Super liga 2016/17

[kud u maglu Simoviću]

pompezno najavljivana koky b liga umrla pre nego je zaživela, odigrana samo tri(nepotpuna) kola

 

 

[Constantin]

pompezno najavljivana koky b liga umrla pre nego je zaživela, odigrana samo tri(nepotpuna) kola

 

 

Mi će ispadnemo ;)

[Delija67]

Cestitam vam nepunu B titulu :)

[kud u maglu Simoviću]

sloba georgijev

 

 

Tekst iz novog Vremena. Tekst je pisao Zvezdaš Slobodan Georgijev

 

Super nameštena liga

 

Ko god iole prati i razume se u fudbal mogao je u prošlu nedelju da posumnja da je Crvena zvezda potpomognuta sudijama uspela da pobedi Vojvodinu i tako ostane u trci za titulu. Međutim, slabo da to ikoga više zanima

Fudbal u Srbiji polako postaje nalik na poeziju: oblast koja zanima samo specijaliste, samo one koji su spremni da izdvoje posebno vreme i nerve da bi se bavili onim što se zvalo "najvažnijom sporednom stvari na svetu". Tu ne prestaje sličnost između poezije i fudbala, jer i jedna i druga disciplina ljudskog stvaranja nude nešto što je apsolutno povezano sa životom onih koji čitaju, odnosno gledaju: dok poezija nudi estetski doživljaj, uzbuđuje čitaoca i daje mu reči za ono što sam nije umeo da kaže, fudbal u Srbiji prosečnom gledaocu pojačava sliku užasa i propadanja, nasilja i bezizlaza, nudi mu realnost kakva bukvalno jeste.

 

Dakle, poezija i fudbal, ne kao u esejima Boža Koprivice, nego nasuprot njima, zadovoljavaju određene potrebe ljudi u Srbiji, posebnih grupa ljudi, ali na potpuno drugačiji način: dok poezija "uzdiže duh" i nudi privid mogućeg spasenja, fudbal je kao otvorena rana, grobnica koja vas čeka da u nju kročite i da vas nadležne službe pokopaju.

 

TITULA OPRAVDAVA SREDSTVO: Kada sve ovo prevedemo na "normalan novinarski jezik" i okanemo se visokoparnih pokušaja da u banalnim stvarima pronađemo zrno "suštine" spuštamo se u najveću kaljugu koja trenutno postoji u Srbiji, u fudbalsko prvenstvo, mesto na kome se prelamaju različiti političko-poslovno-kriminalni interesi i od koga, na neki čudan način, zavisi mnogo više stvari nego od nekih drugih delatnosti koje se samo naizgled čine uticajnijim.

 

Fudbal je u Srbiji sve, i ta činjenica da se politički i društveni odnosi prelamaju kroz jednu tako banalnu stvar, čini celu situaciju još strašnijom. Jer, ako nam "od toga zavisi" bilo šta, od te kaljuge, od tog nasilja i kriminala, od te nameštaljke, onda se nivo naše propasti teško može izmeriti poznatim uređajima.

 

Poslednjih nedelja, tako, prisustvujemo otvorenom i na neki način nasilnom ali transparentnom nastojanju da se titula fudbalskog prvaka države "utera" u Crvenu zvezdu, bez obzira na to što ovaj klub u ovoj sezoni ne da nije najbolji nego je daleko od toga – sve TO se radi da bi se zadržala prednost ispred Partizana, najljućeg rivala; sve to da se ne dozvoli da Partizan ima isti broj titula kao Zvezda, na nekoj zamišljenoj listi šampionata od završetka Drugog svetskog rata.

 

Na utakmici sa Vojvodinom, u nedelju, 30. aprila 2017. godine, sudijska ekipa je učinila sve što je u njenoj moći da Zvezda dođe do pobede iako je Vojvodina igrala bolje i imala izglednije šanse za postizanje gola. Nije reč o tome da se Zvezda nagodila sa Vojvodinom, da su se njeni igrači sklanjali, da nisu hteli da igraju, naprotiv. Ovde je reč o tome da je "na finjaka" sudijska ekipa pomogla klub iz Ljutice Bogdana: prvo, suđen je veliki broj prekršaja u okolini šesnaesterca protivnika što je omogućilo da se ili direktno uputi udarac na gol ili da se kroz centaršut iz blizine stvori dobra prilika; kada to nije donelo rezultat, sudija je naprasno isključio kapitena Novosađana, a da nikom nije bilo jasno šta se dogodilo – mladić je u suzama napustio teren; kada ni to nije pomoglo, sudija je jedan pad u šesnaestercu Vojvodine ocenio kao prekršaj i dosudio penal za CZ.

