48 replies to this topic

[Kelt]

motorni obrazac pokreta se uči od rođenja - hvatanje rukama, korišćenje palca, stajanje, hodanje, trčanje... stvar sa bioničkim protezama je da one dobijaju signal sa mišića i onda izvode programirane radnje. Prostije rečeno, ako on treba da otvori šaku, to se ne dešava tako što pomisli kako treba da otvori šaku, nego zamišlja da ispravlja lakat. Svaka proteza se podešava individualno, na bio-feedback.

Mozak se "premreži" u smislu da se raniji motorni obrasci za jedno sada koriste za nešto drugo, ali za pitanje osećaja "svog" moraju da postoje i povratne veze. Recimo, nekada kada se desi šlog ljudi počinju da osećaju ruku ili nogu kao strane i bukvalno kažu "ovo nije moja ruka" iako gleda u nju. To je stvar razvoja mozga i stvaranja centralnih struktura prema nadražajima sa periferije.

Da postoji tehnologija da se nekome ko je slep oči (odnosno mrežnjača) nadomeste nekom tehnologijom, on bi bio slep zato što mozak ne bi bio u stanju da prepozna nadražaje. Isto kao i sa strabizmom, nema veze što su periferne strukture anatomski očuvane kada nije stvorena prava mreža u vidnoj kori.

[betty]

Razzmatazz, on 06 November 2012 - 12:19:03, said:

http://www.youtube.c...?v=nXhKCWhBeKQ#

Gledam ovaj video o bioničkoj ruci i pošto sam već ranije video razne metode vezanja na nerve i ostalo, zanima me jedan čisto psihološki momenat - da li ljudi nakon nekog perioda korišćenja ovakve bioničke ruke počinju da je "osećaju" kao svoju? Nemam utisak da se takav efekat dostiže ukoliko je u pitanju neki pasivni protetički element, ali kad čovek upravlja ovakvim ekstremitetima, pretpostavljam da je psihološki momenat unekoliko sličan slučajevima kad se takav organ transplantira od donora.

slusala sam jednom predavanje bas na ovu temu, tj. na temu prihvatanja tudjeg dela tela kao svog... u slucaju ruku i penisa. izgleda da neki ljudi to lakse prihvataju kao svoje nakon transplantacije, a neki ne mogu da zive s tim i traze da im se shaka ponovo amputira. ili penis otfikari i izgleda da je lakse prihvatiti bionicko kao svoje nego kad je prava ruka koja je ranije pripadala nekom drugom. u slucaju tuznog penisa, i supruzi je smetalo da vodi ljubav sa penisom sada mrtvog coveka, nasivenim na njenog muza.

[historian]

Kelt, on 06 November 2012 - 14:09:17, said:

Mozak se "premreži" u smislu da se raniji motorni obrasci za jedno sada koriste za nešto drugo, ali za pitanje osećaja "svog" moraju da postoje i povratne veze.

Mozak je čudo ili što kaže V.S. Ramachandran: "Here is this three-pound mass of jelly you can hold in the palm of your hand, and it can contemplate the vastness of interstellar space. It can contemplate the meaning of infinity and it can contemplate itself contemplating on the meaning of infinity.”

Recimo na TED-u priča (između ostalog) o fantomskom udu (phantom limb): how do you unlearn the learned paralysis (počinje od 9:30, ali je, naravno. dobro pogledati sve).
Čini mi se da bi se mozak posle izvesnog vremena "premrežio" i počeo da oseća veštački ud kao svoj (ili makar "svoj", svakako više od običnog plastičnog nastavka prikačenog na ostatak ruke), naročito imajući u vidu da se proteza pokreće neuro-mišićnim impulsom, ne nekim predefinisanim setom procesorskih instrukcija.

[Kelt]

historian, on 06 November 2012 - 14:51:44, said:

Recimo na TED-u priča (između ostalog) o fantomskom udu (phantom limb): how do you unlearn the learned paralysis (počinje od 9:30, ali je, naravno. dobro pogledati sve).

na tu temu, i ovo je zanimljivo