Jump to content
IGNORED

Nebojša Popov


Anonymous

Recommended Posts

Preminuo Nebojša Popov

U bolnici u Zrenjaninu preminuo je sociolog i jedan od najuglednijih intelektualaca i antiratnih aktivista Srbije i bivše Jugoslavije, dr Nebojša Popov (77).

IZVOR: FONET ČETVRTAK, 7.04.2016. | 23:52
  
13558172955706d76a906d8269735071_v4_big.
 
Foto: mc.rs

Rođen je 1939. godine u Zrenjaninu. Od 1958. živi u Beogradu. Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu, a doktorirao na Filozofskom fakultetu u Zagrebu 1976.

Kao gimnazijalac postaje član Saveza komunista, a napušta ga 1970. godine zbog tadašnjeg ugrožavanja slobode studentske štampe. 

Po završetku studija zaposlio se na Radničkom Univerzitetu "Đuro Salaj", gde se do 1969. godine bavio obrazovanjem radnika. 

Potom prelazi na Filozofski fakultet, gde radi kao asistent na predmetu Opšta sociologija i tu ostaje do 1975. godine, kada je udaljen s Fakulteta zajedno s još sedmoro nastavnika. 

Posle petogodišnjeg čekanja na berzi rada, Nebojša Popov je 1981. postavljen za v.d. upravnika Centra za filozofiju i društvenu teoriju, u kome se zapošljavaju izbačeni profesori Filozofskog fakulteta. 

Centar potom postaje samostalan Institut, u kome je Popov proveo najveći deo svog radnog veka. 

Godine 1982. bio je inicijator obnavljanja Jugoslovenskog udruženja za sociologiju (JUS) i bio jedan od njegovih poslednjih predsednika. 

U časopisu Praxis jedno vreme je bio sekretar redakcije i više godina član Upravnog odbora Korčulanske ljetne škole. 

Godine 1974. su obe institucije - Praxis i Koručulanska škola - ukinute pod pritiskom vlasti. 

Jedan je od pokretača Zimskih filozofskih susreta, održavanih na Tari, Vrnjačkoj Banji i Divčibarama. 

Popov je organizovao niz vaninstitucionalnih okupljanja sociologa i filozofa na Cresu, Lošinju i u Komiži. 

Bio je i jedan od organizatora Slobodnog univerziteta, koji se održavao po privatnim stanovima. 

Kao član peticionaškog pokreta i pokreta za podršku poljskom pokretu Solidarnost, bio je uhapšen i prekršajno osuđen na kaznu zatvora od 25 dana. 

Jedan je od osnivača Udruženja za jugoslovensku demokratsku inicijativu (UJDI) 1989, prve demokratske političke organizacije u Jugoslaviji. 

Bio je predsednik je Republikanskog kluba i član Glavnog odbora Građanskog saveza Srbije. 

U naučnom radu istraživao je obnovu feminističkog pokreta u Srbiji i Jugoslaviji, sastavio je obimnu bibliografiju o feminizmu, uključivao se u ženske pokrete za samostalno organizovanje i rodnu ravnopravnost. 

Glavni urednik lista Republika postao je 1990. Za urednički i autorski rad dobio je više uglednih nagrada, kao što su nagrada "Dušan Bogavac" za etičnost i hrabrost, priznanje Centra za antiratnu akciju, čiji je takođe bio osnivač. 

Dobio je i nagradu za novinarstvo međunarodne organizacije novinara SEEMO i proglašen je Vitezom poziva. 

Za unapređenje kulture ljudskih prava koju dodeljuje Beogradski centar za ljudska prava dobitnik je nagrade "Konstantin Obradović". 

Dobitnik je nagrade "Desimir Tošić" za 2009. godinu za najuspešniju seriju tekstova objavljenih u štampanim i elektronskim medijima. U penziju je otišao krajem 2003. 

Objavio je knjige Contra fatum: (slučaj grupe profesora Filozofskog fakulteta u Beogradu : 1968-1988), 1989, Sukobi: društveni sukobi – izazov sociologiji, 1990, Jugoslavija pod naponom promena: (dvanaest ogleda : 1968-1990), 1990, Srpski populizam : Od marginale do dominantne pojave, 1993, Republikanac, 1994, Iskušavanja slobode : Srbija na prelazu vekova, 2010, Kako smo dospeli dovde 2016.

Link to comment

Bez sumnje najveći intelektualni i moralni autoritet među misliocima građanske orijentacije. Nek je samo za Republiku odgovoran, i više je nego impozantno. Slava mu.

Link to comment

Jedina osoba koja je na drugačiji način opisivala dešavanja. Uvek originalan, preciznog izražavanja. Uživao sam čitajući ga.

Slava mu.

Link to comment

Bez sumnje najveći intelektualni i moralni autoritet među misliocima građanske orijentacije. Nek je samo za Republiku odgovoran, i više je nego impozantno. Slava mu.

 

+1

 

Moj je (povrsan) utisak da je on zasluzan za prvobitno definisanje "gradjanske" ideologije. On je bas insistriao na tom terminu koji je spajao i liberalni individualizam i slobode i socijaldemokratski odnos prema pojedincu kao odgovornom gradjaninu koji ucestvuje u politickom procesu za dobrobit zajednice, a nasuprot tada preovladjujucem nacionalnom kolektivizmu i prethodnom socijalistickom kolektivizmu.

Link to comment

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now
×
×
  • Create New...