 

Previše je utakmica ove sezone Crvena zvezda dobila "sa penala" da bi to bilo slučajno, uprkos činjenici da se protiv Zvezde svi brane sa deset igrača. Pored toga, ove sezone, niko ne pamti bukvalno nijednu utakmicu koju je Zvezda odigrala na "vrhunskom nivou", a da je primećen jedan važan fudbaler u njenom timu. U zboru, slab tim, slabo vođen sa klupe, ali, izgleda, sa fantastičnom logistikom, sa "upravom" koja zna da se dopadne sudijama, da na njih ostavi utisak koji dovodi do njihovih odluka koje Zvezdi donose bodove i onda kada tim ne igra nikako.

 

Zašto se sve to radi, zašto se pomaže timu i klubu koji je davno propao, koji ne može da se oporavi od titule osvajača Kupa šampiona 1991. godine i koji je u poslednjih 25 godina solidan pratilac Partizana, najorganizovanijeg i najuspešnijeg srpskog kluba?

 

KADROVI SVE REŠAVAJU: Nekako se odgovor sam nameće: Vučićevo preuzimanje kluba u jesen 2012. godine, iako je on i pre toga bio pridruženi član uprave koju su vodili Vladan Lukić i Goran Vesić, trebalo je da označi prekid dominacije Partizana koji je šest sezona u nizu osvajao titule najboljeg u Srbiji. I kada se danas pogleda skor, u ove četiri sezone "pod Vučićem" rezultat je izjednačen: Partizan dve i Zvezda dve titule, tako da se teško može reći da je "Vučićev režim" sve oteo i namestio samo da bi Zvezda dominirala. Pre će biti da se želelo da Zvezda uspostavi neki balans, da bar koliko-toliko parira Partizanu, koji je u poslednjih 25 sezona bio prvak 15 puta, dakle, dominirao je u potpunosti na radost svojih i na žalost navijača Zvezde i samog Vučića, koji nikada nije krio privrženost klubu iz ulice Ljutice Bogdana.

 

I fudbal, kao i politika koju vodi Vučić u drugim oblastima, jeste zasnovan na kontinuitetu samo je obojen posebnim stilom naprednjačkog režima. To znači, igramo po pravilima koja su već uspostavljena, ali sa promenjenim ishodima i sa drugim inkasantima: ako je Partizan toliko dominirao u poslednih 25 godina ratova i tranzicije, Vučić je pokušao sa "svojima" da situaciju preokrene, da vrati sjaj Marakani, ali osim što su stadionu dali ime "Rajko Mitić", dodatno se "šlihtajući" navijačima, ništa drugo nisu napravili, ako ne računamo da je Slaviša Kokeza postao prvi čovek Fudbalskog saveza Srbije kao "Zvezdin kadar".

 

ULOGA KABINETA NA TERENU: Četiri i po godine od kako je preuzeo klub sa svojim pajtašima i uspostavio kontrolu nad takmičenjem u Srbiji, Vučićeva Zvezda je konačno predata u ruke "navijačima", "vernoj armiji", koji su pored toga dobili mogućnost da više nego ranije učestvuju u podeli različitih poslova u građevinskoj i drugoj industriji u Srbiji. U klubu bukvalno nema nikoga ko je "iz Zvezde", pa ne čudi da oni koji nose dres nemaju pojma o tome ni ko je tu igrao, ni koga se tu pobeđivalo ni kako se tu pobeđivalo. Zvezda danas je samo crveno-bela boja dresova i stadion na lokaciji na kojoj je bio. Sve ostalo je oteto od onih koji su taj klub pravili i učinili velikim u prošlosti i predato huliganskim grupama.

 

Na drugoj strani, Partizan je iz devedesetih i zlatnog doba Žarka Zečevića, dugogodišnjeg generalnog sekretara kluba, i Mirka Marjanovića, nekadašnjeg predsednika kluba i predsednika Vlade Srbije u doba Slobodana Miloševića, i u "novom dobu" nastavio da dominira, takođe završavajući i zatvarajući prvenstva u ranoj fazi, ali, činjenica je, sa dominantnom igrom, sa boljim timovima i igračima. Međutim – to je istina koju navijači Partizana ne žele da prihvate – i taj Partizan nije iznedrio bogzna kakve fudbalske vedete, nego je uspevao da talentovane klince bogato proda, a da na drugoj strani dobro kupuje na tržištu i da uvek im taj Partizan nije iznedrio bogzna kakve fudbalske vedete, nego je uspevao da talentovane klince bogato proda, a da na drugoj strani dobro kupuje na tržištu i da uvek ima mnogo bolje "strance" nego Crvena zvezda.

