pacey defender, on 24 May 2011 - 13:10:27, said:
Kada izlaznost opadne sa 60% na 50%, onda je to poruka da su građani razočarani u političku ponudu. Tu se slažemo.
Ајде разви сада причу мало даље (пошто ниси читао шта сам писао). Да ли ће политичари:
1 - Наставити по старом
2 - Настојати да придобију апстиненте, неопредељене и остале који нису гласали за њих?
Ако је одговор под 2, којим путем?
А - Истом платформом
Б - Изменом платформе, себе, странке и/или система?
Quote
Ali, šta bi se dogodilo da izlaznost ostane ista, dakle 60%, samo što bi svi ti koji neće ni za koga glasati ubacili nevažeći listić? U tom slučaju izborni rezultati bi pokazivali da je svaki šesti listić nevažeći, odnosno da nevažećih listića ima čak 17%.
Misliš da to ne bi bila jaka poruka, možda i jača od ostanka kod kuće ovih što ne glasaju?
Наравно да не би, када год се појави виши проценат неважећих листића слути се на заверенички план великих странака да сасеку конкуренцију односно на крађу (као што јебило речи да су тако ромске странке испале из НСРС), евентуално на (политичку) неписменост бирача. Нико не мисли вас виспрењаке који цртате и пишете огледе на листићима из простог разлога што се такве појаве не документују систематизовано па сходно томе
нису друштвени феномен.
Quote
Procenat izašlih na glasanje više nije nikakav realan podatak; naročito nakon što je Ustav usvojen sa onako tankom većinom.
Тенденција пада или раста излазности на изборима је и те како релевантан податак у
свакој политичкој анализи. То што неки натуршчици убацују временске прилике у целу једначину не одузима од чињенице да је то барометар par excellence, степена политичког (не)поверења између бирача и бираних.
Политичка спин порука Срђана Шапера коју преко медија шаље Јелена Триван је потпуно ирелевантна за целу теоријску расправу. Овде није реч о поруци које странке шаљу јавности већ о обрнутој релацији и најбитније о реакцији.