Umetnost zaposljavanja

[ToniAdams]

...nema svrhe

Edited February 13, 2015 by ToniAdams

[Hamlet Strašni]

Ikarova priča o proizvodnji pečuraka splitovana na ekonomiju

[Lezilebovich]

pa su svi verovatno čuli kako Nordeus ima sumanuto dobre uslove. Naravno da su oni platili tu reklamu da se pojave u našim novinama, a specijalno mi zaigra srce kad čujem kako postoji stoni fudbal ili Xbox u firmi pa se zaposleni igraju.

 

 

:)

 

 

 

Opisujući privilegije zaposlenih u „Nordeusu”, reporter „Forbsa” navodi da doručkuju jela iz hotela sa pet zvezdica, petkom imaju mogućnost pranja kola, da im je radno vreme klizno, ali i da radni dan traje od osam do deset sati.

 

http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2015&mm=02&dd=15&nav_id=958517

 

http://www.forbes.com/sites/amyguttman/2015/01/30/a-family-business-built-on-udder-cream/

Edited February 16, 2015 by Lezilebovich

[bigvlada]

Bolji članak, od prošle godine.

 

http://www.sk.rs/2014/06/skds01.html

 

SK ima serijal gde u svakom broju predstavljaju po jednu domaću IT kompaniju. 

[Antagonist]

Ljudi, da li je normalno da za konkurisanje na posao u kragujevackoj upravi traže potvrdu o lekarskom pregledu, koji se inače plaća par hiljada?

Jasno da je to obavezno prilikom zasnivanja radnog odnosa, ali da mi ovo traže samo da bih konkurisao?

Edited September 10, 2016 by Antagonist

[Fins fleet]

Naravno da nije. Tuzi ih. Ako neces, reci koja je firma pa cu ja da konkurisem pa da ih tuzim kad mi traze to.

Edited September 10, 2016 by Fins fleet

[Antagonist]

Sto je najgore, konkurse je raspisao grad Kragujevac. Ima ih na ovom linku, i za svaki traže da se uz prijavu, između ostalog, podnese i original lekarsko uverenje:

http://www.kragujevac.rs/Konkursi_stipendije_pozivi-267-1

[Desmond Bojčinski]

Obicno traze lekarski od ljudi koji udju u uzi izbor ili pocnu da rade pa da ga naknadno urade.

[Shan Jan]

Ajmo malo u umetnosti napredovanja... sta mislite o ovom vidjenju?

 

 

 

PARADOKS SAVREMENIH FIRMI Ako želite da napredujete, morate biti GLUPI

Milica Bajić , Aeon.co , | 03. 10. 2016 - 21:57h

| Komentara: 71

 

U modernom poslovnom okruženju ne isplati se biti pametan, niti se to traži. Tako bi se ukratko mogla opisati suština istraživanja do kog su profesori Andre Spajs i njegov kolega Mats Alveson došli pripremajući knjigu "Paradoks gluposti".

 

 

 

Više od jedne decenije, dvojica profesora su istraživali različite kompanije iz različitih sektora i biznis okruženja i zaključili da se danas od mladih i obrazovanih ljudi koji izlaze na tržište rada, više ne očekuje da koriste svoju pamet. Umesto toga, menadžmenti savremenih kompanija će im dodeljivati rutinske zadatke koje će ti mlmadi ljudi smatrati glupim. Nakon nekoliko godina iskustva, shvatiće da su oni koji napreduju u tim uspešnim kompanijama, zapravo oni koji umeju da isključe mozak i rade po unapred zacrtanoj rutini.

 

Jedan od načina na koji organizacije stimulišu svoje zaposlene da ne razmišljaju previše je birokratija. Pravila i procedure usmerile su ih da energiju troše na birokratiju umesto na rešavanje problema. Primer su doktori i učitelji koji sve manje vremena provode sa pacijentima, odnosno decom, a sve više baveći se papirologijom.

Potrebno je ne da radite dobro, već da izgledate dobro

Mladi, obrazovani, ambiciozni ljudi već na početku svoje karijere u savremenim kompanijama shvataju da nije njihovo da rešavaju probleme, već da izgledaju dobro. Oni koji dolaze s rešenjima problema svojih klijenata ne bivaju dočekivani s lovorikama. Oni čija Power Point prezentacija dobro izgleda, mnogo bolje prolaze.

Vera u liderstvo

Još jedan značajan izvor gluposti u poslovanju, prema mišljenju autora, jeste vera u liderstvo. Pravi lideri su jako retki. Većina današnjih menadžera dane provodi na sastancima, ispunjavajući norme i razmenjujući informacije. Jednom rečju, oni su birokrate.