 

Kada se pogleda statistika poslednjih 11 sezona, od kada je Srbija nezavisna, Partizan je samo u sezoni 2008/09. imao prvog strelca lige, na primer, i to je bio sjajni Lamin Dijara, koji je i jedan od najboljih strelaca u kratkoj istoriji fudbalskih prvenstava Srbije. Uzgred, na toj večnoj listi najboljih strelaca, u prvih pet su trojica koji su igrali u Zvezdi i samo Dijara iz Partizana.

 

U ovoj sezoni, Partizan ima najbolji tim, igra najbolje, nisu izgubili utakmicu još od leta, promovisali su nove talentovane igrače iz svog omladinskog pogona i imaju dvojicu najboljih igrača trenutno u Srbiji – Brazilca Leonarda i Uroša Đurđevića, koji su ujedno i najbolji strelci. U tri derbija Partizan je bio daleko bolji tim, i na poslednjem igranom pre nekoliko nedelja na stadionu "Rajko Mitić" sreća je spasila Zvezdu od potpune rezultatske katastrofe.

U zbiru, Partizan je bolji tim ove godine i bilo bi očekivano da osvoji titulu, ali, "svi pričaju" i to se nekako uzima "za gotovo" da od toga nema ništa i da će prvak biti Zvezda iako stvarnost govori drugačije. A ta titula neće biti osvojena na terenu, nego "u kabinetu", i neverovatno je da to svi govore, a da niko ništa čak i ne komentariše. Tu i tamo nešto zucne trener Partizana Marko Nikolić, ali i to je "iz daljine" i bilo bi dobro da jednom javno ispriča kako to izgleda objasniti igračima da oni neće biti prvaci iako su pobedili na svim utakmicama.

 

A kako tek objasniti deci? Kako im objasniti da je to sport? Da bolji ne pobeđuje jer je "dogovor" drugačiji? Zašto onda niste napravili da onaj koga ste predvideli da pobedi i igra kao pobednik? Zašto se niste bolje organizovali?

Ili ćemo u poslednja četiri vikenda videti fer igru? Sudije će suditi po pravilima, a ne po zahtevu? Da li je to moguće?

Iz ove perspektive, teško zamislivo.

 

 

[Milosh76]

CENZURA U PARTIZANU

Skinuta emisija retarda Pantica sa sajta kluba, jer je opet lupetao gluposti o Zvezdi i iznosio lazi!

Da li je to odluka cenzora i ratnog zlocinca Vucelica ili mu je neko naredio?????

 

vise na sajtu B92

Edited May 4, 2017 by Milosh76

[б1lme3]

samo da iskoristim priliku i pohvalim velikog trenera i jos veceg coveka nenada lalatovica

bez obzira sto njegovoj ekipi preostale utakmice nisu od preteranog rezultatskog znacaja, ne pada mu na pmaet da se sklanja i poklanja bodove, vez upravo gazi backu u gostima 4:1 i time omogucava regularnu borbu za opstanak i svom bivsem klubu mogucnost da pobedom nad direktnim rivalom pobegne iz zone ispadanja

napred borac, napred lalate

[Constantin]

U "senci" utakmice na Voždovcu, u Novom Sadu je odigrana odlična utakmica izmedju Vojvodine i Mladosti iz Lučana. Pobedili su Novosadjani sa 2:1, a prštalo je na sve strane. Lale su imale više sreće, a i odigrali su za taj jedan gol izgleda bolje.

 

Što se tiče utakmice na krovu. Moj glavni utisak je fer i korektna utakmica. Voždovac se bolje snašao, dobro odigrao i iskoristio Zvezdine slabosti, i zasluženo trijumfovao. Čini mi se da su "bokovi" kod Zvezde podbacili, a golman Voždovca, Popović imao svoj dan.

 

Teorije o "zatvorenom" prvenstvu do kraja, definitivno padaju u vodu. Čini mi se da radovanje nekih u crno-belom navijačkom korpusu tipa "srećna nam titula" je pomalo isprazna. Do kraja prvenstva, Partizan ima ovakav Voždovac i ni malo prijatne Lučance, kao i gostovanje u Nišu, gde mi "grizemo" za Evropu. Zavisi kako ćemo proći večeras u Kruševcu.

 

Zvezda, već u sledećem kolu dočekuje momke Nenada Milovanovića, koji su po pravilu uvek opasni na RM. Ima gostovanje u Ivanjici i na kraju Radnički u poslednjem kolu.

 

Ako je suditi po prikazanoj igri, ipak crno-beli imaju prednost. Igraju dobro u kontinuitetu i što je još važnije, imaju rezultatski kontinuitet. Za Zvezdu je juče poraz na Voždovcu veliki šok i potreban joj je brzi oporavak. Da li će Lučanci biti "lek za dušu", pitanje je.

