku cenu. O tome, uostalom, pise Pekic, ali mi se cini da sam ja u njegovom teksu nasao mnogo vise slojeva nego (neki) komentatori.

Ma pusti Pekica, on covek filozofira™: ne govori on o starosti kao takvoj vec o prirodno i realnim vremenom uslovljenoj sporoj smeni generacija a tehnoloskim razvojem ubrzanoj smeni vrednosti koje svaka generacija nosi. Odatle i njegova konstatacija da su danas i oni mladi prerano ostareli - jer ih Nove Vrednosti istiskuju i otvaraju prostor svojim jos mladjim sledbenicima. I to je tacno - sve je to bas tako, sa tendencijom sve veceg ubrzavanja. Pogledaj npr. facebook i aplikacije na facebook-u: trule, povrsne, besmislene, formalne i brze, sve je instant. Prilagodjeno Novim Vernicima.

Ti sve vreme guras (ili mi se samo cini?) realnu starost u ovaj Pekicev tekst - a on u tekstu starost jasno opisuje kao relativnu, promenljivu kategoriju.

Generalno, danas taj problem matorci amortizuju tako sto se druze sa drugim matorcima pa sa verande gledaju kako im deca rastu uz fejsbuk aplikacije i sa te iste verande zajedno se cude tome (u boldu kljucna rec). Lakse je "stariti" kada imas sapatnike.

Sa druge strane, meni licno se ne stari na takav nacin niti tako gledam na svoje (!) dalje sazrevanje. Imam tek par prijatelja mog godista, uglavnom se druzim sa mladjima odnosno starijima od sebe. I da ponovim ono sto smatram tacnim: kakvu ulogu sebi dodelis, tako ce te drustvo/mladi/poslodavci/klijenti tretirati.

edit: poenta bi bila: nebitan je mainstrim, trendovi - bitno je ono sto je u tvojoj (i samo tvojoj) glavi. A ako ti je u glavi mainstrim i trend - ne ostaje ti drugo no da se izedes od muke zbog istih:)

Edited by CowBoy, 03 March 2010 - 11:00:09.

[king louie]

Quote

Izvinjavam se ako se ovaj topik nikog drugog ne tice, ako sam ja jedini kome idu godine, onda sam zaista otvarao temu bez veze.

Ko ti je kriv kad podliježeš biološkim zakonima. Sam pao, sam se ubio.
Hvala na pitanju, ovdje kod nas u Shangri-La stanje redovno.

Indy, on 03 March 2010 - 08:51:05, said:

uzasno mi ide na zivce histerija modernog vremena da se ima biti mlad do smrti, i po svaku cenu. O tome, uostalom, pise Pekic

Inače odličan topik. Čitam ovo od Pekića i odmah mi pada na um Thomas Mann kad valjda u Buddenbrookovima piše o dominaciji zrelih godina i iskustva, te o njihovom odsudnom značaju za biznis&karijeru. Sjećam se dijela kad piše o mladićima koji puštaju bakenbarde, gure s pri hodu i općenito čine sve da bi djelovali što više istrošeni od upotrebe. A vidi kako je sad.

Kako se uopće mladost uspentrala do trona? Totalitarne ideologije prošlog stoljeća su jednako njegovale kult mladosti, fitnesa i zdravlja i izmještale težište zbilje u graditeljsku budućnost. Ali ima li fašističko-komunistički kult mladosti veze s ovolikim njenim uspjehom u korporativnom kapitalizmu? Inspiracija? Možda.