Foto: Profimedia

 

Da bi svoju ulogu učinili važnijom, oni odlaze na razne kurseve, seminare i obuke. Prema istraživanju Džefrija Pfefera sa Univerziteta Stanford, samo u SAD godišnje se potroši 14 milijardi dolara na razvoj liderstva, ali to nema nikakav uticaj na kvalitet liderstva. Autori knjige kažu da većina zaposlenih lidere smatra nepotrebnim, pa čak veruju i da ih ometaju u poslu.

Moć brenda

Mnogi šefovi misle da će pukom promenom imena ili brenda promeniti celu kompaniju. To uglavnom podrazumeva promenu logotipa, ali malo šta drugo se menja.

• IMAŠ IDEJU, A NEMAŠ PARA? Kako pokrenuti posao u Srbiji i sa manje od 1.000 evra

"Univerzitet Zapadni Sidnej" potrošio je milione da bi postao "Zapadni Sidnej univerzitet". Nekadašnja "Australijska Opera" postala je "Opera Australija", a kroz isti skupi proces prošla je i Nacionalna banka Australije, bez značajnjiih efekata. Autori knjige razgovarali su sa stručnjacima iz oblasti marketinga čiji je posao bio da plasiraju novi brend paste za zube, ali kada su ih pitali šta je stvarno važno kada je prodaja pasti za zube u pitanju, rekli su da će "kupci zapravo kupiti bilo šta sa rafa što je na sniženju".

Možda najbolji primer kako je "ribrending" (promena brenda) loša ideja je kompanija "Britiš ervejz" krajem devedesetih.View image on Twitter

 

 

 

 

U želi da se drugačije pozicioniraju na tržištu, odnosno više okrenu ka svetu, menadžment kompanije promovisao je novi slogan - "omiljena svetska aviokompanija" - i zamenili su zastavu Velike Britanije na avionima sa dizajnom inspirisanim svetskom umetnošću. Svega nekoliko nedelja kasnije, menadžment kompanije odlučio je da sve vrati na staro, nakon što je čak i tadašnja premijerka Margaret Tačer maketu "rebrendiranog" aviona u svojoj kancelariji prekrila maramicom, da ga ne gleda.

Želja da se imitiraju druge kompanije

"Ako Gugl to radi, to je dovoljno dobro za bilo koju kompaniju", logika je kojom se vode biznis lideri, ali često nema realnog opravdanja za uvođenje strategija i taktika koje su se kod nekog drugog pokazale dobro. Čak i najbolja praksa, u nekim drugim kompanijama može da bude jako loše rešenje.

 

 

Jedno istraživanje u SAD pokazalo je su kompanije spremne da plate više novca za imenovanje na nove funkcije da bi privukli natprosečne kandidate, ali ispostavilo se da to nema nikakvog efekta na preformanse firme jer se takvi kandidati pre ili kasnije uklope u "zaglupljujuću" igru da bi napredovali.

Samo pratite gomilu i preskačite sopstvene greške

"Bili smo iznenađeni koliko je malo potrebno pametnim ljudima da se uklope u kolektivnu glupost i da za to budu nagrađeni. Praćenje pravila bez ikakvog razmišljanja - iako su ista bila potpuno kontraproduktivna, značilo je da će profesionalce njihovi šefovi ostaviti na miru. Lansiranje raznih novih "brending" strategija je značilo da menadžeri mogu da se bave laganim poslom manipulacije površinskim utiscima, dok se nisu bavili težim poslom rešavanja problema u organizaciji. Tako su svi mogli da slede glupe procedure i da izgledaju kao "posvećeni građani kompanije" dok zajedno sa svojim šefovima ignorišu realne i vidljive probleme. Takvo ponašanje "bez mozga" je donosilo velike benefite pojedincima, ali je mnogo koštalo firme.

Što je najgore, ljudi u korporacijama imaju veoma slabu pažnju, pa se preko velikih grešaka jako lako prelazi. A velika kompanija nudi i mnogo mesta da se greške sakriju, a oni koji preskaču sopstvene greške, mogu i da napreduju daleko, dok te greške ne postanu očigledne.

Kultura pozitivnog razmišljanja

Kultura pozitivnog razmišljanja takođe je prisutna u mnogim kompanijama. Jedna IT kompanija koju su istraživači izučavali, zaposenima je nametala moto "nemoj da mi donosiš probleme, donesi mi rešenje". Ideja je bila da se stvori radno mesto na kome će ljudi biti zadovoljni, ali jedan bivši zaposleni opasao ih je kao "sektu".