 

Sve je moguće i ništa nije gotovo. Na kome je veći pritisak i ko će lakše da se izbori s njim je i razrešenje kompletne borbe za vrh, za plasman od prvog do četvrtog mesta.

 

Da li će do kraja biti još "čudnih" utakmica, videćemo i to, a da se ne pravimo nevešti, bilo je takvih.

[mrdja]

sloba georgijev

 

 

Tekst iz novog Vremena. Tekst je pisao Zvezdaš Slobodan Georgijev

 

Super nameštena liga

 

Ko god iole prati i razume se u fudbal mogao je u prošlu nedelju da posumnja da je Crvena zvezda potpomognuta sudijama uspela da pobedi Vojvodinu i tako ostane u trci za titulu. Međutim, slabo da to ikoga više zanima

Fudbal u Srbiji polako postaje nalik na poeziju: oblast koja zanima samo specijaliste, samo one koji su spremni da izdvoje posebno vreme i nerve da bi se bavili onim što se zvalo "najvažnijom sporednom stvari na svetu". Tu ne prestaje sličnost između poezije i fudbala, jer i jedna i druga disciplina ljudskog stvaranja nude nešto što je apsolutno povezano sa životom onih koji čitaju, odnosno gledaju: dok poezija nudi estetski doživljaj, uzbuđuje čitaoca i daje mu reči za ono što sam nije umeo da kaže, fudbal u Srbiji prosečnom gledaocu pojačava sliku užasa i propadanja, nasilja i bezizlaza, nudi mu realnost kakva bukvalno jeste.

 

Dakle, poezija i fudbal, ne kao u esejima Boža Koprivice, nego nasuprot njima, zadovoljavaju određene potrebe ljudi u Srbiji, posebnih grupa ljudi, ali na potpuno drugačiji način: dok poezija "uzdiže duh" i nudi privid mogućeg spasenja, fudbal je kao otvorena rana, grobnica koja vas čeka da u nju kročite i da vas nadležne službe pokopaju.

 

TITULA OPRAVDAVA SREDSTVO: Kada sve ovo prevedemo na "normalan novinarski jezik" i okanemo se visokoparnih pokušaja da u banalnim stvarima pronađemo zrno "suštine" spuštamo se u najveću kaljugu koja trenutno postoji u Srbiji, u fudbalsko prvenstvo, mesto na kome se prelamaju različiti političko-poslovno-kriminalni interesi i od koga, na neki čudan način, zavisi mnogo više stvari nego od nekih drugih delatnosti koje se samo naizgled čine uticajnijim.

 

Fudbal je u Srbiji sve, i ta činjenica da se politički i društveni odnosi prelamaju kroz jednu tako banalnu stvar, čini celu situaciju još strašnijom. Jer, ako nam "od toga zavisi" bilo šta, od te kaljuge, od tog nasilja i kriminala, od te nameštaljke, onda se nivo naše propasti teško može izmeriti poznatim uređajima.

 

Poslednjih nedelja, tako, prisustvujemo otvorenom i na neki način nasilnom ali transparentnom nastojanju da se titula fudbalskog prvaka države "utera" u Crvenu zvezdu, bez obzira na to što ovaj klub u ovoj sezoni ne da nije najbolji nego je daleko od toga – sve TO se radi da bi se zadržala prednost ispred Partizana, najljućeg rivala; sve to da se ne dozvoli da Partizan ima isti broj titula kao Zvezda, na nekoj zamišljenoj listi šampionata od završetka Drugog svetskog rata.

 

Na utakmici sa Vojvodinom, u nedelju, 30. aprila 2017. godine, sudijska ekipa je učinila sve što je u njenoj moći da Zvezda dođe do pobede iako je Vojvodina igrala bolje i imala izglednije šanse za postizanje gola. Nije reč o tome da se Zvezda nagodila sa Vojvodinom, da su se njeni igrači sklanjali, da nisu hteli da igraju, naprotiv. Ovde je reč o tome da je "na finjaka" sudijska ekipa pomogla klub iz Ljutice Bogdana: prvo, suđen je veliki broj prekršaja u okolini šesnaesterca protivnika što je omogućilo da se ili direktno uputi udarac na gol ili da se kroz centaršut iz blizine stvori dobra prilika; kada to nije donelo rezultat, sudija je naprasno isključio kapitena Novosađana, a da nikom nije bilo jasno šta se dogodilo – mladić je u suzama napustio teren; kada ni to nije pomoglo, sudija je jedan pad u šesnaestercu Vojvodine ocenio kao prekršaj i dosudio penal za CZ.