Možda su ipak bitniji neki drugi procesi kojima je u međuvremenu prošao zapadni svijet. Ubrzani razvitak tehnologija ubrzava zastarijevanje profesionalnog iskustva i kurentnost stečenih znanja i vještina. Još davno započeta kriza tradicionalne humanističke obrazovanosti je danas već definitivno pomjerila kurikularne ciljeve s enciklopedijskog znanja k sticanju demonstrabilnih vještina i sposobnosti. A u svijetu usmjerenom na parolu dana ovo ne znači drugo do mladi naprijed.
Socijalne "revolucije", poput sexualne i sl. su stvorile uvjete za razaranje "nuklearne" porodice i tradicionalnih društvenih odnosa i radikalno su izmijenile kontext životnih stilova. Japije su naslijedili dinksi, vremenom apgrejdovani u bobos. Ova "kreativna klasa" njeguje hedonističku mladost do patetičnih extrema koje možemo sresti po kafeima, galerijama i klubovima naših gradova.
Ključnim se ipak čini prost HR interes firmi u orijentaciji na mlade. Flexibilnost, aktualno upotrebljiva znanja i vještine, mobilnost, neopterećenost porodicom i mjestom življenja čine ovu skupinu idealnim HR globalnog kapitalizma.

S druge strane, dijalektika generacijske stratifikacije pruža nadu nama što se ne možemo nadati pemziji (ovdje su već objavili da se moja generacija i mlađi nemaju nadati mirovini niti joj se radovati, generacija X proždrala sve upravo termitskim načinom).
Najme kaj, dvije stvari: starenje populacije općenito, a poglavito starenje generacije trijumfalne kapitalističke mladosti što je položaje počela osvajati još kasnih '70ih. Posljedično, neće biti dovoljno kvalificiranih mladih na tržištu, a još dijalektičnije, suvremeni stari će u velikoj mjeri demonstrirati ona tržišno poželjna svojstva mladosti, kako ustalom kao da već i pokazuje primjer gos'n Indyja. Extaza mladosti među 50ogodišnjacima proizvodi onaj baudrillardovsko-vučurovićevski efekat mlađeg od mladog. Spoj mladosti i iskustva koja zadržava mobilnost i flexibilnost armiranu životnom mudrošću i otpornošću starog magarca. Produktivni vijek od 70 godina života plus presušivanje dotoka svježe krvi su činjenice koje će kapitalizam prepoznati i ispravno protumačiti.

Tako da, druže Indy, moj ti je skromni savjet, promijeni branšu, upiši studij u potpuno novoj oblasti i započni svoju novu produktivnu karijeru danas. I naravno, uzmi kakvu mladicu (bez obzira na godine), pa se reproduciraj. Život nije kratak.

[Indy]

Dobro si ti to sastavio, kinže.

Inače, skroz si na pravom tragu u pogledu devalvacije zrelosti. "The past does not matter", viče današnjica sa krovova. Sve što je bitno je SAD, trenutak. To je sad postala opšta zakonitost. I širi se i u onim tradicionalnim sredinama (što Pekić kaže "patrijarhalno-mafijaškim", gde je "ono što si pre bio i radio", kao i "odakle si i čiji si", imalo i te kako važnosti, makar i na naopak način).

Moj omiljeni sociolog-čangrizavac, Frank Furedi, piše puno o takvim stvarima.

Quote

The celebration of adolescence stands in sharp contrast to the way that adults are represented. In recent years, TV has introduced a new breed of dysfunctional and immature adults who require counselling from teenagers. In the cult US drama Dawson's Creek, it is the serious and wise teenagers who give direction to immature grown-ups. The UK comedy Absolutely Fabulous  offers a humorous contrast between the dissolute and juvenile mother and her serious, old-before-her-time daughter. Channel 4's Teachers continually slip between adult and juvenile personas and more than match their pupils in the immaturity stakes.

The American Drew Carey Show presents the everyday life of four immature adult friends who have no idea how to grow up. Buffy the Vampire Slayer casts adults as repressive figures, airheads or grown-up adolescents. Many of the leading comedy series - Frasier, Friends, Ellen - present grown-up men and women living a life of extended adolescence. In the UK, the comedy Men Behaving Badly became popular for its relentless portrayal of immature adult men.

I još puno toga je napisao, pametni čovek.