 

 

Kolektivnu glupost nije moguće sakriti. Primer za to je kompanija "Nokia". U periodu njihove propasti, od 2007. do 2013. godine, menadžeri kompanije ohrabrivali su svoje zaposlene da gledaju samo pozitivno na stvari. To je dovelo do toga da su zaposleni žmureli na loše vesti, a samim tim i propustili susret sa realnošću. Starijim menadžerima bilo je potrebno više od godinu dana da uvide šta nije u redu sa novim Nokijinim "pametnim" telefonima. Dok su primetili grešku i počeli da je ispravljaju, "Samsung" i "Epl" preuzeli su tržište.

4 zlatna pravila ako želite da napredujete u savremenom korpo okruženju

1) Radi šta drugi rade, makar ti se to čini i pogrešnim

2) U svetu u kome nlupost dominira izgledati dobro je važnije nego biti u pravu.

3) Oni koji donose odluke češće vide samo uvod ili PowerPoint prezentaciju. Najgluplja ideja može da prođe ako je dobro prezentovana.

4) Šef uvek zna najbolje.

[Venom]

Ima mozda i nesto do toga da je dobar deo posla banalan i lose organizovan. Imam u okruzenju dr informatike koji po ceo dan kuka kako to sve ne moze tako i kako je sve sranje. I u sustini je u pravu, ali nasi klijenti time nisu postali sposobniji da artikulisu svoje zelje, niti se debeli sloj nesposobnih prodavaca magle, aka menadzera, stanjio. Neko manje inteligentan, npr. ja, je trenutno u boljoj situaciji zato sto je voljan da se uhvati u kostac sa tim neredom, nesto zavrsi i pomogne musteriji da nastavi na potpuno nov i nikad vidjen nacin presipanje iz supljeg u prazno, aka privredni rast.

 

I da, naravno da je vazno biti dobar prodavac ako hoces nekog u nesto da ubedis.

[Nesh]

Ovo nije bas zaposljavanje, ali je trazenje posla, pa kacim ovde..

Bratanac me pita da li je u redu da se uclani u vise omladinskih zadruga...Iako mi je delovalo da je logicno da moze da bude clan u vise zadruga, bacim malo pogled okolo i nadjem neka 
 

OPŠTA PRAVILA OMLADINSKOG I STUDENTSKOG ZADRUGARSTVA
I clan 27:
 

Isto lice ne može biti istovremeno zadrugar u više omladinskih i studentskih zadruga.
Zadruga je dužna da od podnosioca zahteva za sticanje statusa zadrugara, pored propisanih dokaza za ispunjavanje uslova, dostavi i potvrdu zadruge, u kojoj je ranije stekao status zadrugara, da nema ugovorenih i drugih neizmirenih obaveza, da je odjavljen iz matične evidencije Fonda PIO, kao i sa podacima iz Knjige zadrugara o isplaćenoj zaradi, uplaćenim doprinosima i ostvarenom stažu osiguranja.

 
Procunjam po forumima i vidim da gotovo niko od korisnika usluga zadruga bas i nije istetovirao taj clan 27 na nekom vidljivom delu tela, pogledam kod par zadruga odeljak Kako postati clan i nigde se ne pominje kao uslov da omladinac/ka nije clan druge zadruge.
 
I sta ja sad da kazem bratancu koji hoce da bude maksimalno ispravan u ovoj kloaki, a hoce i da ima vise sansi da zaradi nesto?

 

Previse googlam, umesto da se drzim logike, to je sigurno... :D

Edited July 4, 2017 by Nesh

[kurjak92]

Da se uclani u sto vise veruj mi

[Malvo]

Definitivno. I ja sam bio clan vise njih, u istoj godini imao zaradu u tri razlicite i nije bilo nikakvih problema. Taj clan bi mozda imao smisla kad bi zadruga bilo ono sto zakon podrazumeva, a ne agencija za zaposljavanje omladinaca.

 

Ne znam kakve su mu namere ni zelje, ali samo neka zove redom i cesto i bude dosadan, naci ce mu nesto ako stvarno zeli da radi.

[Demonquill]

^word

 

I neka gleda na sajtovima, sms obavestenja su obicno za stvari koje niko nece da radi. Cim nesto izleti sto bi radio - odmah telefon, cao ja sam imeprezime, hocu posao ako moze, nista online aplikacija.

[б1lme3]

juce poznanica koja je relativno skoro zavrsila fax i ima nesto iskustva u dve kancelarije, bila na razgovoru za posao u jednoj bg advokatskoj kancelariji i ponudili joj 100e platu

 

jel to neka zajebancija ili uobicajena prica u takvim slucajevima?

razumeo bih pre da su joj ponudili da volontira, ali 100e mi je totalno nadrealno (puno radno vreme)