 

Previše je utakmica ove sezone Crvena zvezda dobila "sa penala" da bi to bilo slučajno, uprkos činjenici da se protiv Zvezde svi brane sa deset igrača. Pored toga, ove sezone, niko ne pamti bukvalno nijednu utakmicu koju je Zvezda odigrala na "vrhunskom nivou", a da je primećen jedan važan fudbaler u njenom timu. U zboru, slab tim, slabo vođen sa klupe, ali, izgleda, sa fantastičnom logistikom, sa "upravom" koja zna da se dopadne sudijama, da na njih ostavi utisak koji dovodi do njihovih odluka koje Zvezdi donose bodove i onda kada tim ne igra nikako.

 

Zašto se sve to radi, zašto se pomaže timu i klubu koji je davno propao, koji ne može da se oporavi od titule osvajača Kupa šampiona 1991. godine i koji je u poslednjih 25 godina solidan pratilac Partizana, najorganizovanijeg i najuspešnijeg srpskog kluba?

 

KADROVI SVE REŠAVAJU: Nekako se odgovor sam nameće: Vučićevo preuzimanje kluba u jesen 2012. godine, iako je on i pre toga bio pridruženi član uprave koju su vodili Vladan Lukić i Goran Vesić, trebalo je da označi prekid dominacije Partizana koji je šest sezona u nizu osvajao titule najboljeg u Srbiji. I kada se danas pogleda skor, u ove četiri sezone "pod Vučićem" rezultat je izjednačen: Partizan dve i Zvezda dve titule, tako da se teško može reći da je "Vučićev režim" sve oteo i namestio samo da bi Zvezda dominirala. Pre će biti da se želelo da Zvezda uspostavi neki balans, da bar koliko-toliko parira Partizanu, koji je u poslednjih 25 sezona bio prvak 15 puta, dakle, dominirao je u potpunosti na radost svojih i na žalost navijača Zvezde i samog Vučića, koji nikada nije krio privrženost klubu iz ulice Ljutice Bogdana.

 

I fudbal, kao i politika koju vodi Vučić u drugim oblastima, jeste zasnovan na kontinuitetu samo je obojen posebnim stilom naprednjačkog režima. To znači, igramo po pravilima koja su već uspostavljena, ali sa promenjenim ishodima i sa drugim inkasantima: ako je Partizan toliko dominirao u poslednih 25 godina ratova i tranzicije, Vučić je pokušao sa "svojima" da situaciju preokrene, da vrati sjaj Marakani, ali osim što su stadionu dali ime "Rajko Mitić", dodatno se "šlihtajući" navijačima, ništa drugo nisu napravili, ako ne računamo da je Slaviša Kokeza postao prvi čovek Fudbalskog saveza Srbije kao "Zvezdin kadar".

 

ULOGA KABINETA NA TERENU: Četiri i po godine od kako je preuzeo klub sa svojim pajtašima i uspostavio kontrolu nad takmičenjem u Srbiji, Vučićeva Zvezda je konačno predata u ruke "navijačima", "vernoj armiji", koji su pored toga dobili mogućnost da više nego ranije učestvuju u podeli različitih poslova u građevinskoj i drugoj industriji u Srbiji. U klubu bukvalno nema nikoga ko je "iz Zvezde", pa ne čudi da oni koji nose dres nemaju pojma o tome ni ko je tu igrao, ni koga se tu pobeđivalo ni kako se tu pobeđivalo. Zvezda danas je samo crveno-bela boja dresova i stadion na lokaciji na kojoj je bio. Sve ostalo je oteto od onih koji su taj klub pravili i učinili velikim u prošlosti i predato huliganskim grupama.

 

Na drugoj strani, Partizan je iz devedesetih i zlatnog doba Žarka Zečevića, dugogodišnjeg generalnog sekretara kluba, i Mirka Marjanovića, nekadašnjeg predsednika kluba i predsednika Vlade Srbije u doba Slobodana Miloševića, i u "novom dobu" nastavio da dominira, takođe završavajući i zatvarajući prvenstva u ranoj fazi, ali, činjenica je, sa dominantnom igrom, sa boljim timovima i igračima. Međutim – to je istina koju navijači Partizana ne žele da prihvate – i taj Partizan nije iznedrio bogzna kakve fudbalske vedete, nego je uspevao da talentovane klince bogato proda, a da na drugoj strani dobro kupuje na tržištu i da uvek im taj Partizan nije iznedrio bogzna kakve fudbalske vedete, nego je uspevao da talentovane klince bogato proda, a da na drugoj strani dobro kupuje na tržištu i da uvek ima mnogo bolje "strance" nego Crvena zvezda.