Tako da su i mene i Pekića (ako mogu da se počastim makar ovde takvim društvom, mislim u ovoj rečenici za koju osećam da će biti duža i nejasnija nego što treba) neki od komentatora uzeli malo previše jednostavno. Ne radi se ni o kakvoj kuknjavi zbog starenja (mislim da ni Pekić uopšte nije bio mnogo star kad je pisao ovaj tekst, a vala nisam još ni ja), niti o žalu za mladošću, niti bilo čemu prevashodno sentimentalnom... Radi se prosto o pitanju "ko nam je ukrao starost". Kad smo bili toliko uspešni, mislim kao civilizacija, kao narodi i kao pojedinci, da možemo realno da očekujemo 80-te, zašto ništa ne dobijamo s tim, osim (gotovo) u nedogled produžene adolescencije?

Ja se sećam drugačijih vremena (i, naravno, veoma drugačijeg društva, koje više ne postoji) gde je zrelost sama po sebi bila kvalitet, pogotovo u kombinaciji sa bilo kakvim dopunskim kvalitetom. "The past does not matter" je opasan sentiment, mislim da ne preterujem ako kažem da će značiti kraj napretku čovečanstva. Pošto, ako prošlost ne vredi, ne važe ni prošla dostignuća, a onda će se prilično sigurno civilizacija urušiti pod teretom previše "sada" koje, osim prezenta, nema ništa da ponudi.

Da ne širim temu, postovi su mi predugački i dosadni, ali voleo bih u ovu priču da negde upetljam i onu svoju raniju o "guglizaciji i vikipedizaciji" svog znanja... Ne bi mi uopšte bilo teško. Ali, možda, stvarno, da odmorim.

Da završim sa prof. Furedijem:

Quote

The sense of despair that surrounds adult identity helps explain why contemporary culture finds it difficult to draw a line between adulthood and childhood. Childishness is idealised for the simple reason that we despair at the thought of living the alternative. The depreciation of adulthood is a result of the difficulty that our culture has in asserting the ideals usually associated with this stage in people’s lives.

Maturity, responsibility and commitment are only feebly affirmed by contemporary culture. Such ideals contradict the sense of impermanence that prevails over daily life. It is the gradual emptying out of adult identity that discourages young men and women from embracing the next stage of their lives.

[Leia]

Indy, on 03 March 2010 - 08:51:05, said:

Pa, ne, ne drzim sebe uopste mladim, naprotiv, uzasno mi ide na zivce histerija modernog vremena da se ima biti mlad do smrti, i po svaku cenu. O tome, uostalom, pise Pekic, ali mi se cini da sam ja u njegovom teksu nasao mnogo vise slojeva nego (neki) komentatori.

U tome i jeste poenta, Leio, kako ostariti dostojanstveno u drustvu u kome su samo mladi na ceni. Mislim, ne verujem da moze jednostavnije...

Hm, pa ne znam zasto uopste zeleti biti dostojanstvena starina od tisucu leta kad mozes biti i



U pravu si u tome da starost vise nije nesto sto se poshtuje by default, ma ni u patrijarhalnoj Srbiji a kamoli drugde.
Sta znam, meni takav opusteniji odnos prema godinama odgovara, iako sam tetka pripravnik.

Quote

A mlade sam pomenuo zato sto po njima znam da vise nisam mlad... I vec sam napomenuo da ne mislim da je bitno (ili najbitnije) sta ja mislim o sebi, vec sta drugi misle. Ako hoces, drugi ljudi su trziste na kome se ti (proizvod) procenjujes. Proizvod vredi onoliko koliko trziste proceni da vredi.

EDIT. Da dodam na ovo zadnje, a ti mozes da mislis da vredis mnogo vise, ali onda u to moras i da ih uveris dovoljno da se razidju sa svojim novcem. Recimo, ja prvi nailazim na veliki zid u ovom pogledu kada krenem na trziste rada*. Objasni mi kako nije bitno sta ono misli o mojoj vrednosti?

Ti fakat pripadas zajebanoj generaciji. U gerontokratskom socijalizmu mlad covek nije imao sanse jer je bio mlad i zelen, onda na zapadu u poznijim godinama dodjes u situaciju da si opet u pogresnoj starosnoj grupi. Al svejedno, mora covek sebe nekako da proda i prezivi dan, sta da se radi. Nije poenta samo da mislis i budes uveren da vredis, moras to i drugima da nametnes. I tako...