 

Kada se pogleda statistika poslednjih 11 sezona, od kada je Srbija nezavisna, Partizan je samo u sezoni 2008/09. imao prvog strelca lige, na primer, i to je bio sjajni Lamin Dijara, koji je i jedan od najboljih strelaca u kratkoj istoriji fudbalskih prvenstava Srbije. Uzgred, na toj večnoj listi najboljih strelaca, u prvih pet su trojica koji su igrali u Zvezdi i samo Dijara iz Partizana.

 

U ovoj sezoni, Partizan ima najbolji tim, igra najbolje, nisu izgubili utakmicu još od leta, promovisali su nove talentovane igrače iz svog omladinskog pogona i imaju dvojicu najboljih igrača trenutno u Srbiji – Brazilca Leonarda i Uroša Đurđevića, koji su ujedno i najbolji strelci. U tri derbija Partizan je bio daleko bolji tim, i na poslednjem igranom pre nekoliko nedelja na stadionu "Rajko Mitić" sreća je spasila Zvezdu od potpune rezultatske katastrofe.

U zbiru, Partizan je bolji tim ove godine i bilo bi očekivano da osvoji titulu, ali, "svi pričaju" i to se nekako uzima "za gotovo" da od toga nema ništa i da će prvak biti Zvezda iako stvarnost govori drugačije. A ta titula neće biti osvojena na terenu, nego "u kabinetu", i neverovatno je da to svi govore, a da niko ništa čak i ne komentariše. Tu i tamo nešto zucne trener Partizana Marko Nikolić, ali i to je "iz daljine" i bilo bi dobro da jednom javno ispriča kako to izgleda objasniti igračima da oni neće biti prvaci iako su pobedili na svim utakmicama.

 

A kako tek objasniti deci? Kako im objasniti da je to sport? Da bolji ne pobeđuje jer je "dogovor" drugačiji? Zašto onda niste napravili da onaj koga ste predvideli da pobedi i igra kao pobednik? Zašto se niste bolje organizovali?

Ili ćemo u poslednja četiri vikenda videti fer igru? Sudije će suditi po pravilima, a ne po zahtevu? Da li je to moguće?

Iz ove perspektive, teško zamislivo.

 

 

 

ZNam da bi bolje bilo da cutim, ali bas preterujete i jedni i drugi :)

Ne sumnjam da se politicari mesaju i grebu oko fudbala (mozda i vise nego ikad), ali ostali deo teksta uopste ne razumem.

Kakve veze ima ko ima prvog strelca lige? Hajduk je dominirao nasim fudbalom kad nijedan fudbaler nije bio ni blizu te titule, a borio se za opstanak kad je Nadoveza bio najbolji strelac lige. Ne cine Ikardijevi golovi ovaj Inter kvalitetnijim od onog koji je osvajao titule a nije imao strelca pri samom vrhu liste strelaca. 

Takodje, titula se ne osvaja u derbi utakmicama, vec protiv "malih", sto navijaci Barse i Liverpula mogu potvrditi. I Partizan je 75/76 izgubio na JNA najpre od Zvezde 1:4 pa od Hajduka 1:6, ali je osvojio titulu. Uopste, nije relevantno sta se desava u medjusobnim susretima najboljih timova, kao sto nikad nije ni bilo.

Dalje, upravo "nisu izgubili utakmicu jos od leta" je jedna od najnenormalnijih stvari u fudbalu i ne pokazuje dominaciju, vec nesto sasvim drugo. Da li je razlika izmedju Partizana/Zvezde i Vojvodine/Radnickog iz Nisa veca od razlike izmedju Barcelone/Reala i Alavesa/Valensije? Eto, Alaves je pobedio u sred Katalonije. Mali Leicester je osvojio titulu prvaka Engleske. Osvajala je i Vojvodina dva puta u Jugoslaviji, ali u Srbiji nije, a izgleda i nece u skorije vreme. 

Da li su Leonardo (deset utakmica, jedan gol-iz penala u prvoj ruskoj ligi)  i Djurdjevic (25 utakmica, 1 gol u prvoj holandskoj ligi) daleko dominantiji u odnosu na igrace iz Novog Sada i Nisa od Mesija, Suareza i Neymara nad igracima iz Alavesa? Svako ko se imalo razume u fudbal zna da je svakom igracu potreban izvesni period da se prilagodi novom timu (cak i duzi ako je rec o novoj ligi). Suarez je tesko nalazio put do mreze u prvoj sezoni u Barceloni. Mijatovic je bio medju najlosijim igracima Partizana u svojoj prvoj polusezoni. Djurdjevicev talenat nije sporan, ali momak se vraca fudbalu posle teze povrede. Leonardo ima odlicnu tehniku, ali verovatno ni na treningu ne dobija toliko prilike da sutira slobodne udarce iz zone suta kao u Srpskoj ligi, jer se u regularnim takmicenjima u toj zoni ne prave prekrsaji tako lako. Cini se da ni u Rusiji, ni u Azerbejdzanu. na Kipru i Ukrajini nije imao toliko prilike (posto mu je jedna sezona ovde bila dovoljna za vise golova od cetiri sezone u ovim zemljama zajedno), osim ako nije naucio da izvodi slobodne udarce u dvadeset i petoj, sto bi bas bio presedan. 

U Srbiji se negiraju osnovni fudbalski principi i ceo sport se sve vise gleda kao neka video igrica. Partizan/Zvezda je najbolji u zemlji i treba da pobedjuju sve (uz par slucajnih neresenih rezultata)? Naprotiv, fudbal je igra u kojem dosta losiji tim ima sansu da osvoji bodove cak i protiv Barcelone u gostima.

Nece biti bolje u fudbalu u Srbiji sve dok se pobede Radnickog u Nisu i Vojvodine u Novom Sadu protiv Partizana ili Zvezde gledaju kao nesto neobicno; tamo su "veciti" ostavljali bodove i kad su za njih igrali fudbaleri kojima danasnje vedete ne bi mogle ni kopacke da ciste.

I za kraj, degutantno je toliko uzdisanje stranaca koji dolaze do igraju onakvu ligu. Vrhunska karijera se zasluzuje. Nije slucajno Leandro u Partizanu, a cetiri godine mladji Lukic u Torinu, osim ako ne mislite da je ceo svet fudbalski nepismen, a samo se u Srbiji prepoznaje pravi kvalitet. I prethodnih godina ste dizali u nebo neke mediokritete iako su njihove kasnije karijere pokazale gde im je mesto u fudbalskom svetu. Da je samo do izvodjenja slobodnih udaraca, sad bi svi u Italiji slavili Ljajica, ali tamo se racuna i to da tog fudbalera na terenu nadtrce i sadamnaestogodisnjak i tridesetsedmogodisnjak pa se niko nece iznenaditi ako sledecu utakmicu pocne sa klupe. 

[El Patron]

Da li su Leonarda i igraci Zvezde pustali i napravili faul u zoni suta namerno da bi dao gol?

Sto se Djurdjevica tice, dao je mozda 1 gol, ali vredan. On je igrao za mladi tim Vitesea i tamo je davao golove. Za prvi tim Vitesa je ulazio na par minuta, po transfemarktu samo jednu je odigrao svih 90.

Ovde mu je bilo dovoljno 7 minuta na terenu da ga da Ajaksu, mozda uz pomoc ruke. 

 

 

Taj Lukic kog spominjes kako igra za Torinu, a Leonardo za Partizan. Mozda bude nesto od njega u buducnosti i verovatno ce imati bolju karijeru od Leonarda. Dok je bio u Partizanu nije se proslavio i kad je prodat niko nije preterano zalio, a nije da nije dobio sansu u prvom timu. 

Sto se tice sudija, sudije u Spaniji guraju Barselonu i Real vise nego ovde Partizan i Zvezdu

[mrdja]

Da li su Leonarda i igraci Zvezde pustali i napravili faul u zoni suta namerno da bi dao gol?

Sto se Djurdjevica tice, dao je mozda 1 gol, ali vredan. On je igrao za mladi tim Vitesea i tamo je davao golove. Za prvi tim Vitesa je ulazio na par minuta, po transfemarktu samo jednu je odigrao svih 90.

Ovde mu je bilo dovoljno 7 minuta na terenu da ga da Ajaksu, mozda uz pomoc ruke. 

 

 

Taj Lukic kog spominjes kako igra za Torinu, a Leonardo za Partizan. Mozda bude nesto od njega u buducnosti i verovatno ce imati bolju karijeru od Leonarda. Dok je bio u Partizanu nije se proslavio i kad je prodat niko nije preterano zalio, a nije da nije dobio sansu u prvom timu. 

Sto se tice sudija, sudije u Spaniji guraju Barselonu i Real vise nego ovde Partizan i Zvezdu

 

 

Odgovoricu jednom, iz pristojnosti ... ali ako nema mesta za iole kulturnu i inteligentnu razmenu mislenja stvarno nema potrebe da nastavimo.

 

Leonardo je u jednoj sezoni u Srbiji dao 22 gola (vecinu iz prekida), a u prethodne cetiri 21 gol u cetiri razlicite drzave (Kipar, Ukrajina, Azerbejzdan, Rusija) ... kako jedan gol protiv Zvezde menja bilo sta? Valjda ti je jasno da tvoja prva recenica ni na koji nacin ne demantuje ono sto sam ja napisao. Iskreno se nadam da jeste, zbog tebe samog. Svakako nigde nisam pomenuo da je u pitanju totalna neznalica koja postize samo namestene golove, rec je o profesionalnom fudbaleru koji poseduje odredjene kvalitete.

Takodje, ako centarfor u 25 utakmica postigne 1 gol, kakve veze ima koliko mu je minuta na jednoj utakmici bilo potrebno da da gol, da li je taj gol dat uz pomoc ruke i koliko je taj jedan gol vazan? Nije neobicno da mlad igrac ne igra po 90 minuta. Cinjenica je da je Vitesse raskinuo ugovor sa njim. To uopste ne znaci da je on los igrac, i dalje je veoma mlad i mozda ce se dokazati u nekoj fudbalski normalnoj drzavi, ja mu to svakako zelim.

Valjda je jasno da se mladi tim i prvi tim ni u kom kontekstu ne mogu uporedjivati.

 

Sto se tice guranja od strane sudija, samo navijaci protivnickih timova imaju kredibilitet da o tome diskutuju ... od navijaca Zvezde i Partizana, to bi bilo neumesno.

 

Ko ce imati bolju karijeru u buducnosti, to ne znamo. Jasno je da ce bolji fudbaler imati i bolju karijeru, a bolji fudbaler se postaje napornim radom i, pre svega, u boljoj konkurenciji.

[El Patron]

Ako se vec frljas brojkama, nije dao 1 gol protiv Zvezde nego 3. 

Tesko da navijaci Vojvodine imaju pravo da komentarisu, a i navijaci vecine drugih klubova u Srbiji, posto su svi umesani u namestaljke.

Drugo je Rusija, jaca je liga, a i drugo je to sto je Leonardo igrao za Anzi koji nije Zenit, CSKA ili Spartak. I ovde da igra za Javor gde su slabiji saigraci, ne bi sigurno dao 22 gola. Nije isto da li je Djurdjevic igrao po 90 minuta na 25 utakmica ili ukupno 302 minuta na 17 utakmica koliko je stvarno odigrao.

Evo ti statistika pa proveri, a tih 25 utakmica ne znam gde si nasao

 

http://www.transfermarkt.de/uros-djurdjevic/leistungsdaten/spieler/190804/plus/0?saison=2014

[El Patron]

 

 

Ko ce imati bolju karijeru u buducnosti, to ne znamo. Jasno je da ce bolji fudbaler imati i bolju karijeru, a bolji fudbaler se postaje napornim radom i, pre svega, u boljoj konkurenciji.

 

 

Sto se ovog dela tice, ima malo i do menadzera, nije sve do napornog rada i kvaliteta. Evo ti primer Ostojica iz Partizana, do 33 godine je igrao po njivama u Srbiji, a u Partizanu nije bio sigurniji stopera od njega jos od Krstajica. Ovu sezonu je odigrao bez greske.

[mrdja]

Brojke koristim u mnogim zivotnim sferama, ali ne znam kako se "frlja" istim...

 

Dobar strelac je efikasan i u malom i u velikom klubu (pa su Dracic, Radomir Savic ili Pancev mogli biti prvi strelci lige iako se njihovi klubovi nisu borili za sam vrh); stopper ne postaje siguran u 33 bez obzira ko mu je manager (pretpostavljam da ti verujes da su Kanavaro, Nesta i mnogi drugi vrhunski stoperi postajali slabiji igraci u 33 zbog losih managera; a imam utisak i da si spreman da negiras savremenu medicinu, pa bolje da je i ne pominjem); od napadaca se ocekuje da daje golove (broj minuta na terenu im je uglavnom i proporcionalan ucinku).

 

Uostalom, lako cemo za kvalitet ... on se dokazuje u evropskim utakmicama, te u daljnjim karijerama u normalnim ligama .. kako za fudbalere, tako i za managere ... mozda se Ostojic i njegov manager dokazu vec na jesen u toj konkurenciji ... rado cu priznati da sam pogresio ako se to desi. Na kraju krajeva, svaki rezultat se posmatra kroz konkurenciju (u skolskom dvoristu sam bio sjajan dribler ... kasnije vec nije islo tako dobro)

 

Zavrsio bih diskusiju ... svako dobro ... mislim da fudbal gledamo drugacijim ocima ... a, po kulturi dijaloga, rekao bih i da se bas i ne krecemo u istim krugovima. 

 

Sutra putujem u Rio, verovatno necu imati mnogo pristupa forumu, a vracam se tek krajem meseca

[MiddleClass]

Rijetko pise, ali vazda objasni...

[Goranz]

Sad bi bio red da Patronu kupimo kartu za Rio, da se diskusija ne ohladi do juna.